Свјетски дан борбе против рака, 04. фебруар

Сваке године широм свијета обиљежава се Свјетски дан борбе против рака 4. фебруар. Иницијативу за обиљежавање покренула je Међународна унија за контролу рака (UICC - Union for International Cancer Control) с циљем  подизања свијести, нивоа информисаности и подстицања бројних активности из подручја контроле рака широм свијета.

У периоду од 2022. до 2024. године кампања се одржава под слоганом  "Close the Care Gap" (Затворимо празнину у њези) која има циљ смањење неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лијечењу и њези обољелих од рака узроковану мјестом становања, социоекономским статусом, етничком припадношћу, старошћу и другим обиљежјима.

Рак је један од водећих јавноздравствених проблема у свијету, те осим здравственог оптерећења има велики утицај на шири друштвени и економски развој.  Према процјенама глобалне здравствене статистике (GLOBOCAN 2020) број новообољелих од рака у свијету 2020. године достигао је 19,3 милиона, а број умрлих од рака у свијету је достигао близу  10 милиона. Према процјенама најчешћи новооткривени случајеви рака били су: рак дојке (2,26 милиона случајева), рак плућа (2,21 милиона случајева), рак дебелог цријева  и ректума (1,93 милиона случајева), рак простате (1,41 милиона случајева). Најзаступљенији облици рака у погледу смртности у свијету су били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (935.000 смртних случајева), рак јетре (830.000 смртних случајева), рак желуца (769.000 смртних случајева) и дојке (685.000 смртних слулчајева).

Према процјенама Свјетске здравствене организације очекује се да ће до 2040. године доћи до повећања броја обољелих од рака за око 60% у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.

Превентивне активности у погледу спречавања настанка малигних болести представљају кључни јавноздравствени приступ и најисплативију дугорочну стратегију у процесу контроле малигних болести. Према процјенама између 30% и 50% смрти од рака могло би се избјећи смањењем кључних фактора ризика и провођењем постојећих превентивних стратегија заснованих на доказима за превенцију рака, скрининг и рано откривање, лијечење и палијативну његу.

Око 70% свих пријевремених смрти од рака у свијету региструје се у неразијеним и средње развијеним земљама. Већина пријевремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се због разлика у нивоу образовања, прихода, мјеста становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.

Приступ дјелотворним стратегијама за превенцију и рано откривање малигних болести укључује акције на нивоу држава, укључујући законодавство, у комбинацији са активностима повезаним са промјеном понашања појединаца и заједница којима се настоји сензибилисати јавност о кључним факторима ризика за оболијевање од рака (пушење, штетна конзумација алкохола, гојазност и недостатак физичке активности, изложеност онечишћењу, карциногеним супстанцама и зрачењу, заразнима агенсима), те подузети мјере против тих фактора. Добра информисаност и разумијевање фактора ризика утичу на подизање свијести о значају превенције и бриге о свом здрављу, те су значајни за побољшање здравствених исхода.  Раним откривањем и лијечењем може се смањити смртност од рака. Примјери дјелотворних интервенција и стратегија су контрола дувана и вакцинација против ХПВ-а.

Према подацима Регистра за малигне неоплазме, у  Републици Српској у 2019. години број новооткривених случајева рака износио је 5.927 (3.050 код мушкараца, а 2.877 код жена), а од рака је умрло 2.864 (1.674 мушкараца и 1.190 жена) особе. Стопа инциденце за мушкарце износила је 262,1/100.000, а за жене 237,1/100.000. Стопа морталитета за мушкарце износила је 136,0/100.000, а за жене 80,5/100.000. Три најчешће локализације рака од којег су оболијевали мушкарци у Републици Српској су душник, бронх и плућа (495 случајева), колон и ректум (461 случајева) и простата (306 случајева). Три најчешће локализације рака код жена су: дојка (543 случаја), колон и ректум (284 случаја) и грлић материце (197 случајева).

Припремила: др Слађана Врањеш, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите