Свјетски дан срца, 29. септембар

КОРИСТИ СРЦЕ, УПОЗНАЈ СРЦЕ

Свјетски дан срца обиљежава се од 2000. године са циљем информисања људи широм свијета о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, истичући значај акција које појединци могу предузети у циљу превенције и контроле кардиоваскуларних болести. Овом кампањом, Свjетска федерација за срце (World Heart Federation) уједињује људе из свих земаља и средина у борби против оптерећења кардиоваскуларним болестима, те подстиче међународне акције за подстицање начина живота који доприноси здрављу срца.

Кардиоваскуларне болести припадају групи хроничних болести, односно то су болести које дуго трају и углавном споро напредују.

Према процјени Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 18,6 милиона смрти у свијету годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара. Према процјени Свјетске здравствене организације више људи умре од кардиоваскуларних болести широм свијета него од било ког другог узрока, а у европском региону Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести узрокују више од половине свих смртних случајева. Група кардиоваскуларних болести је на првом мјесту као узрок смрти у Републици Српској.

Свјетски дан срца је подсјетник свима широм свијета да воде рачуна о свом срцу. Ове године Свјетска федерација за срце, обиљежава Свјетски дан срца под слоганом “Користи срце, упознај срце”. Овогодишња кампања се фокусира на суштински корак да прво упознамо своја срца, односно да научимо који су то фактори који утичу повољно на здравље срца, а који представљају ризик по здравље срца, позивајући нас да доносимо правилне одлуке. Овогодишња кампања пребацује фокус на кориснике акција и њихову улогу у здрављу срца. Јер када знамо више о здрављу срца можемо боље поступати и преузети контролу над здрављем срца.

Кардиоваскуларне болести резултат су комплексних интеракција између појединца и његове околине. Глобализација и урбанизација повезани су са трендом да становништво конзумира нездраву храну са пуно енергије, засићених масти, соли и шећера и да је мање физички активно, што има озбиљан утицај на пораст нивоа гојазности, посебно међу дјецом.

Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су везани за понашање појединца су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити код појединца као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност. Ови „посредни фактори ризика“ указују на повећан ризик од развоја срчаног удара, можданог удара, затајења срца и других компликација.

Већина кардиоваскуларних болести се може спријечити утицањем  на  факторе ризика који су повезани са понашањем појединца као што су употреба дувана, неправилна исхрана и гојазност, физичка неактивност и штетна употреба алкохола.

Престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Поред тога, лијечење дијабетеса, повишеног крвног притиска и високих липида у крви може бити неопходно за смањење кардиоваскуларног ризика и спречавање срчаног и можданог удара.

Употреба дувана и пасивно излагање дуванском диму су једни од главних узрока кардиоваскуларних болести. Глобално, више од једне од 10 кардиоваскуларних смрти је узроковано употребом дувана.  Престанак пушења је појединачна најбоља мјера која се може предузети да се унаприједи здравље срца. Престанком пушења нећете само побољшати своје здравље већ и здравље оних око нас.

Физичка неактивност може значајно допринијети настанку болести срца јер може довести до добијања на тежини, допринијети настанку дијабетес мелитуса и повишеног крвног притиска. Нарочито добре вјежбе за срце су брза шетња, трчање, пливање, вожња бицикла. Психолошки стрес може удвостручити ризик од срчаног удара. Вјежбање, и довољно квалитетног сна помажу у смањењу нивоа стреса.

Они који живе са дијабетесом тип 2 имају двоструко већу вјероватноћу да умру од срчаних болести и можданог удара у поређењу са пацијентима без дијабетеса
што указује на хитну потребу за превенцијом кардиоваскуларних болести код особа са дијабетесом, обраћајући пажњу на факторе ризика за настанак кардиоваскуларних болести.

Ризико фактори су у великој мјери одређени понашањем наученим у дјетињству које се наставља у старијој доби као што су навике у исхрани и пушење. Због тога је потребно олакшати приступ дјеци и њиховим породицама здравој храни као и средини без дуванског дима.

Извори: http://www.world-heart-federation.org  http://www.euro.who.int

Припремила: мр сц. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите