Република Српска
Јавна здравствена установа
Институт за јавно здравство

Republic of Srpska, Public Health Institute

АКТУЕЛНОСТИ

ЗАУШЊАЦИ - Шта треба знати

[02.02.2012.]

Заушњаци

Заушњаци су акутна заразна болест узрокована вирусом паротитиса. Прије увођења и развоја вакцинације представљали су уобичајено обољење у дјетињству. Сада се углавном јављају у виду спорадичних епидемија које су проширене у цијелом свијету и то у колективима дјеце предшколског и школског узраста и међу адолесцентима. Најчешће се јављају зими и у прољеће, а вирус се преноси капљичним путем (говор, кашњање, кихање). Од заушњака  болују углавном дјеца, али и одрасли који их нису прележали у дјетињству или нису комплетно вакцинисани. Једном прележана болест оставља солидан трајан имунитет.

Изазивач је вирус који је неотпоран у спољашњој средини и осјетљив је на дезинфекциона средства. На собној температури се одржава само 3 дана, а на температури од 0 до7 степени Целзијуса годину дана. Резервоар вируса је човјек. Извор инфекције је секрет из носа и ждријела обољеле особе.

Симптоми и дијагноза

Углавном протичу као лако обољење. Инкубација (период од уласка вируса у организам до појаве првих симптома болести) је дугачка и износи 14 до 20 дана. Болесник је заразан задња три дана инкубације и сљедећих 6 дана.

Болест почиње постепено са температуром до 38 степени и малаксалошћу, главобољом, грлобољом, боловима у уху, повраћањем. Послије дан- два јавља се отежано жвакање, а затим отиче пљувачна жлијезда са једне стране, а послије 10 до 30 часова и са друге стране лица. Некада је присутан оток само са једне стране. Изводни канал паротидне жлијезде који се налази са унутрашње стране образа уз горње кутњаке је отечен и црвен. Оток се простире испред и испод уха, а када је велики, онда се спушта на врат. Оток је лако болан,  тјестаст, а кожа изнад отока је блиједа и напета, жвакање  је отежано са болом приликом гутања, отварања уста или бол приликом конзумирања киселе хране и пића.

Знаци запаљења и оток се повлаче за 5 до 7 дана. Период опоравка траје од 5 до 7 дана, тако да цијела болест, ако нема компликација, траје око 15 дана.

Дијагноза се поставља на основу епидемиолошких података, клиничке слике и лабораторијских испитивања. Крвна слика указује на вирусну инфекцију; смањење укупног броја леукоцита уз релативни пораст лимфоцита говори у прилог вирусног паротитиса, амилазе у серуму и урину су повишене.

Компликације и лијечење

Компликације заушњака настају ријетко, а могу бити:

• менингоенцефалитис (упала мозга и можданих овојница)
• упала тестиса, јајника,
• упала гуштераче, плућа, бубрега, зглобова
• губитак слуха

Лијечење је симптоматско. Препоручује се локални облог, антипиретици (лијекови за снижавање температуре), лагана и мекана храна, мировање. Иако су заушњаци лако обољење, због могућих компликација важно је да се остане у кревету све док се оток потпуно не повуче. Будући да су заушњаци вирусна болест, не могу се лијечити антибиотицима. Ако није дошло до појаве компликације, симптоми у већини случајева трају од десет дана до двије седмице, након чега је болесник потпуно опорављен без посљедица.

Превенција

Вакцинација представља најефикаснију мјеру превенције. Вакцина против заушњака је у редовном календару вакцинације у Републици Српској, у склопу МРП вакције заједно са морбилима и рубелом. Вакцинација се започиње давањем прве дозе вакцине са навршеном првом годином живота, а ревакцинација слиједи прије поласка у школу тј. са 6 година. Међутим, вакцинацији или ревакцинацији до навршене 19-те године живота подлијежу и дјеца и омладина која претходно нису вакцинисана или ревакцинисана.
Од осталих мјера спречавања настанка и ширења инфекције најбитније су:

• Спровођење мјера личне хигијене – често прање руку топлом водом и сапуном, посебно након кихања, кашљања
• Респираторна хигијена (покривање носа и уста код кихања и кашљања - кориштење папирних убруса - лотос марамица, те одлагање на хигијенски начин)
• Избјегавање дирања очију, носа, уста јер се и тако може вирус пренијети
• Избјегавање контакта са обољелим, мјеста већих окупљања
• Код појаве симптома болести остати у кући, не ићи у школу, вртић
• Колективна хигијена (чишћење, дезинфекција простора и површина, предмета и играчака, редовно провјетравање просторија и учионица, посебно на одморима и између смијена)
• Здравствено васпитање, котинуирано информисање, адекватна комуникација (професионална и јавна) – обезбиједити да се дјеца придржавају ових мјера, тако што ће заједно са својим наставницима вјежбати, а контролу примјене тих мјера треба да спроводе наставници

Припремила: др Нина Родић Вукмир, специјалиста епидемиологије у ИЗЈЗ РС

Кључни резултати истраживања "Употреба алкохола, дувана и опојних дрога међу ученицима првих разреда средњих школа"

[23.11.2011.]

Институт за јавно здравство у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске представило је јуче, 22.11.2011. године, резултате истраживања „Употреба алкохола, дувана и опојних дрога међу ученицима првих разреда средњих школа“. Истраживање је проведено у 162 одјељења и обухватило је 3.132 ученика са навршених 15 година током марта и априла ове године.

1.Кључни резултати

1.1. Употреба дувана (цигарета)

• За нешто више од половине ученика је врло лако и лако да доћи до цигарета  уколико би то пожељели, док 12,4% наводи да им је немогуће, а 4,6% да им је врло тешко доћи до цигарета;
• Цигарете је бар једном у животу пробало 37,9% ученика, значајно више дјечака у поређењу са дјевојчицама (χ²=18,907, p=.000). У мјесецу који је претходио истраживању (током протеклих 30 дана)  цигарете је пушило 14,5% ученика, подједнак број дјечака и дјевојчица;
• Највећи проценат ученика је попушио цигарету током живота на подручју Добоја (46,3%) и Бања Луке (39,30%), такође, употреба цигарета  током мјесеца који је претходио истраживању је највећа у наведеним подручјима тј. Добоју (21,6%) и Бања Луци (15,8%). У поређењу са просјечном вриједношћу на нивоу Републике Српске наведена одступања су статистички значајна;
• Значајно већи проценат ученика који су користили цигарете током живота и током мјесеца који је претходио истраживању је присутан у категорији ученика са најнижим школским успјехом. Наведени тренд се смањује са већим школским успјехом, те је најмањи у категорији ученика са одличним успјехом;
• Уколико поредимо старост конзумирања прве цигарете и свакодневног пушења, можемо уочити да је нешто већи проценат ученика (53,8%)  прву цигарету попушио са  13 година и мање, док је 75,2% ученика почело свакодневно да пуши са 14 година и више;
• Забиљежен је тренд пада у погледу употребе цигарета у мјесецу који је претходио истраживању, тј. 18,2% младих је пушило цигарете у мјесецу који је претходио истраживању у 2008. години док је у актуелном истраживању тај проценат мањи и износи 14,5%.

1.2. Употреба алкохолних пића

• За 68,5% ученика је врло лако/лако да дођу до пива и вина (67,2%), док су  жестока алкохолна пића процјењена као лако дуступна (врло лако/лако ) од стране половине ученика (51,0%);
• Близу 90% ученика је навело да су пили алкохол, бар једном, током живота, док је 74,7% ученика пило алкохол у години која је претходила истраживању. Близу половине ученика (47,2%) је конзумирало алкохол у мјесецу који је претходио истраживању. Статистички значајно већи проценат дјечака је конзумирао алкохол у свим временским трендовима (у животу, у протеклих 12 мјесеци и протеклих 30 дана) у поређењу са дјевојчицама;
• Конзумирање алкохола током живота, године (у протеклих 12 мјесеци) и мјесеца који је претходио истраживању (у протеклих 30 дана) је, у поређењу са просјеком Републике Српске, значајно више заступљена на подручју Бања Луке, Добоја и Фоче;
• У мјесецу који је претходио истраживању (у протеклих 30 дана) највећи проценат младих је пио пиво (42,9%), затим вино (35,4%) док се на посљедњем мјесту налазе жестока алкохолна пића (28,0%);
• Око 40% младих је било под јаким утицајем алкохола, бар једном, у животу и то значајно већи проценат младих на подручју Добоја (50,9%), Бања Луке (43,9%) и Фоче (42,3%) у поређењу са просјеком Републике Српске. Интензивно конзумирање алкохола током живота је значајно више присутно код дјечака, него код дјевојчица , као и код ученика са нижим школским успјехом;
• Близу једне трећине младих је било под јаким утицајем алкохола у години која је претходила истраживању (протеклих 12 мјесеци), значајно већи проценат на подручју Добоја (34,0%) и Бања Луке (29,5%). Већи проценат дјечака него дјевојчица је био под јаким утицајем алкохола у години која је претходила истраживању, а  уколико се осврнемо на употребу алкохола с обзиром на школски успјех можемо уочити да је највише ученика (37,3%) са недовољним успјехом било под јаким утицајем алкохола, а најмање у категорији ученика са одличним успјехом (16,6%) у години која је претходила истраживању;
• Око 10% ученика је био под јаким утицајем алкохола у мјесецу који је претходио истраживању, знатно већи проценат на подручју Добоја (13,6%) и Фоче (12,1%) . Дупло више дјечака, него дјевојчица било под јаким утицајем алкохола у мјесецу који је претходио истраживању, такође, са мањим школским успјехом расте проценат ученика који су били под интензивним утицајем алкохола у мјесецу који је претходио истраживању;
• Највећи проценат ученика (близу половине) су пробали пиво и вино са 13 година и мање, док је нешто мањи проценат (41,3%) пробало жестока алкохолна пића са 13 година и мање. Око једне трећине младих је било под јаким утицајем алкохола (напило се) први пут са 13 година и мање;
• У претходном истраживању (2008. година) 75,1% младих је навело да су пили алкохол, бар једном, у животу, док је у 2011. години тај проценат нешто већи (87,6%). Уколико посматрамо тренд конзумирања алкохола на мјесечном нивоу,  током мјесеца који је претходио истраживању у 2008. години 52,8% младих је пило алкохол, док је у 2011. години наведени проценат нешто мањи и износи 47,2%.

1.3. Употреба психоактивних супстанци

• Највећи проценат ученика (34,9%) наводи да им је немогуће, а 13,2% да им је врло тешко  доћи до марихуане уколико би то пожељели, док је за  19,2% ученика прилично лако/лако набавити марихуану;
• Канабис је током живота користило 4,5% ученика (пробало канабис бар једном у животу), док је у години која је претходила истраживању канабис користило 3,3% ученика (у протеклих 12 мјесеци). Најмањи проценат ученика (1,4%) је користио  канабис у мјесецу који је претходио истраживању (у протеклих 30 дана);
• Значајно већи проценат дјечака, него дјевојчица је конзумирао марихуану у животу, у години и мјесецу који су претходили истраживању;
• Посматрајући тренд конзумирања марихуане  међу ученицима различитих територијалних области Републике  Српске највећи проценат ученика у подручју Бања Луке је конзумирао марихуану у животу и током године која је претходила истраживању;
• Највећи проценат ученика који су конзумирали марихуну, своје прво искуство са истом су остварили на узрасту од 14 година и више;
• Око 40% ученика  наводи да им је немогуће доћи до амфетамина и екстазија уколико би то пожељели, с друге стране, процјена доступности средстава за смирење је знатно већа тј. 19,7% ученика процјењује да им је прилично лако и врло лако (13%) доћи до средстава за смирење уколико би то пожељели;
• Средства која се инхалирају је бар једном у животу пробало 5,3% ученика, док је екстази конзумирало 1,4% ученика. Конзумирање средства за инхалирање је највише присутно у подручју Источног Сарајева, у поређењу са просјеком Републике Српске;
• У погледу конзумирања осталих опојних средстава највише се истичу средства за смирење, која је конзумирало 4,2% ученика, већи проценат дјевојчица и ученика са најнижим школским постигнућем (недовољан);
• У истраживању проведеном у 2008. години 4,9% младих је бар једном у животу конзумирало канабис, док је у актуелном истраживању тај проценат скоро идентичан и износи  4,5%. Конзумирање наведене супстанце је у оба истраживања заступљеније међу дјечацима, него дјевојчицама;
• Поредећи употреби осталих психоактивних супстанци у 2008. години  2,5% младих је користило инхаланте, а 4,0% средства за смирење, док је  у 2011. години тај проценат нешто већи за инхаланте (5,3%) и средства за смирење (4,2%).

