Недјеља подизања свјесности о оболијевању од грипе, 1 - 7. новембар

Годишње у свијету грипа погађа између 5% и 10% одраслих и између 20% и 30% дјеце.  Овај податак је још озбиљнији када знамо да се грипа може спријечити вакцинацијом и примјеном општих мјера превенције. Сезонска грипа је акутна вирусна инфекција узрокована различитим сојевима вируса грипе који циркулишу у свијету. Када особа преболи грипу узроковану једним сојем вируса, тај имунитет му не пружа заштиту од другог типа вируса.

Грипа се преноси капљичним путем и рукама. Када обољели од грипе кише, кашље или говори, из његове усне и носне шупљине излазе ситне невидљиве капљице слузи и пљувачке које садрже вирус грипе. Особе које су у близини пацијента удишу те капљице и заразе се, односно кад неко незаштићено кише или кашље и када рукама додирујемо уста или нос и преносимо вирус са заражених предмета као што су кваке, тастатуре, телефони и друго.

Симптоми су: грозницa, повишена температура, кашаљ, кијавица, болови у мишићима и зглобовима, кстремни умор, главобољу, али и прољев и повраћање. Компликације грипе се могу наставити на ове симптоме, најчешће у респираторном систему (упале уха и синуса,  упале плућа), али могу бити захваћени и сви други органски системи.

Основно лијечење грипе је симптоматско. Оно укључује мировање, надокнаду течности, узимање лијекова за снижавање температуре и смиривање кашља, узимање лако пробављиве хране са што више воћа. С обзиром да је грипа узрокована вирусима, антибиотици се не примјењују па се њима могу лијечити само бактеријске компликације.

Мјере превенције

Најбољи начин да се заштитите од сезонске грипе је годишња вакцинација. Вакцина против грипе се примјењује већ више од 60 година, а садржи мртве вирусе, који не могу изазвати болест, али стимулишу настанак отпорности. Вакцинација се препоручује свим особама које желе смањити ризик оболијевања од грипе, развој компликација, активацију постојеће хроничне болести, посјете љекару, потрошњу лијекова и изостанке с посла, као и дјеци старијој од 6 мјесеци. Посебно се препоручује хроничним болесницима, старијим особама, особама које су професионално или приватно у контакту с особама које припадају ризичним групама те им лако могу пренијети инфекцију, свим здравственим радницима и запосленим у секторима и службама од јавног значаја (полиција, просвјета, комунална предузећа, запослени у вртићима итд), особама које његују малу дјецу итд. Потребно је око двије седмице након вакцинације да се у организму развију антитијела која штите од грипе. Када се вакцинишемо против грипе, тиме штитимо и људе око себе, укључујући оне који су подложнији озбиљним облицима грипе, као што су бебе и мала дјеца, старије особе, особе са одређеним хроничним здравственим стањима итд.

Опште мјере заштите од грипе су:

• Примјеном свакодневних мјера штитимо себе и друге:
• Покријте уста када кашљете или кишете, најбоље са папирном марамицом
• Баците папирну марамицу након сваке употребе
• Редовно перите руке топлом водом и сапуном
• Провјетравајте просторије више пута дневно
• Избјегавајте веће скупове или блиски контакт са другим особама
• Не одлазите у кућне или болничке посјете ако имате било какву респираторну инфекцију
• Вратите се у школу или на посао тек када се потпуно опоравите

Текст припремила: доц. др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију