Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар

Свјетски дан менталног здравља се ове године обиљежава мотом „Ментално здравље је универзално људско право“. Свјетска федерација за ментално здравље истиче да овогодишња тема указује на потребу да свака особа која се суочава са менталним потешкоћама треба да: (1) има право на заштиту и унапређење менталног здравља, (2) право приступа квалитетној и приступачној заштити у области менталног здравља, као и (3) право на слободу, достојанство и избор.

Ментално здрављe је битан дио свеукупног здравља и благостања, а према подацима Свјетске здравствене организације, у свијету, једна од осам особа живи са менталним потешкоћама, које могу да утичу на физичко здравље и квалитет односа са другима, као и доступне животне ресурсе, тим прије што ментално здравствени  проблеми све више захватају дјецу и адолесценте. Визија Стратегије развоја менталног здравља у Републици Српској за период од 2020. до 2030. године је усмјерена на унапређење постојећих и развој нових начина заштите менталног здравља не само појединаца, већ и друштва у цјелини, смањење појава менталних проблема и поремећаја, повећање доступности квалитетног и правовременог пружања здравствених услуга, рехабилитације и социјалне инклузије лица са сметњама менталног здравља, јачајући при томе њихову улогу у одлучивању у наведеним процесима, а с циљем повећања личног задовољства, као и здравља грађана.

Менталне потешкоће са којима се људи суочавају никада не смију бити разлог ускраћивања људских права или искључивања из процеса одлучивања о властитом здрављу. Повезивањем и разговором са другима можемо благотворно дјеловати на ментално здравље, али започињање разговора често није лако. Уколико желите да разговарате о властитом менталном здрављу или о томе како се осјећа вама блиска особа, у наставку текста се налази неколико практичних савјета.

Изаберите прави тренутак. Одаберите мирну и адекватну ситуацију за разговор током које ће бити заштићена приватност и повјерљивост.

Слушајте пажљиво и без осуђивања. Посветите своје вријеме саговорнику и ономе о чему говори, важно је да дате до знања да сте своју пажњу у потпуности усмјерили на особу и њено искуство.

Постављајте отворена питања. Питајте „Како си данас?“ или „Примијетио/ла сам да се у посљедње вријеме не понашаш уобичајeно, како се осјећаш?“. Понекад, усмјеравање на садашњи тренутак може избјећи стандардан одговор „Добро сам“.

Не претпостављајте да знате све одговоре. Не очекујте од себе да будете експерт, уколико не знате шта бисте рекли, сјетите се да није потребно да понудите рјешење или разумијете како се неко осјећа у датом тренутку. Присуство и слушање већ, само по себи, значи да вам је стало до  друге особе.

Не игноришите и не обезврјеђујте. Не уљепшавајте ситуацију у  којој се особа налази како би се осјећала боље. Уколико каже да се осјећа безвриједно и добије одговор „Не, ниси, не буди луцкаст/а“ значи да негирамо оно о чему особа говори.

Не упоређујте. Понекад, примјер из властитог или туђег живота можемо упоредити са искуством кроз које особа пролази. У одређеној мјери, наведено представља одраз емпатије, али понекад скретање разговора на властито искуство може занемарити  пажљиво и посвећено слушање.

Покажите емпатију, прије него сажаљење. Емпатичан разговор указује на то да покушавате да разумијете и схватите ситуацију у којој се неко налази, док симпатисање проистиче из сажаљења, зато  радије реците „То је јако ружно, жао ми је“, прије него „Жао ми је тебе“.

Оснажите особу. Питајте „Шта мислиш да би ти највише помогло у овој ситуацији?“, прије него да кажете шта мислите да може помоћи особи. Дајте информацију, прије него ли дате савјет. Наведено ће подстаћи саговорника да сам размисли о ономе што је за њу/њега најбоље у датој ситуацији и како себи може помоћи.

Истичући значај менталног здравља и повезивања са другима, уз смањење стигме и дискриминације према менталним поремећајима, можемо створити окружење у којима ће се људи осјећати спремније да потраже потребну подршку и помоћ.

Текст припремила: др сц. Јелена Нишкановић, дипл. психолог