1.4. Процјена ризика и заступљеност ризичног понашања

• Око једне четвртина ученика наводи да већина њихових пријатеља пуши цигарете,  док 61,8% ученика наводи да мало/неколико пријатеља пуши цигарете;
• Близу половине испитаних ученика наводи да већина њихових пријатеља пије алкохолна пића (пиво, вино, жестока пића и сл.), док код 10,5% средњошколаца сви пријатељи конзумирају алкохол;
•  Око 1/4 средњошколаца наводи да се већина њихових пријатеља напије, док 57,1%% младих наводи да се мало/неколико  њихових пријатеља напија;
• Највећи проценат испитаних средњошколаца наводи да одређен број (мало, неколико, већина, сви) њихових пријатеља пуши марихуану (око 19,6%), док 13,0% младих наводи да мањи број (мало/неколико) њихових пријатеља користи седативе или средства за смирење;
• Око 24,0% ученика наводи да њихова старија браћа или сестре пуше цигарете,  36,5% наводи да старија браћа или сестре пију алкохолна пића, док се проценат конзумирања психоактивних супстанци креће у распону од 5,3% (седативи) до 4,4% (марихуана, екстази);
• Скор процјене ризика по физичко и друго здравље за свакодневно пушење цигарета је знатно већи (3,07), док се повремено пушење цигарета процјењује као мање штетно по здравље (2,34);
• Ученици као мање ризично процјењују пијење једног до два пића скоро сваки дан (2,50) у поређењу са пијењем пет или више пића на седмичном нивоу (2,86), док се као најризичније процјењује пијење четири или више пића на дневној основи (3,08);
• Процјена штетности употребе марихуане расте са учесталошћу конзумирања исте, тј. највећи ризик  по здравље је процјењен уколико се марихуана користи свакодневно (3,37), а најмањи уколико се проба једном или два пута (2,97);
• Уколико поредимо територијална подручја  Републике Српске највећа процјена штетности конзумирања марихуане на нивоу опробавања, повремене до свакодневне употребе је забиљежена на подручју Источног Сарајева, Бијељине и Зворника;
• Пробавање опојних супстанци тј. екстазија и амфетамина се процјењује као мање штетно у поређењу са процјеном штетности свакодневне употребе наведених супстанци. Процјена штетности употребе наведених супстанци (пробавање, свакодневно конзумирање) је већа код дјевојчица у поређењу са дјечацима;
• У погледу процјене штетности употребе дуван, алкохол и других опојних средстава по здравље дјевојчице штетнијим процјењују свакодневну и повремену употребу наведених супстанци у односу на дјечаке.
  

ГРИПА - Шта треба знати

[25.10.2011.]

Шта је грипа?

Грипа је вирусно респираторно обољење које се редовно јавља  у сезонским епидемијама у зимским мјесецима. Она се преноси с особе на особу кашљањем и кихањем, те додиром руку. Од грипе могу обољети сви,  и млади и здрави људи.

Грипа се не би требала мијешати са прехладом. Грипа може узроковати тешке болести, а у неким случајевима стање може захтијевати одлазак у болницу или узроковати смрт. За разлику од прехладе, за потпуни опоравак од грипе може бити потребно неколико седмица.

Грипа погађа сваку земљу у трајању од 1-2 мјесеца, док у читавој Европи траје 4 мјесеца. Спорадичне инфекције се јављају и ван сезонског периода, тј у топлим мјесецима, али је учесталост оболијевања изузетно ниска.

Европска мрежа за епидемиолошки надзор и контролу заразних болести, основана од стране Европске уније, обједињује извјештаје референтних лабораторија и извјештаје клиничког надзора из 23 земље ЕУ, укључујући Исланд и Норвешку, пратећи инфлуенцу на простору читаве Европе.

Сваки љекар односно здравствена установа је у законској обавези да активно прати појаву респираторних болести са повишеном температуром, посебно груписање болести “сличних грипи”, тежих облика упале плућа и да пријави у хигијенско-епидемиолошку службу надлежног дома здравља.

Који су симптоми?

Ако имате грипу, можете имати:

• грозницу
• повишену температуру
• кашаљ
• хуњвицу
• болове у мишићима и зглобовима
• екстремни умор
• главобољу 
• бол у грлу
• прољев и повраћање

Вакцина против грипе

Вакцинација је најефикаснији, најбољи и најјефтинији начин да се заштитите од неке заразне болести, па тако и од грипе. Вакцина садржи мртве вирусе, који не могу изазвати болест, али стимулишу настанак отпорности.

Вакцина против грипе се даје сваке године у рану јесен како би се заштитило становништво под повећаним ризиком од настанка компликација током инфекције са вирусом грипе. Управо зато, вакцина се посебно препоручује старијим особама и особама старијим од 6 мјесеци са хроничним обољењима. Сваке године група стручњака коју формира СЗО у фебруару ревидира састав вакцине за сљедећу сезону и даје препоруку преко регулаторних тијела произвођачима вакцина.

• А/California/7/09 (Х1Н1)
• А/Perth /16/2009 (Х3Н2)
• Б/Brisbane/60/2008

Вакцина против грипе неће спријечити болести изазване другим вирусима.
Потребно је да прође до 2 седмице након вакцинације док се не развије заштита. Зато је неопходно вакцинисати се на вријеме. Заштита траје од 6 до 12 мјесеци.

1. Пацијенти на хемодијализи
2. Пацијенти који болују од шећерне болести- инсулин овисни
3. Пацијенти који су лијечени кардиохируршким методама лијечења, односно:

• пацијенти са уграђеним стентом
• пацијенти којима је рађена балон дилатација
• пацијенти код којих је рађен бајпас
• пацијенти са уграђеним вјештачким валвулама
• пацијенти са уграђеним пејсмејкером

4. Дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу
5. Дјеца обољела од цистичне фиброзе плућа
6. Особе које болују од мишићне дистрофије и особе обољеле од мултипле склерозе
7. Особе које су завршиле са пријемом хемотерапије и тренутно немају клиничких знакова болести
8. Особе у колективним смјештајима (домови за стара и немоћна лица, домови за лица са посебним потребама и колективни смјештаји за избјегла и расељена лица)

Такође, све остале особе које се желе вакцинисати, то могу да ураде у Институту за јавно здравство у Бања Луци сваки радни дан од 8 до 14 часова. Цијена вакцине је 15 КМ.

Ко може да добије вакцину против грипе?

Све особе, старије од 6 мјесеци, могу да добију вакцину против грипе.

• здравствени радници, просвјета, шалтерски радници, војска, полиција, јавна управа
• особе у колективним смјештајима (домови за стара и немоћна лица, домови за лица са посебним потребама и колективни смјештаји за избјегла и расељена лица.

Посебно се препоручује обољелим од:

• дијабетеса и других метаболичких обољења
• кардиоваскуларних и плућних болести
• болести бубрега и особама на хемодијализи
• мултипле склерозе и мишићне дистрофије
• других хроничних обољења
• особама које његују малу дјецу и хроничне болеснике
• особама старијим од 65 година

Неки људи не би требали примити вакцину против грипе или би требали причекати:

• Реците свом љекару уколико имате било какву тешку (по живот опасну) алергију, укључујући и јаку алергију на јаја. Тешка алергија на било коју компоненту вакцине може бити разлог да се не вакцинишете. Алергијске реакције на вакцину против грипе су ријетке.
• Особе које имају умјерен или тежак облик неке заразне болести обично треба да причекају док се не опораве прије него што добију вакцину против грипе. Уколико сте болесни, разговарајте са својим љекаром да ли да помјерите термин вакцинације.

Које су нуспојаве вакцине против грипе?

Вакцина, као и сваки други лијек, може изазвати алергијске реакције или мање нуспојаве као што су: болно, црвено или отечено мјесто убода, промуклост, повишена температура, главобоља, замор.
Уколико се појаве овакви проблеми, они обично почну убрзо након вакцинације и трају 1-2 дана.

КАКО ЗАШТИТИТИ СЕБЕ И ДРУГЕ?

Примјеном свакодневних мјера штитимо себе и друге:

• Покријте уста када кашљете или кишете (ако немаш марамицу, кихни у подлактицу)
• Баците папирну марамицу након сваке употребе
• Редовно перите руке топлом водом и сапуном
• Избјегавајте веће скупове или блиски контакт са другим особама
• Провјетравајте просторије
• Вратите се у школу или на посао тек када се потпуно опоравите

Правила три да против грипе заштитиш се ти:

	1. вакциниши се
	2. спроводи свакодневне мјере заштите и хигијене
	3. узимај антивирусне лијекове (Тамифлу, Реленза) само ако ти љекар пропише

НЕ ПОДЦЈЕЊУЈТЕ ОПАСНОСТ ОД СЕЗОНСКЕ ГРИПЕ! ВАКЦИНИШИТЕ СЕ!

Припремила: др Нина Родић Вукмир, специјалиста епидемиологије у ИЗЈЗ РС

"Мој тањир" - нови графички приказ смјерница за правилну исхрану

[17.10.2011.]

Америчка агенција за пољопривреду (U.S. Department of Agriculture) недавно је представила “MyPlate” нови графиички приказ смјерница за правилну исхрану, са циљем да замијени до сада примјењивану пирамиду исхране.

Први водич за исхрану и прва пирамида исхране појавила се 1992. године, 2005. године замењена је са графиком “Моја пирамида” која је у пирамиду убацила и препоруке за  физичку активност.

Циљ  новог система је да помогне онима који  желе да изаберу оброк са добро избалансираним односом између  група намирница  како би имали правилну исхрану  и спријечили појаву гојазности. Акцију је подржала и Мишел Обама. Прва дама САД-а  позната је по својој борби против гојазности дјеце, па је  и она доприњела унапријеђеној верзији препорука за  правилну исхрану.



Основне карактеристике новог приказа.

Предности:

• Тањир је лакши за праћење.
• По први пут истакнута је важност поврћа, које представља најважнији извор хранљивих материја.
• У  тањиру нема слаткиша и шећера који су били на врху пирамиде и које је пирамида дозвољавала у органиченим количинима.
• Подјела тањира. Идеално, сваки оброк укључује воће, поврће, неку врсту протеина, житарице и млијечне производе. 

Најчешће замјерке новим преорукама "MyPlate" су:

• Недостају масти.
• Недостају препоруке за физичку активност.
• Величина тањира је исто тако важна.        

Припремила: Мр. сци др Весна Рудић Грујић

Свјетски дан хране, 16. октобар 2011.

[11.10.2011.]

• подстицање националних, билатералних, мултилатералних и владиних активности у рјешавању пољопривредне производње;
• подстицање економске и техничке сарадње међу земљама у развоју;
• подстицање учешћа сеоског становништва, нарочито жена у одлукама и активностима које утичу на њихове животне услове;
• повећање свијести о проблему глади у свијету;
• промоција унапређења технологија у земљама у развоју;
• јачање међународне и националне солидарности у борби против глади, неухрањености и сиромаштва са нагласком на достигнућа у развоју пољопривреде;        

Потребе за храном се разликују од породице до породице и од континента до континента.

Уколико се хитно не подузму одређене мјере, ситуација би се могла погоршати.

О томе говори и извјештај Свјетске организације за храну (ФАО) која је извијестила да ће до 2050. године свијет морати производити 70% више хране како би нахранио нових 2,3 милијарде људи којих ће тада, према УН-овим предвиђањима, бити укупно 9,2 милијарде.

У Републици Српској осим потхрањености евидентирана је и гојазност у свим узрасним добима, која је највећим дијелом посљедица неправилне исхране и недовољне физичке активности.

Разлози за све већу глад у свијету

Сваке године „глад“ за храном је све већа, јер потражња за храном расте брже него понуда, а као посљедица уопште повећања свјетске популације (највише у земљама са великим бројем становника и сиромашним земљама) с једне стране, а с друге стране економски напредак новонасталих и богатијих држава и њихово тражење нових извора енергије је на уштрб узгоју пољопривредних култура које се користе за исхрану људи.

Стручњаци овај забрињавајући тренд „глади“ приписују разним узроцима као што су:

1) Глобализацијски процеси – нова тржишта - растућа свјетска популација, потражња за храном повлачи нагли раст нових градова и насеља на уштрб великих пољопривредних површина (напуштања фарми, исушивања рижиних поља, уништавањем плантажа) с једне стране, а с друге велика потражња за питком водом и водом за покретање енергије у новим технолошким процесима. Из тог разлога пољопривредна производња ће морати подржавати производњу веће количине хране с много мање расположиве воде , а то опет дугорочно захтијева развој нових усјева отпорних на сушу. А за све то је потребно све више финанцијских улагања, које сиромашне земље немају.

2) Климатске промјене (разорне поплаве, велике суше, разорни урагани и тајфуни) осиромашују и онако сиромашна подручја.

3) Забрињавајући тренд поскупљење хране диљем свијета (као ланчана реакција на глобалну свјетску ситуацију) без обзира на степен развоја појединих земаља, донио је вал незадовољства и још теже економске ситуације становништва тих земаља али и свих осталих. Због јачања нових тржишта и потражње све квалитетније хране (нпр. потражња за храном у Кини, Индији, Јужној Америци) што доводи до повећаног извоза европских и осталих свјетских произвођача хране на уштрб домаћег становништва.

4) Нови приступ погонским (алтернативним) енергијама, тј. ради све мањих и ограничених количина нафте траже се и преусмјеравају напори ка новим енергентима као што је сада најпознатија производња био-дизела, којем је основни састојак етанол, а који се производи из пољопривредних култура као што су неке житарице (највише кукуруз), уљана репица, шећерна трска итд. Удио биогорива у укупној количини погонских горива расте из године у годину.

