Свјетски дан здравља, 7. април


“Побиједи дијабетес”

Дијабетес се због свог социјално-медицинског значаја назива болешћу цивилизације са изразитим епидемијским и/или пандемијским потенцијалом, као једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавно здравствени проблем. У свијету око 415 милиона људи има дијабетес, а број обољелих и даље расте, посебно у земљама у развоју. Већина обољелих је у доби од 45–65 година, што одговара најпродуктивнијем периоду живота.


У протеклом периоду, највеће стопе обољелих су регистроване у развијеним земљама, међутим, у последње вријеме, највећи пораст се биљежи у регијама земаља у развоју са ниским и средњим животним стандардом. Свјетска здравствена организација (WHO) и Међународна федерација за дијабетес (Интернатионал Дијабетес Федератион – ИДФ) процjењују да 2013. године у свијету од дијабетеса болује 382 милиона људи, а да ће се број обољелих од дијабетеса до 2035. године повећати на 592 милиона, односно повећати за 55%. Процјењује се, да у Европи са дијабетесом живи 56,3 милиона становника, односно регионална преваленца износи 8,5%. Ако се овакав тренд настави до 2035. године свака десета особа ће имати дијабетес, тј. сваких 10 секунди ће се регистровати 3 нова случаја обољелих. Оптерећење болешћу је огромно, тако да 11% укупне потрошње у здравству иде на дијабетес.

Процјењује се да у свијету 5,1 милион особа годишње умре од посљедица дијабетеса, односно сваких 6 секунди умре по једна особа. Свјетска здравствена организација (СЗО) предвиђа да ће дијабетес  бити 7. водећи узрок смрти до 2030. године.

Према укупном броју пријављених од дијабетеса, преваленцa дијабетеса у Републици Српској износи 3,1%, што не одговара стварном стању распрострањености ове болести код нас, јер се  процјењује у односу на окружење и тренд кретања ове болести, да је преваленција око 8%.

У периоду od  2003. до 2010. године, у Републици Српској, спроведена су три истраживања (студије пресјека) које су имале за циљ процјeну ризичног понашања и процјену здравственог стања становништва у Републици Српској  чији су резултати служили за креирање здравствене политике, стратегија и програма усмjерених на превенцију фактора ризика за настанак масовних незаразних болести. На основу упоређивања података проведених истраживања, посматрано у односу на факторе ризика за развој метаболичког синдрома, предијабетеса и дијабетеса уочава се да није дошло до побољшања водећих фактора ризика, без обзира на провођење интервенције.

У периоду од 2013. до 2014. год., у Републици Српској, проведено је истраживање ''Процјена квалитета гликорегулације и присуства васкуларних компликација у особа са шећерном болешћу у Републици Српској''. Резултати показују да према типу дијабетеса 4,6% испитаника је било са дијабетесом тип 1 и  95,4% са дијабетесом тип 2, уз подједнаку полну заступљеност обољелих. Хипертензија  и кардиоваскуларна обољења су заступљена код преко 4/5 испитаника, кардиоваскуларна обољења била су значајно учесталија код жена него код мушкараца, а већа учесталст хипертензије се биљежи код мушкараца са дијабетесом тип 1 и жена са дијабетесом тип 2. Макроваскуларне компликације су се готово са једнаком учесталошћу јављале независно о квалитету гликорегулације. Полинеуропатија и микроалбуминурија су биле у вишем проценту заступљене код обољелих од дијабетеса тип 2, док је ретинопатија у значајно вишем проценту била заступљена код обољелих са дијабетесом тип 1. Статистички значајно више мушкараца него жена имају регистровано дијабетесно стопало.

Охрабрује да се промјеном животних навика може спријечити или одложити настанак најчешћег типа дијабетеса, типа 2. Клиничка истраживања су показала да релативно мале промјене у стилу живота: усвајање правилног начина исхране, повећање физичке активности и одржавање нормалне тјелесне тежине смањују ризик за настанак дијабетеса преко 50%.

Спровођење Програма превенције и контроле незаразних болести, као и активности на унапређењу дијабетолошке заштите, су планиране у оквиру Политике унапређивања здравља становништва у Републици Српској до 2020. године („Службени гласник Републике Српске“ број 92/12).

Кључне поруке за Свјетски дан здравља, 2016. год.

  1. Епидемија дијабетеса се убрзано  шири  у многим земљама, а  највише у земљама са ниским и средњим дохотком.
  2. Мјере у промјени животног стила су ефикасне за превенцију или одгађање почетка дијабетеса типа 2., а то су: одржавање нормалне тјелесне тежине, редовно бављење неком физичком активношћу и правилан начин исхране.
  3. Дијабетес се може лијечити и контролисати, те  тако спријечити компликације. Повећање приступа раном откривању и дијагнози, подизање свијести, знања и понашања везано за дијабетес, и  приступачно лијечење,  важне су компоненте.
  4.  Напори за превенцију  и  лијечење дијабетеса ће бити важни за постизање  глобалног циља одрживог развоја, а то је смањење преране смртности од незаразних болести  за једну трећину до 2030.

Припремила: проф. др Јања Бојанић, спец. епидемиолог и помоћник директора за медицинске послове




Број отварања: 6109
Датум објаве: 24.03.2016.