Национални дан борбе против пушења, 31. јануар

Национални дан борбе против пушења у Републици Српској обиљежава се сваке године 31. јануара.

Према подацима Свјетске здравствене организације сваке године око 8 милиона људи умре од посљедица употребе дувана. Већина смртних случајева повезаних са употребом дувана региструје се у земљама са ниским и средњим приходима, а често су управо те земље под интензивним утицајем  и маркетингом дуванске индустрије.

Процjењује се да  око 1,3 милијарде људи широм свијета користи дуванске производе, од којих је 80% у земљама са ниским и средњим приходима. Употреба дувана доприноси сиромаштву преусмјеравајући потрошњу домаћинства са основних потреба, као што су храна и становање, на дуван. Овакво понашање је тешко контролисати, јер дуван изазива зависност која има погубно дјеловање на здравље. Такође, узрокује прерану смрт и инвалидитет одраслих који су у продуктивној доби, што доводи до смањења прихода домаћинства и повећања трошкова здравствене заштите.

Пасивно пушење је такође штетно за здравље,  изазива озбиљне кардиоваскуларне и респираторне болести, укључујући коронарну болест срца и рак плућа и сваке године у свијету  узрокује око 1,3 милион смртних случајева.

Поред штетног утицаја дувана на здравље, укупни економски трошкови пушења (укључујући здравствене и трошкове настале због губитка продуктивности) процјењују се на око 1,4 билиона америчких долара годишње, што је еквивалентно 1,8% свјетске годишње бруто домаће производње (БДП). Скоро 40% ових трошкова настало је у земљама у развоју, наглашавајући значајан терет који ове земље трпе.

Порези на дуван се примјењују дјелимично за борбу против овог ефекта и сматрају се најисплативијим начином сузбијања употребе дувана, посебно међу младима и популацијом са ниским приходима. Повећање пореза које повећава цијене дувана за 10% смањује потрошњу дувана за око 4% у земљама са високим приходима и за око 5% у земљама са ниским и средњим приходима. Поред опорезивања дувана и дуванских производа, које је оцијењено као најзначајнија појединачна мјера контроле, друге активности које је Свјетска здравствена организација покренула са својим чланицама у циљу смањења употребе дувана односе се на редован надзор над производњом, прометом и употребом дувана, заштиту становништва од изложености дуванском диму, провођење програма одвикавања од пушења, упозорење јавности о штетним посљедицама пушења, забрана рекламирања дувана и дуванских производа, итд.

Контрола дувана подразумијева мултисекторско ангажовање и само активним залагањем свих актера у друштву могуће је утицати на смањење употребе дувана и оболијевања и умирања повезаних са употребом дувана и дуванских производа.

Резултати Глобалног истраживања пушења код школске дјеце и омладине старости 13 до 15 година, у Републици Српској које је проведено 2018. године, указују да је пушење распрострањено и у популацији најмлађих: 11,8% њих (13,2% дјечака и 10,5% дјевојчица) свакодневно конзумирају дуван или неки дувански производ. Посебно је забрињавајућа чињеница да 67,8 младих, узраста 13 до 15 година наводи да самостално купује цигарете, а 77,5% њих наводи да никада нису били одбијени при куповини цигарета, иако је на снази Закон о забрани продаје дувана и дуванских производа малољетним лицима. Једна трећина младих од 13 до 15 година не зна да је изложеност пасивном пушењу штетна за здравље, 51,3% испитаника наводи да је изложено дуванском диму у кући, а 53,7%  на затвореним јавним мјестима. Да је пушење популарно и општеприхваћено у популацији најмлађег становништва говори и податак да 17,4% младих узраста 13 до 15 година наводи да мисли да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности.

Употреба дувана је главни фактор ризика за кардиоваскуларне и респираторне болести, те преко 20 различитих типова или подтипова малигних обољења.  У дуванском диму се налази преко 4000 штетних хемијских супстанци од којих су многе токсичне, а преко 50 је канцерогено. Постоје чврсти научни докази да пушење узрокује настанак различитих малигних обољења као што су карцином бронха, гркљана и ждријела, усне шупљине и једњака. Пушење је  у великој мјери одговорно за оболијевање органа за дисање и значајан је фактор ризика за мождани удар. Употреба дувана такође има негативне посљедице на репродуктивно здравље код жена и код мушкараца.

Све горе наведено указује на потребу провођења континуираних активности у подручју контроле дувана,  потребу за креирањем и спровођењем дјелотворнијих програма и помоћи при одвикавању од пушења, уз што интензивније спровођење здравствено-васпитног рада са дјецом и омладином, као мјером примарне превенције.

Припремила: др Слађана Врањеш, спец. социјалне медицине у Институту за јавно здравство Репубике Српске