5) Ради потражње за етанолом државе субвенционирају велике произвођаче тих извора енергије, за усмјеравање производње одређених култура за потребе био-енергије. Субвенционирање тих извора енергије мотивира произвођаче да своје производе усмјеравају на то тржиште умјесто у производњу хране. Из тог разлога велика подручја пољопривредних култура ради производње хране усмјеравају се за изворе био енергије, и на тај начин се природно смањује производња култура за потребе исхране;
(Нпр. за 50 литара етанола потребно је цца 230 кг кукуруза што је еквивалент годишње потребе хране за једно дијете нпр. у Замбији или Мексику).

Између 2005. и 2008. године у свијету је порасла цијена хране на највиши ниво у последњих 30 година.

Годишња цијена хране ИНДЕКСИ (2002-2004=100)

ФАО индекс цијена хране
Реализовано: 06.10.2011.

Припремила: Примаријус др Љиљана Станивук

Недјеља борбе против туберкулозе, 14 - 21. септембар 2011.

[15.09.2011.]

Ко оболијева?

• Особе у директном контакту са обољелим
• Особе које живе у колективним и алтернативним смјештајима са лошим хигијенским условима живота
• Социјално угрожене категорије становништва
• Мала дјеца и старије особе
• Особе са ослабљеним имуним системом (ХИВ, хемотерапија)
• Хронични болесници        

Сљедеће болести/стања повећавају ризик обољевања од туберкулозе:

• овисност о алкохолу/дрогамапушење
• шећерна болест
• силикоза
• малигне болести
• хронична бубрежна болест
• смањена тјелесна тежина/слаба исхрана/гладовање
• сиромаштво
• дуготрајна имуносупресивна терапија
• трансплантација органа
• ХИВ/АИДС

Симптоми болести су:

• упоран, најчешће сух кашаљ,
• крв у испљувку,
• болови у прсима,
• мало повишена тјелесна температура,
• умор,
• губитак тежине и апетита ,
• ноћно знојење, прекомјерно знојење,
• отечене лимфне жлијезде,
• бол у зглобовима.

Сваки болесник треба да има на уму да је данас туберкулоза изљечива болест ако се лијечи довољно дуго, уз одговарајућу комбинацију лијекова, а то подразумијева придржавање савјета љекара и редовно јављање на контролу. Сви лијекови за туберкулозу код нас су доступни, добијају се бесплатно по изласку из болнице.


Иако је од открића бацила туберкулозе прошло више од 120 година и поред моћних антутуберкулотика који су се појавили средином 20. вијека, до очекиваног сузбијања туберкулозе није дошло. На почетку 21. вијека, туберкулоза је и даље веома актуелан проблем.


Главни разлози за све веће оптерећење туберкулозом су сљедећи:

• сиромаштво, као и ширење јаза између богатих и сиромашних у разним популацијама (земље у развоју, популација унутар градова, досељеничке популације у развијеним земљама)
• слаби и неадекватни програми за откривање тбц случајева, недовољна дијагностика и лијечење (недостатак кадра, опреме, финансијских средстава)
• демографске промјене и повећање становништва у свијету, повећање старачке структуре становништва, имиграције и емиграције.
• утицај пандемије ХИВ/АИДС, односно коинфекција у овим случајевима

Најозбиљнији проблем у савременом сузбијању епидемије туберкулозе је појава бацила туберкулозе резистентног (отпорног) на лијекове (у Естонији 37% свих оболелих) а нарочито мултирезистентне (МДР) чија је заступљеност у неким руским затворима и до 20 %, неким кинеским покрајинама 13,7%, Узбекистану, Литванији и Естонији 12,2%. МДР је најозбиљнија форма бактеријске резистенције, а МДР туберкулоза значајан и све већи проблем за контролу туберкулозе у многим земљама, нарочито супсахарске Африке.

Скупштина СЗО усвојила је Резолуцију СЗО 44.8 истичући успјешно лијечење као кључну интервенцију у контроли епидемије туберкулозе. За сузбијање туберкулозе СЗО је предложила стратегију DOTS (engl. Directly Observed Treatment Short Course – лијечење по краткотрајном терапијском режиму под непосредним надзором узимања лијекова) коју је Свјетска банка описала као најисплативију инвестицију у области здравства. Овај начин лијечења се на нашу велику срећу примјењује у читавој Босни и Херцеговини заједничким напорима наших стручњака, UNDP-a (Програм уједињених нација за развој) и Глобалног фонда за борбу против АИДС-а, туберкулозе и маларије (GFTAM).

Тестирање на ХИВ/АИДС

[12.08.2011.]

Погледајте кратку репортажу о тестирању на ХИВ/АИДС коју можете обавити у Институту за јавно здравство Републике Српске.

Испитивање и ризици вода за рекреацију, спорт и купање

[22.06.2011.]

• не улазите у воду уколико имате пролив,
• избјегавајте гутање воде и купање пуног стомака,
• избјегавајте роњење и гледање у води (осим у мору),
• не задржавајте се предуго у води, особито мала дјеца,
• практикујте добру хигијенску навику и поштовање кодекса хигијенских принципа: прање руку са текућом водом и сапуном након тоалета и након мијењања дјечјих пелена,
• туширајте се обавезно водом прије и након купања у базену и другим стајаћим водама (осим у мору), а код куће када се вратите се поновно окупајте топлом водом и сапуном,
• не купајте се у шорцу у коме сте били цијели дан него у купаћим костимима,
• увијек користите тоалет за обављање нужде,
• крећите се изван базена обавезно са папучама,
• малој дјеци мијењајте пелене у санитарном чвору или простору за мијењање пелена, а не у близини базена, и на крају
• не заобилазите јарак са хиперхлорисаном водом – дезинфекциону зону око базена,
• не користите воду за пиће и храну коју сте цијели дан држали на сунцу и за које постоји могућност да се поквари.
  

Ентерохеморагична Escherichia coli (EHEC)

[27.05.2011.]

О каквој бактерији је ријеч

Припадници врсте Escherichia coli су Грам-негативне бактерије које нормално живе у цријевима људи и животиња а због велике отпорности могу се наћи и у околној средини. Као дио нормалне флоре дигестивног тракта човјека, већина ових бактерија не узрокује цријевне инфекције али може изазвати инфекције ако доспије у ткива и органе изван цријевног тракта (нпр. сепса, менингитис новорођенчади, инфекције уринарног тракта, тешке интрахоспиталне инфекције и др.). Ешерихије се сврставају у условно патогене бактерије (под одређеним условима могу изазвати инфекције) или тзв. опортунисте.

Уропатогене E.coli (UPEC) су најчешћи узрочници инфекција уринарног тракта. Ријеч је о ендогеној инфекцији јер је ова бактерија поријеклом из дебелог цријева и преко перинеума контаминира уретру, узрокује циститис, а потом се може развити пијелитис и пијелонефритис.

1. Ентерохеморагичне E.coli (EHEC)
   
2. Ентеротоксигене E.coli (ETEC)
   
3. Ентеропатогене E.coli (EPEC)
   
4. Ентероинвазивне E.coli (EIEC)
   
5. Ентероагрегативне E.coli (EEggEC или EAEC)
   

Ентерохеморагичне E.coli узрокују спорадичне и епидемијске случајеве хеморагијског колитиса у којих се у око 10% јавља компликација хемолитичко- уремични синдром (HUS). Механизам патогености се заснива на продукцији цитотоксина који доводе до некрозе ћелија, а који су због сличних особина са Shiga токсином Shigella dysenteriae тип 1(узрочник бациларне дизентерије) названи Shiga- like токсини I и II (SLT-I и SLT-II). Ови токсини дјелују тако да уништавају ендотелне ћелије малих крвних судова те се због тога као прва манифестација најчешће и јавља крвави прољев, а до компликација долази кад буде захваћен и бубрег. Ипак, треба нагласити како се ради о ријетком синдрому те се болест најчешће манифестује обичним или крвавим прољевом, а у одређеном броју случајева заражене особе су без икаквих симптома.
Сојеви EHEC који узрокују HUS продукују Shиga- like токсин II који има селективно токсичан ефекат на ендотел бубрега. Хемолитичко-уремички синдром (HUS) карактерише уништавање црвених крвних зрнаца (што доводи до анемије), смањење броја тромбоцита, те акутно затајење бубрега. Ради се о најчешћем узроку затајења бубрега код дјеце, а најчешће му претходи повраћање, бол у трбуху и воденасти прољев. Сам прољев након неког времена постаје прожет крвљу или потпуно крвав, што се тада назива хеморагичним колитисом. Посебно су осјетљива дјеца млађа од 10 година и старе особе.

Прототип EHEC је E. coli 0157:H7. Овај серотип се најчешће изолује широм свијета и најчешће узрокује HUS, па се у развијеним земљама рутински истражује у узорцима хране и болесничког материјала. Остали серотипови који могу да продукују Shиga- like токсине (веро-токсине) се ређе изолују из узорака и они се рутински не истражују па остају неоткривени у свакодневној дијагностици

На који начин се преноси

До инфекције овом бактеријом најчешће долази уносом контаминиране хране и воде или контактом са контаминираним површинама. Један од потенцијалних вектора су и мухе, као и контакт са зараженом животињом или њеним изметом. Инфективна доза је врло мала те је довољно 10 до 100 бацила да доведе до инфекције.

Главни извор инфекције је недовољно печено мљевено говеђе месо (хамбургер), кобасице, изнутрица, непастеризовано млијеко, салата, као и конзумирање друге контаминиране хране.

Савјети за превенцију

Ако се E. coli O157:H7 и друге EHEC третирају антибиотицима може доћи до погоршања болести, те нам од терапијских мјера преостаје једино надокнада течности с циљем спрјечавања дехидрације. Хемолитичко-уремички синдром третира се искључиво у јединици интензивне његе, будући да су потребне учестале трансфузије крви те надомјештање бубрежне функције (дијализа). Уз такав приступ стопа смртности од овог синдрома износи од 3 до 5 посто.

Стога напоре треба усмјерити на превенцију - правилна и потпуна термичка обрада (кување и печење) говедине и другог меса и темељито прање помоћног прибора главни су кораци у спрјечавању инфекције. Од изразите су важности пастеризација млијека и јабуковог сирћета, прање воћа и поврћа. Прије пијења воде непознатог поријекла требало би провести стерилизацију прокухавањем, ултрафилтрацијом или хемијским путем помоћу озона или клора. Савјетује се и опрез приликом пливања како би се избјегло потенцијално гутање контаминиране воде. Правилно прање руку након нужде или мијењања пелена (поготово ако дјеца имају прољев) смањује ризик пријеноса инфекције, а сватко с прољевом би требао избјегавати пливање у јавним базенима те припремање хране за друге особе.

Дијагноза се поставља

• Изолацијом узрочника из болесничког материјала (фецеса) засијавањем на селективну подлогу.
• Серотипизацијом се рутински доказује протосеротип O157:H7.
• Доказивањем токсина на култури Веро ћелија (цитотоксични ефекат).

У нашој лабораторији рутински се ради изолација бактерије из болесничког материјала (фецеса) на селективним подлогама, биохемијска идентификација на аутоматизованом систему (Vitek 2) и серотипизација којом се потврђује прототип O157:H7.

Из узорака намирница, околиша и земље се може радити тестирање на присуство E. coli O157 у аутоматизованом систему PC VIDAS (ELFA техника – Enzyme Linked Fluorescent Assay).

Припремила: др Љиљана Чепрња Вуковић, Институт за заштиту здравља Републике Српске

Европска недјеља имунизације: 24 – 30. 04. 2010. године

[21.04.2011.]

Елиминација морбила (малих богиња)

Недеља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група.

Светска здравствена организција (СЗО) је покренула иницијативу за организовање Недјеље имунизације у октобру 2005. године. Суштина акције била је усмјеравање пажње опште јавности али и здравствених радника на значај имунизације као најефикасније мјере примарне превенције.

Обиљежавање ове – пете по реду недјеље имунизације, усмјерено је на интензивирање и континуирано одржавање свих активности које су предвиђене у стратегији елиминације морбила у Европском региону СЗО, јер је очигледно да она неће бити достигнута према раније постављном циљу, до краја 2010. године.
И поред постигнутих резултата у периоду 2007–2010. године, када је редуковано оболијевање од морбила на мање од 10 случајева на милион становника дошло до је застоја у процесу и поновне појаве морбила у неким европским земљама. Главни разлог је невакцинисање или неправовремено вакцинисање деце што је довело до епидемијског јављања болести које је резултовало и смртним исходима како међу дјецом тако и међу старијима.

Према подацима СЗО у свијету годишње оболи најмање два милиона особа од болести које се могу превенирати имунизацијом, од којих 1,4 милиона чине дјеца млађа од пет година. Морбили су један од водећих узрока смртности дјеце у свету, иако се могу ефикасно спречити вакцином која је доступна већ више од 40 година. Мада је смртност од морбила на глобалном нивоу редукована за око 75% у односу на 2000. годину, у 2008. години чак 38% смртних исхода од свих болести које се могу превенирати вакцинацијом чинили су морбили.

Европски регион СЗО бележи преко 8500 регистрованих случајева морбила у 2008. години, од којих је у око 18% била неопходна хоспитализација због тежине клиничке слике и компликација. У последњој деценији број оболелих у Европи је смањен за око 10 пута.

