Свјетска седмица свјесности о антимикробним лијековима (WААW) 13 – 19. новембар

Антибиотици су једна од најважнијих група лијекова. Сматра се да је увођење антибиотика, нарочито пеницилина, продужило животни вијек сваком становнику наше планете за по 10 година. Али нерационална употреба антибиотика значајно утиче на повећање резистенције бактерија на антибиотике, што смањује ефикасност самих антибиотика и чест је разлог неуспјеха лијечења. Употреба антибиотика варира међу земљама на територији европског континента. Република Српска се убраја у земље средње потрошње антибиотика. Губитак ефикасности антибиотика и немогућност контролисања инфективних компликација може угрозити ефикасност инвазивних дијагностичких и терапијских поступака.

Нерационална употреба антибиотика укључује:

• прописивање антибиотика када нису потребни
• одлагање прописивања антибиотика у критично болесних пацијената
• прешироку употребу широкоспектралних или погрешну употребу ускоспектралних антибиотика
• превисоку или прениску дозу антибиотика
• предуго или прекратко трајање антибиотске терапије
• неукључивање циљане терапије након пристиглих резултата микробиолошких налаза.

Бактерије које могу узроковати инфекције могу представљати и колонизацију коју не треба лијечити антибиотицима. А строго придржавање мјера контроле болничких инфекција је битно у ограничавању ширења мултипло резистентних сојева.

Иницијативом Свјетске здравствене организације (СЗО) 2015. године покренуто је и обиљежавање Свјетске седмице свјесности о антимикробним лијековима (WААW). Европски дан свјесности о антибиотицима и Свјетска седмица свјесности о антибиотицима партнерске су иницијативе чијом се синергијом настоји ојачати свијест грађана и здравствених радника о правилној примјени антибиотика.

Отпорност на антибиотике једна је од најозбиљнијих пријетњи јавном здрављу на глобалном нивоу. Према подацима ЕМА-е, процјењује се да су само у Европској унији инфекције узроковане бактеријама отпорнима на антибиотике узрок 33.000 смрти годишње. Погрешним и прекомјерним прописивањем антибиотика те њиховом неправилном употребом потиче се отпорност микроорганизама на антибиотике, а повећава се и ризик од развоја других болести. Антимикробна резистенција (AMR) постала је глобални јавноздравствени проблем и она није ограничена на једно географско подручје или државу.

У сарадњи са Европским центром за спречавање и контролу болести (ECDC) у препоруци је утврђено неколико циљева ЕУ-а које би требало испунити до 2030. године. То су смањење укупне потрошње антибиотика код људи за 20 посто, ефикасна употреба антибиотика тако да најмање 65 посто укупне потрошње антибиотика код људи буде учинковито и смањење инфекција три кључне бактерије отпорне на антибиотике, што се углавном односи на болнице.

Антибиотици су лијекови од кључне важности, међутим, због њихове прекомјерне и погрешне употребе током година повећала се антимикробна отпорност због чега је све теже или немогуће лијечити инфекције.

Каква је будућност антибиотика?

Очекивања, не само стручне јавности, бројна су а тичу се:

• проширење антибактеријског спектра дејства
• побољшање фармакокинетичких карактеристика
• погоднији режим дозирања
• смањење токсичности.

Другим ријечима, идеални антибиотик је онај који има:

• широк спектар дејства
• велику ефикасност и
• велику терапијску ширину и прихватљиву цијену.

Напоменућемо још једном:

• Антибиотици су намијењени лијечењу бактеријске инфекције, али не и вирусне!
• Антибиотицима се не лијече грипа и прехлада нити свака грлобоља!
• Антибиотиком се не снижава тјелесна температура!
• Антибиотик треба узимати само по препоруци љекара, у једнаким временским размацима и дозу треба попити цијелу!

Припремила: др сц. Мирјана Ђермановић, начелник Службе за фармацију