1. децембар - Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а

Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а у свијету се обиљежава још од 1988. године.

Циљ обиљежавања овог 35. дана под слоганом „Запамтите и обавежите се“ је подизање свијести и скретање пажње јавности на важност и проблематику о ХИВ/АИДС-а као глобалном проблему и сјећање на особе које су умрле од посљедица ове болести, чему je највише допринијела присутност стигме и дискриминације. Други аспекат овогодишње теме, "обавезати се", наглашава нашу колективну одговорност за дјеловање. Свако од нас може учинити разлику, било кроз рад на побољшању једнакости у здрављу и укидању неједнакости у приступу превенцији, њези и лијечењу; промовисање научног образовања и свијести итд.

Сваке године обиљежавање Свjетског дана борбе против АИДС-а фокусира се на одређену тему, а овогодишњи Свјетски дан борбе против АИДС-а више је једна врста прославе достигнућа заједнице; то је позив на акцију како би се заједницама омогућила подршка у њиховим улогама у овој сфери. Ове године се наглашавају сљедеће улоге и задаци заједнице како би се омогућио крај АИДС-а:

• водеће улоге заједнице морају бити централне у свим плановима и програмима за ХИВ, као што је њихово формулисање, примјена, праћење и евалуација. "Ништа о нама без нас."
• водеће улоге заједнице морају бити у потпуности и поуздано финансиране довољним средствима. “Не окончати АИДС је скупље од његовог окончања.”
• Потребно је уклонити препреке у водећим улогама заједнице. Важно је створити подстицајно окружење које олакшава улогу заједнице у пружању услуга везаних уз ХИВ, осигуравајући простор цивилног друштва, као заштити људска права свих, укључујући маргинализоване заједнице, како би се унаприједио глобални одговор на ХИВ. "Уклоните законе који штете“,

Према подацима Свјетске здравствене организације, у свијету тренутно са ХИВ-ом живи око 39 милиона особа, од тога је 37,5 милиона одраслих, а 1,5 милиона дјеце (<15 година). Осим тога, 53% су биле жене и дјевојке, а од почетка епидемије до сада је умрло 40,1 милиона. Глобално до краја 2022. године 29,8 милиона особа са ХИВ-ом (76% свих особа са ХИВ-ом) имало је приступ антиретровирусној терапији (АРТ).

У 2022. години је регистровано 1,3 милион новоинфицираних, а од посљедица ове болести умрло je 630.000 обољелих. Оko 86% људи са ХИВ-ом у свијету знало је свој ХИВ статус у 2022. години. Преосталих 14% (око 5,5 милиона људи) није знало да има ХИВ.

Од 2010. године број новоинфицираних у се смањио за 38%. Иако се број новоинфицираних смањује, превенција ХИВ/АИДС-а је и даље један од значајнијих јавноздравствених приоритета.

Према подацима UNAIDS-a на глобалном одговору на ХИВ установљено је да је током посљедње двије године због COVID-19 и других глобалних криза напредак у борби против пандемије ХИВ-а успорен, ресурси су смањени, а као резултат тога милиони живота су опасности.

ХИВ инфекција се најчешће открива брзим дијагностичким тестовима, који откривају присуство или одсуство ХИВ антитјела, што је од есенцијалног значаја за рано откривање, а затим рани третман, његу и надзор. ХИВ инфекција се не може излијечити, међутим постоје ефикасни антиретровирусни лијекови (АРТ) који контролишу вирус и доприносе превенцију преношења инфекције, тако да особе са ХИВ-ом, могу живјети дуг и колико је могуће квалитетан живот. Према последњим подацима, 28.7 милиона (75%) инфицираних ХИВ-ом у свијету има доступну антиретровирусну терапију, с тим да се број обољелих којима је терапија доступна из године у годину повећава.

Епидемиолошка ситуација у Републици Српској

У Републици Српској на основу анализе достављених пријава и података до сада је регистровано укупно 186 обољелих особа од ХИВ/АИДС-а, а од посљедица ове болести до сада је умрла 31 особа.

У 2023. години пријављено је укупно 11 нових случајева обољелих, (5 HIV+, 6 AIDS), а једна обољела особа је умрла од АИДС-а, што је нешто мање у односу на прошлу годину. Од укупног броја пријављених обољелих, највећи број припада хомосексуалној/бисексуалној тј. 58% (7) а нешто мањи број хетеросексуалној и осталој популацији, односно другим путевима преношења инфекције. Највећи број припада узрасној групи 30-49 година.

У Републици Српској се у оквиру редовних активности у континуитету проводи епидемиолошки надзор, лијечење високоактивном антиретровирусном терапијом као и психосоцијална подршка особа са ХИВ/АИДС-ом. У циљу контроле појаве ове болести неопходно је посебну пажњу посветити превенцији односно раном откривању (тестирање) свих лица који имају одређено ризично понашање, а посебно оних који припадају популацијама који су изложени повећаном ризику за настанак ове болести.

Припремила: доц. др Нина Родић Вукмир, специјалиста епидемиолог, начелник Службе за епидемиологију