Међутим, последњих година дошло је до пада обухвата имунизацијом против морбила у многим земљама Европе и импортовања вируса у осетљиве популације (невакцинисане и непотпуно вакцинисане особе). Ово је резултовало епидемијским јављањем малих богиња у Албанији, Грчкој, Немачкој, Аустрији, Италији, Швајцарској, Србији, Бугарској.

Средином априла 2009. године регистрована је епидемија морбила у Бугарској која још траје и која представља највећу регистровану епидемију у последњој деценији у Европском региону.

Епидемија се континуирано ширила у ромској популацији (припадници ове популације чине око 90% обољелих), након импортовања из Њемачке и постепено захватила све регионе земље. До средине априла ове године регистровано је преко 13.000 обољелих и 17 умрлих особа. Више од половине обољелих су особе млађе од 15 година, од којих око 20% чине особе млађе од годину дана. Према расположивим подацима већину обољелих чине невакцинисане или непотпуно вакцинисане особе.

1. Достизање и одржавање високог нивоа обухвата (≥95%) са две дозе ММР вакцине (вакцина против морбила, рубеле и паротитиса).
   
   
2. Обезбеђивање допунске имунизације ММР вакцином за популацију осетљиву на морбиле (особа које су из било ког разлога пропуштене да се вакцинишу/ревакцинишу).
   
   
3. Успостављање и одржавање система активног надзора са истраживањем и лабораторијским испитивањем сваког суспектног случаја морбила.
   
   
4. Повратно информисање здравствених радника и јавности о користи и ризицима који се односе на имунизацију против морбила.
   

Како је основно право сваког дјетета, без обзира на територијалне и социјалне разлике да буде вакцинисано, односно да треба да прими праву вакцину у право вријеме, неопходно је системе имунизације унутар сваке земље унапређивати кроз континуиране људске, материјалне и техничке ресурсе, јер улагање у здравље дјеце кроз улагање у провођење програма имунизације представља највећу инвестицију за будућност.

И Институт за заштиту здравља Републике Српске ове године учествује активно у обиљежавању Европске недјеље имунизације. Овогодишња тема је „Заједничка рјешења за заједничке пријетње“, чиме се наглашава важност сарадње, размјена искустава и проналажење рјешења за постизање циљева имунизације-елиминације и контроле болести које се спречавају вакцинацијом. Институт за заштиту здравља Републике Српске и Федерални завод за јавно здравство у сарадњи са УНИЦЕФ-ом у БиХ сачинили су свој план активности у оквиру обиљежавања Европске недјеље имунизације у БиХ. Основне компоненте Европске недјеље су: подизање знања, свјесности о значају имунизације кроз округли сто родитељи-педијатри те јачање комуникације, кроз промоције и дитрибуције информативно-едукативног материјала и рад с медијима.

Централни догађај одржаће се у хотелу „Сарајево“ у Сарајеву, 26.априла 2011. са почетком у 11 часова.

Припремила: Милка Мрђа, портларол Института за заштиту здравља Републике Српске

Извори:
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић - Батут", Београд - //www.batut.org.rs

Свјетски дан здравља (07.04.2011.)

[06.04.2011.]

Тема овогодишњег Свјетског дана здравља је „Антимикробна резистенција: Не дјелујемо ли одмах, сутра се нећемо моћи лијечити“. Инфекције узроковане резистентним микроорганизмима често не одговарају на конвенционално лијечење, што резултира продуженим трајењем болести и већим ризиком смрти.

• Приближно 440.000 случајева појаве мултирезистентне туберкулозе (MDR-TB) годишње у свијету узрокује најмање 150.000 смрти од те болести.
• Резистенција на раније генерације лијекова против маларије као што су клорокин и сулфадоксин-пириметамин је широко распрострањена у земљама с ендемском маларијом.
• Висок постотак интрахоспиталних инфекција узрокују високо резистентне бактерије као што је метицилин-резистентан Staphylococcus aureus (MRSA).
• Неприкладна и нерационална употреба антимикробних лијекова омогућава стварање повољних увјета да се резистентни микроорганизми појављују, шире и опстају.
  

Антимикробна резистенција

Антимикробна резистенција је резистенција микроорганизма на антимикробни лијек на који је претходно био осјетљив. Резистентни микроорганизми (бактерије, вируси и неки паразити) су у стању да издрже дејство антимикробних лијекова, као што су антибиотици, антивирусни и антималаријски лијекови, тако да уобичајена терапија постаје неефикасна, а инфекција перзистира, може довести до компликација или угрозити живот болесника и може се ширити на друге особе. Антимикробна резистенција је посљедица употребе, првенствено злоупотребе, антимикробних лијекова и настаје када микроорганизам мутира или стекне гене резистенције.

Генетске промјене у бактеријама се стално дешавају, што се манифестује промјенама њихових фенотипских особина. Широк спектар механизама генетских промјена обезбјеђује бактеријама готово неограничен капацитет за развој резистенције на сваки антимикробни лијек. Антимикробни лијекови врше снажан селективни притисак на бактеријску популацију, фаворизујући организме који су резистентни на њих. При томе, употреба једног антибиотика може извршити селекцију резистенције на њега, али и на друге антибиотике.

Једном настао ген резистенције на антибиотик може се ширити на друге бактерије механизмима хоризонталног трансфера, а резистентни микроорганизми преносити између појединаца, заједница и земаља доводећи до глобалног проблема.

Појава и ширење резистенције на антимикробне лијекове повезана је с повећаном потрошњом и неправилним прописивањем антибиотика (непотребно прописивање, неправилна употреба антибиотика широког спектра, погрешан избор антибиотика, субдозирање антибиотске терапије) као и самовољним смањивањем прописане дозе лијека или скраћивањем трајања терапије. Низак квалитет антимикробних лијекова и неадекватна превенција инфекција такође олакшавају настанак и ширење антимикробне резистенције. Посебан проблем представља велика употреба антибиотика у перадарству, сточарству и рибарству.

Висок проценат болничких инфекција изазван је високо резистентним бактеријама као што су метицилин резистентан Staphylococcus aureus (MRSA) и ванкомицин резистентан ентерокок (Enterococcus faecalis ili Enterococcus faecium) (VRE). У посљедње вријеме MRSA је често резистентан и на друге групе антибиотика (аминогликозиди, макролиди, хинолони), а у неким земљама већ су се појавили сојеви умјерено резистентни и они потпуно резистентни на ванкомицин, који представља терапијски избор за лијечење системских инфекција изазваних MRSA. Од 1988. године када је први пут описан VRE, његова инциденца је у сталном порасту. Ванболнички мултипло резистентни сојеви (енгл. multidrug resistance, MDR) Streptococcus pneumoniae и MRSA показују растућу вируленцију.

Сојеви Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae који продукују бета-лактамазе проширеног спектра дјеловања (енгл. extended spectrum beta lactamases, ESBLs) представљају све већи терапијски проблем, не само у болничкој, него све чешће у ванболничкој популацији. Клинички значај инфекција изазваних ESBL сојевима бактерија је у лимитираној ефикасности бета-лактамских антибиотика, посебно цефалоспорина треће генерације, затим у високој стопи морбидитета и морталитета, те повећаној употреби карбапенема, што може довести до резистенције и на ове антибиотике. Сојеви ентеробактерија (првенствено Escherichia coli и Klebsiella pneumoniae) који продукују ензим New Delhi метало-бета лактамаза (NDM-1), резистентни на све познате антибиотике су већ регистровани. Значајно ширење оваквих сојева би значило повратак у преантибиотску еру.

Веома значајни сојеви Pseudomonas aeruginosa су MDR фенотипови који показују резистенцију на цефтазидим, цефепим, пиперацилин/тазобактам, имипенем, флуорохинолоне, гентамицин.

Годишње се јавља око 440 000 нових случајева MDR туберкулозе, што доводи до 150 000 смртних исхода. До данас је у 64 земље регистрована XDR туберкулоза (енгл. extensively drug resistant tuberculosis, XDR-TBC).

Свједоци смо да је посљедњих година нових антибиотика све мање. Уз очигледан пораст преваленције резистенције на антибиотике поставља се питање доступности ефикасних терапијских могућности у будућности.

Према неким истраживањима, чак у 50% случајева у хуманој медицини антибиотици се користе неправилно , што подразумијева непотребно прописивање антибиотика, неправилну употребу антибиотика широког спектра, погрешан избор антибиотика те субдозирање антибиотске терапије с продуженим трајањем третмана.

РЕЗИСТЕНТНА ТУБЕРКУЛОЗА (TBC)

Иако је од открића бацила туберкулозе прошло више од 120 година и поред моћних антутуберкулотика који су се појавили средином 20. вијека, до очекиваног сузбијања туберкулозе није дошло. На почетку 21. века, туберкулоза је и даље веома актуелан проблем.

Скупштина Свјетске здравствене организације (СЗО) усвојила је Резолуцију СЗО 44.8 истичући успјешно лијечење као кључну интервенцију у контроли епидемије туберкулозе. За сузбијање туберкулозе СЗО је предложила стратегију DOTS (енгл. Directly Observed Treatment Short Course – лијечење по краткотрајном терапијском режиму под непосредним надзором узимања лијекова) коју је Свјетска банка описала као најисплативију инвестицију у области здравства.

Најозбиљнији проблем у савременом сузбијању епидемије туберкулозе је појава бацила туберкулозе резистентног (отпорног) на лијекове (у Естонији 37% свих оболелих) а нарочито мултирезистентне (MDR) чија је заступљеност у неким руским затворима и до 20 %, неким кинеским покрајинама 13,7%, Узбекистану, Литванији и Естонији 12,2%. MDR је најозбиљнија форма бактеријске резистенције, а MDR туберкулоза значајан и све већи проблем за контролу туберкулозе у многим земљама, нарочито супсахарске Африке. Од почетка 1990. године пријављено је неколико епидемија MDR туберкулозе у различитим регионима свијета, а биле су посљедица неодговарајуће примене основних антитуберкулотика.
Резистенција се може јавити као примарна тј код претходно нелијечених пацијената (најчешће на један лијек) или секундарна тј. код пацијената који су вец претходно третирани неком комбинацијом антитуберкулотика (мултирезистентна – на више лијекова). Док се чека на резултат теста резистенције, протокол лијечења треба да садржи комбинацију основних и лијекова дриге линије.

Рано постављање дијагнозе MDR TBC кључно је за касније лијечење, али исто тако и за прекид ланца преноса. Ово се посебно односи на откривање отпорности на изониазид и рифампицин, која уколико се открије подразумијева укључивање друге линије лијекова тзв. резервне лијекове.

Данас се резистенција M. tuberculois на лијекове сматра најозбиљнијим проблемом у контроли епидемије туберкулозе. СЗО је припремила и смијернице за борбу против резистентне туберкулозе, чија се појава у једној земљи сматра пропустом у примјени доброг Националног програма за туберкулозу, тј. да је она увијек условљена медицинском грешком: неодговарајући прописани режим, кориштење непоузданих лијекова, пропусти да се болеснику обезбједи да узима лијекове онако како су прописани и до краја пуног одговарајућег режима.

ПОТРОШЊА AНТИБАКТЕРИЈСКИХ ЛИЈЕКОВА ЗА СИСТЕМСКУ ПРИМЈЕНУ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЗА 2009.ГОДИНУ

Различите су методе којима СЗО прати индикаторе који имају значаја за националну политику о лијековима, а једна од њих је праћење и употребе лијекова преко Дефинисане Дневне Дозе (ДДД). Методологија праћења потрошње и употребе лијекова преко ДДД, прихваћена на међународном нивоу, доприноси дугорочном сагледавању процеса у здравству и унапређење политике о лијековима једне земље. Стручној јавности је познато да ДДД представља статистичку јединицу праћења која изражава договорно утврђену количину одређеног лијека према Интернационално незаштићеном називу (INN) која се најчешће употребљава за најчешћу индикацију (за одрасле) и независна је од заштићеног имена лијека и произвођача, цијене, фармацеутског облика, концентрације у јединичном облику и величине паковања.

Информације о потрошњи готових лијекова у неком региону су битне за обављање фармакоепидемиолошких студија као и за унапређење саме фармакотерапије како на нивоу Републике Српске тако и на нивоу Босне и Херцеговине.

• Потрошња лијекова у апотекама отвореног типа у Р. Српској у току 2009. године за АТC групу Ј01 – антибактеријски лијекови за системску примјену - износи 17,29 ДДД/1000 становника/дан.
• Потрошња лијекова у домовима здравља у Р. Српској у току 2009. године за АТC групу Ј01 износи 0,51 ДДД/1000 становника/дан.
• Потрошња лијекова у болницама и клиничким центрима у току 2009. године за АТC групу Ј01 износи 0,31 ДДД/100 болесничких дана.

Подаци су базирани на информацијама добијеним из 291 апотеке, 31 дома здравља и 13 стационарних здравствених установа.

Обрада података за 2010. годину је у току.

Припремили: љекари Службе Микробиологије; Служба Епидемиологије: dr Нина Родић Вукмир те mr ph Мирјана Ђермановић

Извори:
http://www.cdc.gov/drugresistance
http://europa.eu.int/comm/research/conferences/2003/antibiotics/index_en.html
http://www.agbioforum.org/v3n23/v3n23a13-follet.htm

Шта је то PCR?

[23.02.2011.]

PCR (engl.: Polymerase Chain Reaction) је ланчана реакција полимеразе ДНК коју је осмислио Kary Mullis 1983. године и за ово откриће добио Нобелову награду 1993. године. Ова метода је отворила нова поља истраживања у фундаменталној науци и једина у пракси омогућила брзу и прецизну дијагностику наследних и инфективних обољења.

PCR се заснива на умножавању ДНК или РНК, захваљујући способности ензима полимеразе да одређени, познати сегмент ДНК користи као калуп за синтетисање комплементарног сегмента.

Предност PCR над осталим техникама је у томе што захтјева минималну количину материјала и омогућава анализу ДНК из једне једине ћелије, за релативно кратко вријеме, те је нарочито битан у идентификацији вируса који се не могу култивисати или им је раст на култури ћелија спор и компликован.

Посебно је значајна примјена ове методе у процјени терапијског ефекта појединих лијекова, јер омогућује квантификацију вирусних честица у испитиваном материјалу.

Служба за микробиологију при Институту за заштиту здравља први пут уводи методе ове врсте у листу својих услуга. Лабораторија ће, у почетку, радити анализу узорака на инфлуенцу А, а у плану нам је увођење још неких метода, чија ће реализација зависити од потреба медицинске струке и јавности.

Припремила: др Станка Томић, микробиолог у ИЗЗЗ РС

О морбилима

[29.12.2010.]

У 2009 години број обољелих од малих богиња је 4 и ради се углавном  о особама млађе животне доби, док у 2010 није било пријављених случајева овог обољења. Према  календару вакцинације Републике Српске, МРП вакцина (мале богиње, заједно са заушњацима и рубелом) се прима у XИИ мј живота, а ревакцинација је са 6 година, значи прије поласка у школу.  Разлог оволиком броју обољелих у Бугарској, али и у свим другим земљама гдје се јавља ово обољење су управо пропусти у вакцинацији, зато желим да напоменем да је вакцинација најефикаснији, најбезбједнији и најјефтинији начин спречавања настанка заразних болести.

Морбили су респираторно обољење високе контагиозности, углавном дјечијег узраста. Извор инфекције је искључиво човјек оболио од морбила у почетним данима обољења и појаве осипа.  У срединама на ниском социоекономском нивоу , гдје није уведена вакцинација против ове заразне болести, годишње умире више стотина хиљада дјеце од малих богиња и њених компликација. Важно је напоменути да више од 14% свјетског морталитета дјеце чине болести које су се могле спријечити вакцинацијом. Пошто се ради о обољењу за које не постоји природна отпорност , једини начин да се развије имунитет против ове заразне болести је или вакцинацијом МРП или преболијевањем. Из тог разлога, све особе које су вакцинисане и ревакцинисане  МРП вакцином према календару вакцинације земље у којој живе, немају ризик од оболијевања.

Мале богиње карактерише осип који прати изразито висока температура, кашаљ, коњуктивитис,  увећање јетре, слезине, лимфних чворова, упала плућа и бронхија. Компликације су разнолике, од лакших до тежих, а укључују: тешке упале плућа са неизвјесним током, менингоенцефалитис (упала можданих опни и мозга), конвулзије, едем мозга и касне манифестације склерозантног оштећења свих можданих структура.  Уколико се трудница зарази са малим богињама, може доћи до спонтаног абортуса и пријевременог порођаја.  

Специфична терапија за ово обољење не постоји, што још једном истиче важност и неопходност редовне вакцинације дјеце и упозоравање родитеља какве су посљедице пропуштања вакцинације како против свих заразних болести, тако и против малих богиња.

Припремила: др Нина Родић Вукмир, епидемиолог у ИЗЗЗ РС

Вакцинација код дјеце

[29.12.2010.]

Погледајте интервју нашег епидемиолога на тему вакцинације код дјеце.

Вакцинација код одраслих

[29.12.2010.]

Погледајте интервју нашег епидемиолога на тему вакцинације код одраслих.

Извори:
http://www.ezdravlje.org

Више о бисфенолу А

[2.12.2010.]

БРИСЕЛ - Чланице ЕУ одлучиле су да од средине 2011. године забране продају флашица за бебе које садрже хемикалију бисфенол-А (БПА) због страха за здравље дјеце, саопштила је у четвртак Европска комисија.

"Постоје одређене недоумице захваљујући новим истраживањима, која су показала да БПА може да има утицај на развој дјетета, имунолошки систем и настанак тумора", саопштио је Џон Дали, комесар задужен за здравство и политику према потрошачима.

Он је додао да је ово "добра вијест за родитеље у Европи, јер могу бити сигурни да од средине 2011. године пластичне флашице за бебе неће садржавати БПА".

Само двије чланице Уније, Француска и Данска, претходно су забраниле продају флашица са овом хемикалијом. Данске власти отишле су корак даље и прошириле забрану на све предмете за давање хране дјеци старости до три године које садрже ову супстанцу.

Забране постоје још у Аустралији, Канади и неколико америчких држава. Канада је у октобру постала прва земља у свијету која је класификовала бисфенол-А као токсичну супстанцу, иако се индустрија противи таквој оцјени.

У септембарском извјештају Европске агенције за безбједност хране наглашено да је бисфенол-А безопасан у мањим количинама, али се указује на "непознанице" у вези са његовим ефектима на које је указано у новијим истраживањима.*


У Институту за заштиту здравља Републике Српске, врши се лабораторијско испитивање безбједности предмета опште употребе, укључујући и дјечије флашице и дуде, са аспекта параметара које анализирамо у Институту. За испитивање одређених параметара које тренутно Институт не анализира, врши се достављање узорака на испитивање код подуговарача у Републику Србију. У Републици Српској тренутно не постоји лабоаторија у којој се врши лабораторијско доказивање бисфенола А.

Бисфенол А (БПА) је хемијска материја који се користи као основа у производњи поликарбонатних пластичних смола за производњу пластичне амбалаже за храну, безалкохолних пића и флаширану воду за пиће, посуђа за микровалну пећницу па тако и за производњу пластичних бочица за дјецу већине свјетских произвођача. Према подацима Свјетске здравствене организације и према литерарним наводима, дјеци која се користе дудама или грицкалицама за зубе од синтетских полимерних материјала као што је поливинил хлорид (ПВЦ-а) могу оштетити јетру и бубреге, изазвати алергијске реакције и астму, касније довести до канцерогених болести и стерилитета.

Посљедња научна истраживања су показала да приликом загријавања може доћи до отпуштања ове хемијске материје из пластике у храну, па се родитељима препоручује да не купују флашице које садрже бисфенол А који треба да је означен на флашици, а због његове миграције на високим температурама, препоручује се избјегавање машинског прања и стерилизација флашица у микроталасној пећници. Савјетује се родитељима да храну загријавају одвојено и тек охлађену сипају у флашице.

Научни одбор за прехрамбене адитиве, ароме, помоћне твари у процесу производње и предмета који долазе у непосредан додир са храном, Европске агенције за сигурност хране (ЕФСА) издао је најновије научно мишљење о дјеловању бисфенола А на здравље људи. Потврђено је како ТДИ (прихватљив дневни унос) од 0,05мг/кг тјелесне масе осигурава довољну границу сигурности заштите потрошача, укључујући фетусе и новорођенчад. ЕФСА ће и надаље наставити пажљиво пратити све нове научне спознаје везане уз бисфенол А и његов ефекат на здравље људи.

Извори:
* Независне новине

Припремила: др Весна Петковић, специјалиста хигијене-здравствене екологије у ИЗЗЗ РС

1. децембар 2010. – Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а

Епидемиолошка ситуација у Републици Српској

[30.11.2010.]

На иницијативу Свјетске здравствене организације и Генералне скупштине Уједињених нација од краја 80-тих година прошлог вијека у свијету се обиљежава „1. Децембар“ - Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а“. Циљ обиљежавања овог датума је подизање свијести о проблематици ХИВ/АИДС-а као глобалном проблему.

Према последњим подацима СЗО и УН АИДС-а у свијету тренутно са ХИВ-ом живи преко 33,3 милиона особа, у 2009 години је регистровано 2,6 милиона новоинфицираних а 1,8 милиона особа је умрло од АИДС-а. Највећи број обољелих око 70% припада Афричком континенту, односно Субсахарској регији. Према последњим подацима и процјенама у великом броју земаља дошло је до стагнације и смањења стопе јављања ХИВ/АИДС-а.

Први регистровани случај од ХИВ/АИДС-а у Босни и Херцеговини забиљежен 1986 године, и до сада укупно је регистровано 170 особа. Босна и Херцеговина/Република Српска спада у земље са ниском преваленцом <1% у општој популацији, а у групама са повећаним ризиком је < 5%. Епидемиолошку ситуацију процјењујемо да је несигурна.

У Републици Српској до сада су укупно регистроване је 62 особе са ХИВ/АИДС-ом, а од тога у 2010 години су регистрована 4 нова случаја. Према полној припадности од укупног броја регистрованих највећи број (47) су особе мушког пола (табела 1).

Анализом регистрованих према узрасту, највећи број је у добној скупини 30 до 39, затим 50 до 59, а за 15 особа које су регистроване као носиоци ХИВ-а у периоду 1999-2002, не постоје подаци о години рођења (графикон1).

Графикон 1. Дистрибуција регистрованих лица од ХИВ/АИДС-а према добним скупинама

Главни и најучесталији пут преноса ХИВ инфекције је хетеросексуални контакт (графикон 2).

Графикон 2. Путеви преноса ХИВ инфекције

Тренутно у Републици Српској 16 особа је под терапијским третманом, а једна особа је под здравственим надзором. Од посљедица АИДС-а у Републици Српској је до сада умрло 15 лица, а у 2010. години није регистрован ни један смртни исход.

У Републици Српској се у континуитету спроводе одређени програми и активности у вези певенције ХИВ/АИДС-а. Све активности су подржане од стране Министартва здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сарадњи са свим здравственим институцијама као и другим владиним институцијама и невладиним сектором који има веома значајну улогу а посебно у теренском дијелу активности.

Један од важних Пројеката који се проводи на цијелој територији БиХ а финасиран је од стране Глобалног фонда је „Координирани државни одговор на ХИВ/АИДС и туберкулозу у ратом захваћеном и високо стигматизованом окружењу“ који се успјешно спроводи од 2006. године.

Aутор: др Љубица Јандрић, спец. епидемиологије

Прехлада или грип

[26.11.2010.]

Погледајте интервју нашег епидемиолога на тему грипа и прехладе.

Извори:
http://www.ezdravlje.org

Свјетски дан хране (16.10.2010.)

[15.10.2010.]

Овогодишњи 30. Свјетски дан хране уједно је  и 65. годишњица оснивања Организације за храну и пољопривреду Уједињених народа - ФАО.

Тема овогодишњег Свјетског дана хране је "Уједињени против глади", а одабрана је да би се нагласила добробит многих актера који заједнички раде с циљем производње већих количина хране у борби против глади у свијету те да би се повећала улагања у пољопривреду у оним подручјима у којима живе сиромашни и гладни.

Ова тема одабрана је да би се одало признање напорима уложеним у борби против глади у свијету на националној, регионалној и међународном нивоу.

Уједињавање против глади постаје реално када се државне и организације цивилнога друштва окупе и створе партнерске односе на свим нивоима у борби против глади, крајњег сиромаштва и неухрањености.

Према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО) и Организације за храну Уједињених нација (ФАО), тренутно око милијарду људи на свијету живи у сиромаштву и глади, што значи да готово једна шестина човјечанства пати од глади. О томе говори и овогодишњи извјештај ФАО у којем се наводи да ће до 2050. године свијет морати производити 70% више хране како би нахранио нових 2,3 милијарди људи којих ће тада, према УН-овим предвиђањима, бити укупно 9,2 милијарде.

Борба против глади први је од осам циљева миленијумског развоја које су земље свијета поставиле прије десет година. Рок за окончавање глади, 2015. година, убрзано се приближава и људи се боје да циљ неће бити испуњен. Додуше, неке земље и регије остварују напредак, поготово Јужна Азија те бројне суб-сахарске земље попут Гхне, Етхиопије и Анголе. Но напредак није конзистентан.

Највеће погоршавање прилика по питању глади биљежи се у Републици Конго која је погођена ратом и политичком нестабилношћу. Еколошке катастрофе, попут суше, те ратови, главне су препреке у борби за сузбијање глади.

Према Уједињеним народима, двије трећине гладних у свијету живи у свега седам земаља: Бангладешу, Кини, Индији, Индонезији, Пакистану, Демократској Републици Конго и Етиопији. Удио неухрањених највећи је у супсахарској Африци: 30 посто од становништва цијеле Африке.

Извори:
http://www.fao.org

Припремила: Милка Мрђа

Имунизација и Ваше дијете
Имунизација је најсигурнији начин да заштитите своју, а и другу дјецу!

[08.10.2010.]

Драги родитељи / старатељи и сви други који бринете о здрављу дјеце!

Провјерите да ли је Ваше дијете до сада добило све вакцине које одговарају његовој доби. Ако је нека вакцина/доза пропуштена, јавите се надлежном љекару који ће, зависно од узраста дјетета, а у складу са Правилником о имунизацији и хемопрофилакси у Републици Српској, провести допунску вакцинацију.

Болести против којих се обавезно вакцинишу дјеца у Републици Српској

Календар имунизације у Републици Српској

Припремила: др Јања Бојанић

8 једноставних корака за заштиту здравља вашег срца

[25.09.2010.]

1. Храните се здраво – свакодневно једите воће и поврће а избјегавајте засићене масне киселинe. Ограничите унос соли и засићених масних киселина.
   
   
2. Свакодневно упражњавајте најмање 30 минута физичке активности.
   
   
3. Реците не пушењу -  Пушење и боравак у просторијама пуним дуванског дима су један од највећих ризика за здравље вашег срца и настанак срчаног удара.
   
   
4. Одржавајте здраву тјелесну тежину – Висока тјелесна тежина је често повезана са високим крвним притиском који је фактор ризика број 1 за мождани удар и за бар половину свих болести срца.
   
   
5. Посјетите вашег љекара како би вам измјерио крвни притисак, глукозу у крви, холестерол, обима струка, индекс тјелесне тежине ћете, а све то са циљем одређивања укупног фактора ризика за настанак срчаног обољења и увођења превентивних мјера.
   
   
6. Ограничите унос алкохола - претјерано узимање алкохола (више од једне чаше дневно) може узроковати пораст крвног тлака и повећање тјелесне тежине.
   
   
7. Инсистирајте на окружењу без дуванског дима – боравак у задимљеним просторијама носи исту опсност за непушаче као и за пушаче. Радно мјесто без дуванског дима је посебно важно јер на послу проведемо највећи дио дана.
   
   
8. Нађите времена за редовну физичку активност – вјежбајте и на радном мјесту, чешће користите степенице, на посао долазите бициклом или пјешице, прошетајте у вријеме паузе на послу.
   

И још нешто:

Срчани удар се у највећем броју случајева може спријечити !

РАДИТЕ ЗА СВОЈЕ СРЦЕ !

Припремила: др Стела Стојисављевић

Болест изазвана вирусом западног Нила (West Nile virus infection).

[14.09.2010.]

Дефиниција

Болест изазвана вирусом западног Нила (WNV) је фебрилно обољење, чије је трајање обично недјељу дана или краће. Повремено је могућа појава компликације у виду менингоенцефалитиса.

Етиологија

Вирус западног Нила, који припада флавивирусима.

Резервоар заразе

Птице.

Период инкубације

Обично 3 до 14 дана након убода зараженог комарца.

Клиничка слика

Приближно 80% заражених особа нема никакве симптоме и знакове инфекције овим вирусом.
До 20% инфицираних особа има благу клиничку слику, праћену сљедећим симптомима: повишеном тјелесном температуром, главобољом, артралгијама или мијалгијама, мучнином, повраћањем, а понекад се јавља оток лимфних жлезда и оспа по тијелу. Симптоми трају неколико дана, мада у појединим случајевима болест траје неколико недјеља.

Тешка клиничка слика јавља се код малог процента инифицираних особа (један случај на 150 заражених). Тада долази до појаве врло високе тјелесне температуре, главобоље, укоченог врата, ступора, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, слабости у мишићима, губитка вида, парализе.
Ови симптоми могу да трају неколико недеља, са могућим трајним неуролошким оштећењима.

Лабораторијска дијагностика

За потврду дијагнозе користе се серолошки тестови (парни серуми), али се вируси унутар истог генуса тешко серолошки разликују.

Начин преношења

Основни начин трансмисије болести изазване вирусом западног Нила је убод зараженог комарца. Комарци се заразе приликом сисања крви заражених птица. Тако заражени комарци преносе инфекцију на људе и друге животиње.

Знатно ређи пут преношења је трансфузијом заражене крви, трансплантацијом ткива заражених/оболелих особа или вертикално, са заражене мајке на дијете током дојења или трансплацентарно.

Вирус се не преноси директно са обољелог на здравог човека.

Осетљивост и отпорност

Осетљивост је општа, али тежа клиничка слика јавља се чешће код особа преко 50 година старости. Инфекција доводи до стварања имунитета.

Терапија

Нема специфичне терапије. Болест се обично завршава потпуним опоравком након неколико недјеља и месеци. У случају теже клиничке слике, обољели се хоспитализују.

МЕРЕ ПРЕВЕНЦИЈЕ

Најлакши и најефикаснији начин превенције болести изазване вирусом западног Нила је спријечити убод комарца.

• Едукација становништва о начинима преношења узрочника и сузбијања.
• Приликом боравка у природи, користити репеленте на откривеним дијеловима тијела.
• Носити одјећу која покрива ноге и руке.
• Не излагати се комарцима у вријеме периода најинтензивније активности – у сумрак и у зору.
• Уништавање комараца.
• Користити заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета.
  

Припремила: др Јања Бојанић

Резултати испитивања узорака вода отворених јавних купалишта општине Бањалука који су били узорковани 22.07.2010. године од стране Института за заштиту здравља РС Бањалука у присуству представника здравствено-санитарне инспекције Града Бањалука.

[18.08.2010.]

1. Сви узорци су били оцјењивани у погледу санитарно-микробиолошких параметара у складу са Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока, Сл. гласник РС бр.42/01. Вода наведених отворених јавних купалишта се испитивала са аспекта потенцијалног коришћења за купање и спортове на води Табеле 3. Г1 (допуштене граничне вриједности за санитарно-микробиолошке параметре) и класификовала у другу класу у односу на одредбе чл.20. Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока, Сл. гласник РС бр.42/01.
   
   
2. За поменута купалишта смо провели тренутно узорковање у моменту када смо били у дужем спорном периоду обзиром да немамо годишњи мониторинг и континуирано узорковање у љетном периоду када је сезона купања и када иначе треба бити појачан хигијенско-санитарни надзор над купалиштима уколико су регистрована као јавна купалишта. До данас у Бањалуци немамо регистрованих јавних купалишта на отвореним водотоцима која би се морала заштитити нормама јавног здравства.
   
   
3. У складу са претходно наведеним, узорковање воде са отворених јавних купалишта је извршено на следећим локалитетима:

• Језеро „Мањача“ насеље Добрња – вода има другу класу квалитета;
• Ријека Врбас – купалиште код Кајак-кану клуба – вода у погледу санитарно-микробиолошких параметара показује присуство индикатора фекалне контаминације карактеристичних за другу класу квалитета, а изузетак су фекални колиформи због којих се сврстава у трећу класу бонитета;
• Ријека Врбас – купалиште код Савеза извиђача РС – вода има другу класу квалитета;
• Ријека Врбас – купалиште Абација (десна обала Врбаса) – вода има другу класу квалитета;
• Ријека Врбас – купалиште Врућица (десна обала Врбаса) – вода има другу класу квалитета;
• Ријека Врбања – купалиште „Жути мост“ (десна обала Врбање) – вода у погледу санитарно-микробиолошких параметара показује присуство индикатора фекалне контаминације карактеристичних за другу класу квалитета, а изузетак су фекални колиформи због којих се сврстава у трећу класу бонитета;
• Ријека Врбања – купалиште „Зелени вир“ (десна обала Врбање) – вода у погледу санитарно-микробиолошких параметара показује присуство индикатора фекалне контаминације карактеристичних за другу класу квалитета, а изузетак су фекални колиформи због којих се сврстава у трећу класу бонитета;

Одступања у погледу квалитета и забрана њихове употребе би била у вези микробиолошке неисправности узорака воде са Ријеке Врбас – купалиште код Кајак-кану клуба, Ријеке Врбања – купалиште „Жути мост“ (десна обала Врбање), Ријеке Врбања – купалиште „Зелени вир“ (десна обала Врбање). Према одредбама члана 20. става 1 подстава 3 Уредбе о класификацији вода и категоризацији водотока, Сл. гласник РС бр. 42/01 са аспекта потенцијалног коришћења за купање и спортове на води због утврђених индикатора фекалне контаминације исказаних кроз повећан број фекалних колиформа воде наведених купалишта се сврставају у трећу класу квалитета и као такве међу површинске водотоке који се не могу користити као јавна купалишта. Други водотоци на поменутом подручју, нити Врбас ни Врбања, нису оцјењивани како би се дала коначна оцјена у погледу коришћења за пливање, купање и спортове на води.

4. Купачи на оваквим купалиштима отвореног или затвореног карактера су изложени потенцијалном могућношћу да оболе од неких гастроинтестиналних обољења јер се ради о узрочницима цријевних заразних болести који могу имати различиту клиничку слику од оне лакше са општим симптомима па до оних теже клиничке слике због којих се могу јавити и свом породичном љекару (повишена температура, бол у стомаку, пролив, општа слабост, умор и др.). Интензитет промјене здравственог стања и симптоми су у вези са количином прогутане воде и дужином боравка у таквој води. Велики број купача је навикао на лош квалитет наших површинских вода који се додатно нарушава са измјеном климатских услова (љети су карактеристични дуги спарни периоди када се температура ноћу не смањује и нема хлађења воде што додатно омогућава повећан раст и развој бактерија), смањеним протоком воде и падом водостаја када треба избјегавати купања у води оваквих површинских токова који нису под јавноздравственим надзором.
   
   
5. Од датума узорковања  до данас је већ дошло до промјене у температурном режиму и климатским условима тако да је најзначајније праворемено постављање табли са натписом како би грађани избјегли купање на оваквим мјестима. Епидемиолошки надзор није показивао присуство ни тада а ни сада некаквим болести које би упућивале да су грађани обољевали од болести чији настанак би се довео у везу са поменутим купалиштима.  Потребно је још једном истакнути да на основу тренутног узорковања и испитивања  проведеног са циљем да се оцјени квалитета вода са отворених јавних купалишта Града Бањалука за узорке 2., 6. и 7. су указивала на потенцијалну епидемиолошку опасност, због одступања садржаја фекалних колиформа од прописане вриједности друге класе квалитета за површинске воде и као такве се не могу користити за купање, рекреацију и спортове на води.
   
   
6. Због горе наведеног санитарној инспекцији Града Бањалука је дата препорука јер обзиром на резултате испитивања само једне анализе, најбоље би било увести континуирани мониторинг, а тренутно забранити купање на наведеним локацијама, све док Градска управа не изврши регистрацију отворених јавних купалишта за наше грађане који би се заштитили одредбама јавног здравства у складу са националном легислативом (број годишњих узорака не би требао бити мањи од 5 нити већи од 12 узорака када се медијана параметара годишњег континуираног узорковања исказује у перцентилним вриједностима, иначе имамо ситуацију да све мање од 5 узорака на годишњем нивоу би подразумијевало апсолутно испуњавање свих захтјева прописаних за другу класу према Уредби о класификацији вода и категоризацији водотока, Сл. гласник РС бр. 42/01). Слично се прописује и Директивом ЕУ за воде јавних купалишта намијењеним рекреацији и спортовима на води из 2006. која сматра фекалне колиформе основним параметром о  оцјени воде у погледу коришћења за купање.
   
   
7. Забрана купања се односи на преостали период предвиђен за сезону купања ове године, а који је општинском одлуком регулисан за Град Бањалука и све док се не остваре претходно наведени услови у сезони купања грађане упутити на алтернативна отворена купалишта над којима се врши континуирани надзор и која су регистрована као купалишта јавног карактера (као нпр. на Балкана, Љекарице) или отворене базене који посједују јавно-здравствену контролу и у чијој контроли минималних хигијенских услова контрола квалитета воде је само један сегмент-.
   
   
8. До загађења воде површинских водотока долази најчешће уколико се неконтролисано врши излијевање отпадних вода из индустрије и домаћинстава који, уколико немају никакав претходни третман и дезинфекцију, са собом доносе велике количине органске материје, специфичне загађиваче, а међу њима су и бактерије које воде нарушавању санитарно-микробиолошког, физикално- хемијског и еколошког квалитета вода. Сви загађивачи који имају статус правног лица су дужни због поменутог да у складу са Законом о заштити животне средине и упутством усвојеним од стране законодавца израде Претходну процјену о утицају на животну средину у складу са регистрованом дјелатности, како би се на принципу превенције и предострожности избјегле било какве нежељене ситуације, док домаћинства уз ријеке морају имати адекватну диспозицију, колекторе и пречишћиваче за које је задужена локална заједница која обезбјеђује сабирање и одговарајући третман прије испуштања санитарних вода и наплаћује то кроз одговарајућу таксу.
   
   
9. У складу са одлуком Минстарства здравља и социјалне заштите Републике Српске новим Законом за заштиту становништва од заразних болести који је на снази од фебруара ове године јавно-здравствене институције имају обавезу обезбјеђивања појачаног превентивног епидемиолошког надзора у сарадњи са надлежним локалним инспекторатом у појединим елементима заштите здравља становништва, па тако када се ради и о води јавних купалишта.
   
   

Припремила: др Душанка Данојевић, специјалиста хигијене и здравствене екологије у Институту за заштиту здравља Републике Српске

Свјетска седмица дојења, 01. - 07. август*

[03.08.2010.]

Сваке године, од 01. до 07. августа, у прeко 120 земаља широм свијета обиљежава се Свјетска седмица дојења. Циљ Свјетске седмице дојења је пружање подршке дојењу као најбољем начину исхране новорођенчади и дојенчади. Дојење представља први корак ка здравом расту и развоју сваког дјетета.

Према препоруци Свјетске здравствене организације дојење треба да буде једина исхрана дојенчади у првих 6 мјесеци живота. Од шестог мјесеца живота дојенчади дојење треба да буде допунска исхрана, односно надопуна за исхрану осталим прехрамбеним намирницама.

Предности дојења су вишеструке. Мајчино млијеко дојенчету обезбјеђује све храњиве твари које су му потребне за правилан раст и развој. Мајчино млијеко садржи одговарајуће количине угљохирдрата, протеина и масти. Оно такођер обезбјеђује дојенчади одговарајућу количину пробавних протеина, витамина и хормона. И најважније од свега, мајчино млијеко садржи важна антитијела од мајке која помажу дјеци да се одупру инфекцијама и штите их од болести. Мајчино млијеко је лако доступна и приступачна храна. Дојење је економски исплативо.

Користи дојења су дугорочне: одрасли који су били дојени често имају нижи колестерол, као и ниже стопе прекомјерне тежине, претилости и дијабетеса типа-2. Постоје докази да људи који су дојени постижу боље резултате у тестовима интелигенције.

Дојење је корисно и за мајке. Дојење смањује ризик од настанка рака дојке и јајника касније у животу, помаже враћању тежине коју је жена имала прије трудноће и смањује претилост.

Циљ обиљежавања Сцјетске седмице дојења 2010.

• Скренути пажњу на значај који има „Десет корака до успијешног дојења"
• Освјежити активности унутар здравственог система и међу пружаоцима здравствене његе и унутар заједнице како би подржале жене у настојању да доје
• Информисати људе широм свијета да је заштита, промоција и помоћ у дојењу право сваке жене, дјетета и људско право
• Осигурати да су здравствени радници који брину о здрављу мајке и дјетета адекватно обучени да за савјетују и пружање помоћи у успостављању и одржавању дојења
  
  

ДЕСЕТ КОРАКА ДО УСПИЈЕШНОГ ДОЈЕЊА**

1. Донијети писана правила која ће свакодневно бити саопштавана здравственом особљу.
2. Обучити здравствено особље да развију вјештине потребне за проведбу ових правила.
3. Информисати све труднице о предностима и провођењу дојења.
4. Обезбједити помоћ мајкама да започну дојити унутар пола сата од порода.
5. Обезбједити обуку мајки о техникама дојења и како да одржавају излучивање млијека, чак и ако су одвојене од своје дојенчади.
6. Не дати новорођенчади никакву другу храну осим мајчиног млијека, осим ако није здравствено неопходно.
7. Обезбједити да мајка и дијете остану заједно - 24 сата на дан.
8. Подржати дојење на захтјев.
9. Не дати вјештачке брадавице и дуде за дојење дојенчади.
10. Основати групу за подршку дојењу и упућивати мајке на њих након отпуста из болнице или клинике.
    
    

ДОЈЕЊЕ***

1. Основе дојења

Овдје можете прочитати о основама дојења, што Вам може бити корисно.

Уколико имате додатних питања, о томе се посавјетујте са бебиним љекаром, медицинском сестром или стручњаком за дојење.

Исхрана мајке

За дојење није потребна никаква посебна храна или исхрана. Неколико корисних савјета:

• Свакодневно за оброке или ужину бирајте разнолику, здраву храну. Здрава исхрана ће помоћи и вама и вашој беби да се добро осјећате.
• Свакодневно једите 4-5 оброка богатих млијечним производима. Додатак калцијума ће Вам помоћи да добијете довољно калцијума.
• Када сте жедни пијте воду или воћне сокове.
• Витамине за труднице узимајте у складу са упутама љекара.
• Ограничите конзумирање кофеина и умјетних заслађивача. Кофеин се налази у чоколади, кафи и чају. Умјетни заслађивачи се налазе у дијеталним безалкохолним пићима и појединој нискокалоричној или дијеталној храни.
• Избјегавајте алкохол. По чашици алкохола је потребно да прође око 2 до 3 сата да алкохол изађе из мајчиног млијека.
• Да би храна доспјела у мајчино млијеко, потребно је око 4 до 6 сати. Ако у породичној историји постоје алергије или вам се чини да се беба узнемири након што поједете одређену врсту хране, избјегавајте ту храну и пратите да ли ће се беба боље осјећати. Појединим бебама је тешко када мајка једе млијечне производе или поврће попут брокула, граха, црвеног лука или паприка. Уколико проблем потраје, посавјетујте се са својим љекаром.
• Избјегавајте дијеталну храну. Уколико желите изгубити на тежини, више шетајте и ограничите унос висококалоричне хране.

2. Почетак дојења

За вријеме трудноће, ваш организам производи млијеко које се зове колострум. Када добијете бебу, ваш организам почиње стварати мајчино млијеко. Залиха млијека ће зависити од количине млијека коју беба попије и учесталости којом сиса млијеко. Што више млијека беба попије, више млијека ће се створити у грудима.

Медицинске сестре ће вама и вашој беби помоћи да научите како да дојите. Приликом учења се опустите и будите стрпљиви.

Може се десити да првих дана ваша беба буде веома поспана. Бебин стомак је мален тако да бебе често траже да једу. Првих дана се може десити да за вријеме дојења осјећате жеђ и благе контракције матернице.

У току прве 3 до 4 седмице бебу избјегавајте хранити флашицом без обзира да ли је у њој мајчино млијеко или формула све док беба добро не научи како се једе. Сисање млијека из флашице захтијева друкчије покрете уста. Сисањем млијека из флашице може се пореметити дојење.

Уколико желите, након прве 3 до 4 седмице бебу можете покушати хранити мајчиним млијеком из флашице. Ако беба не може сисати, можете испумпати млијеко из груди, нахранити бебу мајчиним млијеком из флашице или га замрзнути у затвореној посуди и чувати за каснију употребу.

3. Знакови глади

Када је гладна, ваша беба ће вам дати знакове који се зову знакови глади.

Знакови глади могу укључити:

• стиснуте шаке
• шаке у устима
• облизивање
• покрете рукама и ногама
• окретање главе према вашем тијелу
• гласови
• плач

Покушајте нахранити бебу прије него што се превише узнемири.

4. Како дојење прија мојој беби

Пратите знакове да ли је ваша беба добро прихватила брадавицу и да ли добија млијеко.

Знакови могу бити:

• убрзан и плитак покрет површине образа када беба тек прихвати брадавицу мијења се у дубок, спорији, ритмичан покрет
• покрет близу бебиног уха и сљепоочнице док се бебина доња вилица помијера горе-доле
• можете видјети, чути или осјетити бебино гутање
• осјећај голицања у грудима

5. Да ли моја беба добија довољно млијека?

Ако беба добија довољно млијека, груди ће вам бити пуне млијека, мекане након дојења и поново се напунити млијеком у паузи између оброка. Ваша беба ће:

• наквасити 6 или више пелена у периоду од 24 сата
• спавати између дојења
• имати више од 2 столице дневно
• добијати на тежини

Здравој беби рођеној на вријеме, која се правилно доји, није потребно да додатно пије воду и формулу. Не дајите додатно беби воду или формулу, осим ако вам љекар није рекао да то радите. Уколико сматрате да ваша беба не добија довољно млијека, о томе се посавјетујте са бебиним љекаром, медицинском сестром или стручњаком за дојење.

6. Колико често ће моја беба јести?

Трајање исхране се мјери од почетка једног оброка до почетка слиједећег. Покушајте у почетку бебу хранити свака 2 до 3 сата у току дана и предвече, а најмање свака 4 сата у току ноћи. Ако вам беба покаже занкове глади, нахраните је. Ваша беба може тражити неколико оброка који су врло близу један другог. Крајем прве седмице, бебу ћете дојити од 8 до 12 пута у периоду од 24 сата. Како беба буде расла, а количина млијека се повећавала, може се десити да ће беба рјеђе тражити да једе. Чак и када бебе могу спавати дуже, спавање понекад ремете снови, глад или догађања у току дана. Очекујте да ће се беба пробудити у току ноћи и да може тражити да једе. У току првих 6 мјесеци живота, бебе пролазе кроз периоде наглог раста и у том периоду ће чешће тражити да једу. Што чешће храните бебу, ваш организам ће стварати више млијека да би сте успјешно превазилазили периоде наглог раста. Ови периоди наглог раста најчешће трају 3 до 5 дана.

7. Колико дуго ће моја беба јести?

Бебу храните док не покаже знакове ситости, попут успореног сисања, а након тога слиједи испуштање брадавице и опуштање шака, руку и ногу. Уколико престанете дојити бебу прије него што заврши са јелом, беба не може добити пуномасно млијеко. Ово је млијеко најбоље за раст бебе. Пустите бебу да потпуно заврши са сисањем прве дојке. Ово може трајати 10 до 25 минута. Након тога јој понудите другу дојку. Извјесно вријеме, ваша беба може сисати ту дојку, а може се десити и да уопште не зели сисати другу дојку. Свако дојење почните са другом дојком. Начин на који поједине мајке прате с којом дојком почињу подој је тако што закаче башлију на ону страну грудњака с којом ће почети слиједеће храњење.

8. Буђење бебе

Ако Ваша беба спава дубоким сном, немојте је будити због храњења. Ако беба спава, али прави повремене тјелесне покрете као што су мрдање ока испод затвореног капка, активно мрдање устима или језиком, или сисање у сну, ово је најбоље вријеме да бебу пробудите и нахраните. Ноћу држите свјетло пригушено, а у соби обезбједите мир. Избјегавајте изненадне покрете. Бебу полако пробудите тако што ћете је њежно помјерити или промијенити јој пелену. Ако након 15 минута ваша беба не покаже велику жељу за дојењем, покушајте поново за један сат. Уколико имате било каквих питања или осјећате забринутост, о томе се посавјетујте са љекаром, медицинском сестром или стручњаком за дојење.

ПРЕВЛАДАВАЊЕ ПРОБЛЕМА СА ДОЈЕЊЕМ

Током дојења могу се јавити уобичајени проблеми са којим се среће велики број дојиља. Већина ових проблема је лако рјешива и њиховим отклањањем дојење постаје угодно и опуштајуће искуство за мајку и дијете. За правилно дојење је врло важно заузумање правилне позиције при дојењу и њега брадавица.

Првих неколико дана/седмица дојења могућа је бол у брадавицама. Дојиље бол у брадавицама најчешће описују кап штипање, сврбеж или исјећај печења. Узрок бола у брадавицама може бити:

• Неправилан положај бебе
• Неправилна техника храњења
• Неправилна њега брадавица

Понекад се бола у брадавицама може ријешити једноставом промјеном позиције бебе при храњењу.

Бол може настати и због тога што беба не испушта (усисава) брадавицу по завршетку дојења. Помозите јој тако што ћете лагано, са стране, ставити прст у бебина уста.

Провјерите да ли вам одговара грудњак. Грудњак направљен од синтетичких тканина може повећати знојење, смањити испаравање и довести до прекомјерно влажне коже што може бити узрок болних брадаваица.

Претјерано честа употреба сапуна или не адекватних хигијенских средстава могу довести до сушења коже и пуцања брадавица. Креме које садрже ланолин су добро средство за његу сухих и испуцалих брадавица.

Извори:
* http://www.who.int/mediacentre/events/annual/world_breastfeeding_week/en/index.html
** http://www.worldbreastfedingweek.org/
*** http://www.worldbreastfedingweek.org/

Припремила: др Стела Стојисављевић

Лајмска борелиоза

[03.06.2010.]

Болест лајмска борелиоза (Lyme disease) је бактеријска системска болест која напада цијели организам, а посебно кожу, нервни систем, зглобове и срце. Име је добила у 70-им годинама прошлог вијека по локалитету Old Lyme у сјеверноамеричкој држави Connecticut, гдје је најприје уочена у форми “епидемијског јувенилног артритиса”.

Доласком прољећа и љепших дана, људи све више времена проводе у природи. Боравак у природи носи са собом и одређене ризике као што је угриз крпеља. Крпељи бораве на шумовитим подручјима и на необрађеној вегетацији од раног прољећа до касне јесени, нарочито у јуну мјесецу. Представља најчешће векторско обољење у Сјеверној Америци и Европи. Хране се крвљу људи и животиња, а уколико су заражени са узрочником лајмске болести (spiroheta Borrelia burgdorferi), преносе га за вријеме храњења. Болест се не преноси са човјека на човјека.

Нису сви крпељи заражни борелијом. Да би пренио обољење, крпељ мора бити прикачен за човјека 24х. Уколико се закаче на човека или животињу, крв сисају 2–7 дана, а онда поново падају на вегетацију. Ујед крпеља је безболан, јер лучи анестетичке материје.

Симптоми

Највећи број пацијената има карактеристичан ширећи еритем на кожи (erythema migrans), на мјесту угриза, који се карактерише блиједим центром и црвеним прстеном, који се шири и обично није мањи од 10 cm у пречнику. Јавља се одмах после првог дана или најкасније до мјесец дана од убода. Ове промјене на кожи су најчешће праћене и симптомима сличним грипи (I стадијум): замор, бол у мишићима и зглобовима, главобоља, грозница, кочење врата, оток и болна осетљивост локалних лимфних жлијезда.

Ако се у овој почетној фази болести не приступи лијечењу, послије 6 до 8 седмица  може доћи до оштећења зглобова, срца, ока, бубрега, појава серозног менингитиса, неуролошких, психичких и менталних поремећаја (II и III стадијум).

Терапија и превенција

Лајмска борелиоза се лијечи антибиотицима. Важно је лијечити први стадијум болести  како би се спријечио развој тежих и хроничних облика болести.

Препоруке становништву:

• избјегавање подручја са зараженим крпељима, ендемских подручја
• кошење таве и уређивање терена на којима људи најчешће бораве само уз ношење заштитних одијела
• кориштење инсектицида за уништавање крпеља (на тијело и одјећу, посебно на дијеловима тијела који су откривени)
• адекватно облачење (дуги рукави и ногавице, одјећа уз тијело, хлаче увући у чарапе, ношење капа и шешира)
• послије доласка из природе прегледати одјећу и цијело тијело, првенствено код дјеце (треба имати на уму да се крпељ може донијети и на одјећи и др стварима, нпр. торбе).

Како уклонити крпеља?

1. Узмите пинцету.
2. Притисните њежно, али чврсто, тупом пинцетом близу "главе" крпеља.
3. Препорука ја да се крпељ "окреће" у равнини коже па тек онда подигне са коже. Крпељ извуците без трзаја.
4. Немојте здробити тијело крпеља и не дирајте га голим прстима како бисте избјегли заразу.
5. Након вађења крпеља руке и кожа се оперу водом и сапуном и дезинфикују.
6. Уколико сами успјешно не одстраните крпеља или рилица остане у кожи, обавезно се обратите љекару.

На основу званичних пријава које су прослијеђене Институту за заштиту здравља Републике Српске, у 2009. години регистровано је 63 обољелих од лајмске болести.

Aутор: др Нина Родић-Вукмир

Животне намирнице - пут преноса цријевних заразних болести (тровања храном)

[02.06.2010.]

Љетни период је сезона када долази до повећане учесталости оболијевања од цријевних заразних болести. Међу цријевним заразама врло су честа тровања храном (салмонелозе, стафилококна тровања), разне врсте заразних пролива, које настају као посљедица уношења хране заражене патогеним узрочницима (бактерије, вируси,  паразити, гљивице..), или њиховим токсинима, односно, која није хигијенски исправна.

На који начин може доћи до загађења животних намирница?

Животне намирнице могу бити примарно контаминиране (намирнице које потичу од болесних животиња) или секундарно-накнадно, што се дешава у току одређених поступака којима се намирнице подвргавају, почев од: обраде, припреме, складиштења (чувања), дистрибуције (превоз), продаје до конзумирања од стране потрошача. У овим случајевима извори заразе могу бити клицоноше (здраве особе које носе и излучују клице) или болесници који имају симптоме болести и излучују заразне клице у спољну средину. Загађивање намирница најчешће је посљедица директог контакта прљавим рукама или индиректно преко различитих предмета који долазе у додир са намирницама као што су прибор и радне површине за обраду животних намирница, посуђе и прибор за јело и слично. Поред наведеног, храна се може загадити хигијенски неисправном водом и неправилним чувањем(заштитом) од глодара и инсеката.

Шта се дешава са храном која се загади са патогеним клицама?

Када се храна загади патогеним микроорганизмима у повољним условима (собна температура) долази до њиховог размножавања или лучења њихових токсина, што зависи од врсте патогених проузроковача. Колико ће се клица намножити зависи од врсте животне намирнице, конзистенције (кашаста, полутечна, течна, мљевена), количине, начина припреме и чувања.

Задржавање већ припремљеног јела на собној температури су изузетно повољни услови за размножавање бактерија и лучење њихових токсина. Од великог је значаја и вријеме протекло од припреме до конзумирања, што храна дуже стоји на неповљним условима већа је могућност појаве тровања - обољења!

Све животне намирнице могу послужити као пут преноса цријевних зараза, али највећи епидемиолошки значај имају: млијеко, месо (риба), јаја, као и њихове прерађевине: сир, кајамак, маслац, месне прерађевине, колачи, кремови, мајонез, сладолед, разне врсте посластица. Свакако треба споменути воће, поврће, сокове, воду, чија је учесталост и количина конзумирања повећана у љетном периоду.

Који су знаци(симптоми) обољења који настају након конзумирања хигијенски неисправних (загађених) животних намирница?

Најчешће, 30 минута до 72 сата након конзумирања хигијенски неисправне животне намирнице усљед патогеног дјеловања унешеног микороорганизма или његовог токсина, долази до појаве тегоба од стране пробавног тракта као што су: гађење, мучнина, повраћање, болови и грчеви у стомаку, учестале прољевасте столице, затим главобоља, што све може бити (али и не мора) праћено високом температуром, у зависности од врсте узрочника. Као посљедица ових тегоба долази до губитка течности (дехидратације) што се манифестује малаксалошћу, исцрпљености и слабости организма. У случају појаве оваквих симптома, обољели се треба одмах јавити у здравствену установу - свом љекару, због неопходности укључивања одговарајућег терапијског третмана (надокнада течности, хигијенско-дијететски режим...). Посебну пажњу треба посветити дјеци, старијим особама, хроничним болесницима.

Које су мјере превенције, односно правила којих се треба придржавати да би се избјегла појава оваквих стања?

• Правилна термичка обрада хране (кување и печење довољно дуго) на температури преко 60C,
• Припремање мање количине хране која је потребна за један оброк,
• Конзумирање оброка одмах након припреме, не остављати на собној температури,
• Ако се храна чува, то мора бити на хигијенски начин, у фрижидеру (+2C до +8C),
• Ако се храна подгријава, то мора бити брзо на и на температури кључања (>60C),
• Избјегавање контакта између обрађене-припремљене и сирове хране,
• Строго поштовање мјера личне хигијене, стално прање руку - посебно прије јела и послије кориштења санитарног чвора,
• Стално одржавање и провођење санитарно - хигијенског режима (кухињске површине, посуђе, прибор за јело), остали простор,
• Животне намирнице које су промијениле изглед (конзерве), укус и мирис одстранити из употребе,
• Редовна контрола датума производње и рока употребе готових производа (декларација),
• Сирово воће и поврће прати под јаким млазом хигијенски исправне - чисте воде,
• Заштита животних намирница од присуства инсеката (муха, жохара) и глодара,
• Кориштење чисте и хигијенски исправне воде,
• Редовна контрола намирница животињског поријекла (месо, јаја, млијеко) од стране ветеринарске службе.
  

Aутор: др Љубица Јандрић, спец. епидемиологије

Пет кључева за сигурну храну - корисни савјети

[02.06.2010.]

Да бисте обезбиједили здравствено исправну храну потребно је придржавази се сљедећих препорука:

Одржавајте чистоћу:

• Перите руке прије руковања са храном  и често током саме припреме.
• Перите руке након употребе тоалета.
• Перите и дезинфикујте све површине и прибор који се користе током припреме хране.
• Заштитите кухињске површине и храну од инсеката , глодара и других животиња.

Одвојите сирово од куханог:

• Одвојите сирово месо, перад и морску храну од других врста хране.
• Користите одвојени прибор и помагала као што су ножеви и даске за резање, приликом обраде сирове хране.
• Чувајте храну у затвореним посудама да би спријечили контакт између сирове и већ припремљене хране. 

Скухајте у потпуности:

• Темељно кухајте храну, нарочито месо, перад, јаја и морску храну.
• Храну као што су супе и гулаши загријте до кључања (притом осигуравајући да је температура достигла 70°C). Што се тиче меса и перади, осигурајте да су сокови, провидни, а не ружичасти.Употреба термометра би била идеална.
• Скухану храну подгријавајте темељно.

Чувајте храну на сигурним температурама:

• Не остављајте скухану храну на собној температури дуже од 2 сата.
• Одмах ставите у фрижидер сву кухану и кварљиву храну (по могућности испод 5°C).
• Одржавајте кухану храну врелом (преко 60°C) прије сервирања.
• Не остављајте храну да дуго стоји, чак ни у фрижидеру.
• Не отапајте смрзнуту храну на собној температури.

Користите сигурну воду и сирове намирнице:

• Користите сигурну воду или је прочистите да би била сигурна.
• Изаберите свјежу храну и храну у једном комаду.
• Изаберите храну која је обрађена ради сигурности, као што је пастеризовано млијеко.
• Оперите воће и поврће, нарочито ако их имате намјеру јести сирово.
• Не користите храну након истека рока трајања.
  
  

Aутор: др Весна Рудић - Грујић, спец. хигијене и здравствене екологије

Дјевојчице и жене као мета дуванске индустрије

[26.05.2010.]

Свјетска здравствена организација изабрала је за овогодишњи Свјетски дан без дуванског дима, 31. мај 2010. године, тему: „Полови и дуван са нагласком на маркетинг према женама“.

Зауздавање епидемије кориштења дувана међу женама представља значајан дио стратегије свеобухватне контроле дувана. Свјетски дан без дуванског дима 2010. године требало би да скрене посебну пажњу на штетне ефекте рекламирања дувана међу женама и дјевојчицама. Поново се истиче потреба да скоро 170 држава, које су ратификовале Оквирну конвенцију о контроли дувана Свјетске здравствене организације, забране било какво рекламирање, промоцију и спонзорисање дуванских производа, у складу са уставом и законима своје земље.

Међу више од милијарду пушача у свијету, жене чине око 20% и њихов број ће сигурно наставити да расте. Број пушача међу мушкарцима достигао је свој максимум, док стопе пушења међу женама још увијек расту. Жене представљају основну циљну групу планираних активности дуванске индустрије, која мора да придобије нове кориснике, како би се замијенила скоро половина садашњих пушача који ће превремено умријети због болести изазваних пушењем.

Посебно је забрињавајући пораст заступљености употребе дувана међу дјевојчицама. Нови извјештај Свјетске здравствене организације „Жене и здравље: данас докази, сутра проблем на дневном реду“ набраја доказе о томе како дуванска индустрија све више усмјерава рекламирање ка дјевојчицама. Подаци из 151 земље свијета показују да око 7% адолесценткиња пуши цигарете, насупрот 12% адолесцената. У неким земљама, дјевојчице пуше скоро исто толико колико и дјечаци.

Свјетски дан без дуванског дима 2010. године требало би да, са закашњењем, призна важност спречавања и сузбијања епидемије дувана међу женама. Генерални директор Свјетске здравствене организације Маргарет Чен написала је у горе поменутој публикацији да је „заштита и унапређење здравља жена пресудно за здравље и развој уопште – не само за грађане данас, већ и за будуће генерације“.

У Оквирној конвенцији о контроли дувана Свјетске здравствене организације, која је ступила на снагу 2005. године, стоји упозорење о “порасту пушења и других облика употребе дувана код жена и младих дјевојака у цијелом свијету“.

Иако ће Свјетски дан без дуванског дима 2010. године бити усмјерен на маркетинг дуванске индустрије усмјерен ка женама, инсистираће се и на неопходности да се заштите дјечаци и мушкарци од тактике дуванске индустрије. У свом извјештају из 2007. године „Пол и контрола дувана: кратки приказ политике“ Свјетска здравствена организација је навела: „Опште мјере контроле дувана можда нису подједнако, а ни слично дјелотворне код оба пола ... утицај пола мора се узети у обзир ... Због тога је важно да политика спречавања и сузбијања употребе дувана свакако узме у обзир и особине, разлике и реакцију на дуван по полу како би се смањила употреба дувана и побољшало здравље мушкараца и жена у свијету“.

У другом извјештају из 2007. године „Преглед доказа: пол и контрола дувана“ Свјетска здравствена организација каже: „И мушкарци и жене треба да добију пуну информацију о различитим ефектима на здравље због употребе дувана код оба пола ... једнаку заштиту од рекламирања и маркетинга мултинационалних дуванских компанија, које је усмјерено према једном полу, као и од израде дуванских производа специфичних за поједини пол ... [и] да добију информацију о заштити од излагања дуванском диму и професионалног излагања дувану или никотину према полу“.

Оквирна конвенција о контроли дувана Свјетска здравствена организација наводи „потребу за стратегијама контроле дувана специфичним за сваки пол понаособ“, као и „потпуно учешће жена на свим нивоима доношења одлука [о мјерама контроле дувана] и примјене [мјера контроле дувана]“.

Током Свјетског дана без дуванског дима 2010. године и током цијеле године Свјетска здравствена организација ће подстицати владе да обрате посебну пажњу на заштиту жена од покушаја дуванске индустрије да их намаме на доживотну никотинску зависност. На овај апел Свјетске здравствене организације, владе могу да смање губитке због фаталних и онеспособљавајућих срчаних и можданих удара, малигних и респираторних болести, од којих жене у све већем проценту обољевају.

Употреба дувана могла би да убије милијарду људи у овом вијеку. Препознавање значаја смањења употребе дувана код жена и активности које би до тога довеле, могле би да спасу многе животе.

ИЗВОР: Свјетска здравствена организација, Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"