Дате препоруке за рад у центрима за ментално здравље према искуствима Италије и Шпаније

Искуства Италије и Шпаније у пружању основних услуга у области менталног здравља током COVID-19 епидемије

Регионална канцеларија Свјетске здравствене организације за Европу је 6. априла 2020. године организовала webinar (web семинар) под називом “Пружање основних услуга у области менталног здравља током COVID-19 епидемије и одговора: лекције научене од Италије и Шпаније” (Essential mental health service delivery during the COVID-19 outbreak and response: lessons learned from Italy and Spain) са циљем да се чују искуства и научене лекције пружаоца услуга у области менталног здравља са прве линије одговора на COVID 19 у најтеже погођеним подручјима, у Ломбардији, (Италија) и у Мадриду (Шпанија). У панел дискусији су учествовали др Антонио Лора и др Antonella Costantino; Служба за ментално здравље и злоупотребу супстанци Леко, Ломбардија и др Jose-Luis Ayuso-Mateos, Одјељење за психијатрију Аутономног Универзитета Мадрид, Наставна болница Ла Принцеса. Др Dan Chisholm, програмски менаџер за ментално здравље Регионалне канцеларије Свјетске здравствене организације за Европу, модерирао је webinar са 170 учесника. Омогућено је постављање питања учесника wебинара панелистима, прије и током webinara.

Искуства из Италије

Тешке посљедице COVID 19 епидемије које су претрпиле службе за заштиту менталног здравља су:

• смањење услуга за пацијенте
• многи професионалци у менталном здрављу су обољели
• неки професионалци у менталном здрављу су премјештени у COVID 19 одјеле
• заражени пацијенти су остали на психијатријским одјелима и у болницама за трајни смјештај
• неки психијатријски одјели у општим болницама су претворени у COVID 19 одјеле.

Највећи изазови са којим су се суочиле службе за заштиту менталног здравља због епидемије (односи се и на дјецу, адолесценте и одрасле):

• спријечити ширење COVID 19 међу пацијентима и њиховим породицама - топ приоритет
• спријечити ширење COVID 19 међу особљем - топ приоритет
• слабе компетенције особља за кориштење (personal protective equipment - PPE) и за провођење других превентивних мјера за спречавање инфекције
• баланс између безбједности професионалаца у менталном здрављу и одржавања психијатријске и психосоцијалне подршке пацијентима и пружаоцима здравствене заштите/његе на свим нивоима

• једнака доступност третмана за COVID 19 за пацијенте са тешким менталним поремећајима (SMI – severe/serious mental illness), пацијенти без акутних психијатријских симптома, али са умјереном/тешком клиничком сликом COVID -а 19 треба да буду примљени на COVID 19 одјеле.

Специфичности у раду центара за ментално здравље у заједници и дневних центара за одрасле:

• одржавање активности само за хитне случајеве и SMI
• кориштење телефона и Скyпе позива за одржавање континуитета у пружању здравствене заштите и праћења не само здравља и психијатријског статуса пацијента, него и породичних односа током изолације
• провјера постојања симптома COVID-а 19 код пацијената прије директиних контакта и кућних посјета.

Специфичности у раду стационарних одјела за одрасле:

• у психијатријским одјелима општих болница пријем само за пацијенте са акутним психијатријским симптомима и за принудни смјештај/третман
• у објектима за трајни смјештај психијатријских пацијената, ако је могуће, у консултацији са пацијентима и њиховим породицама, привремени отпуст неких пацијената у циљу да се смањи претрпаност, и без нових пријема
• стриктан здравствени надзор пацијената и особља (провјера симптома COVID -а 19); увијек са хируршком маском
• обезбијеђене једнокреветне собе за изолацију позитивних на COVID 19, асимптоматских и оних са благим симптомима, заштита особља које ту ради исто као на посебним одјелима за COVID 19
• премјештај пацијената са тежом клиничком сликом на одјел за COVID 19 уз обезбјеђење психијатријске подршке
• без посјета…али телефонски/Скyпе позиви са породицама, и информисање пацијената.

Специфичност заштите менталног здравља дјеце и адолесцената је обједињеност у неуропсихијатрију на сљедећи начин: заштита менталног здравља у заједници и у дневним центрима; у неуропсихијатријским одјелима, за хитне случајеве и стационарни третман; те у одјелима за смјештај адолесцената у заједници. Сходно томе су и активности специфичне за њихов контекст:

- заштита менталног здравља у заједници и у дневним центрима: телемедицина (уједначити трајање и учесталост интервенције у погледу трајања и учесталости) изузев у хитним случајевима, проактивни приступ породицама уз стратегије за смањење стреса и подјелу материјала за подршку, психоедукација у вези са COVID 19, као и едукација за превентивне мјере; нови планови (кризни план са јасним индикацијама шта радити у хитним случајевима), за шта је потребно тражити нове информације од породица (подаци о становању, укућанима, промјенама у раду родитеља, економским аспектима, социјалној мрежи, ризику од инфекције, другим утицајима), особље мора да усвоји нове начине рада, тј. да се прилагоди новој ситуацији

- у неуропсихијатријским одјелима: обавезна процјена ризика од COVID -а 19 међу пацијентима и члановима породице, не заборавити да су дјеца и адолесценти често асимптоматични, прилагодити све тако да се пацијенти не помјерају са одјела већ да се дијагностика обави на одјелу

- у одјелима за смјештај адолесцената у заједници: не прекидати терапеутске активности, прекинути посјете али уз чешће контакте са кућом путем телефона/скајпа, тестирање на COVID 19 треба бити обавезно у случају да корисници имају симптоме у циљу заштите осталих, припремити их унапријед на могућност изолације и шта она подразумијева.

Генерално, научене лекције су:

• комуникација са особљем треба да је јасна и честа
• правилна употреба PPE и активна подршка превентивне стратегије (у почетку епидемије недовољна доступност PPE и недостатак едукације о заразним болестима довели су до ширења инфекције међу професионалцима у менталном здрављу)
• потребно је направити план дјеловања у хитним ситуацијама, са јасним приоритетима и одговорностима, са циљем да се обуставе одређене активности у случају смањења особља
• радни тимови треба да су у мали и флексибилни
• умјесто састанака одржавати видео конференције, чешће, али краћег трајања
• повећана размјена са другим службама менталног здравља је корисна за размјену стратегија дјеловања, али и за подршку пацијентима који су у потреби (телемедицина)
• smartworking је добра опција, приоритетно за особље са високим ризиком од озбиљних посљедица COVID -а19
• службе за ментално здравље треба да пруже психолошку подршку здравственим радницима који раде у COVID 19 одјелима, као и пацијентима обољелим од COVID -а 19 и њиховим породицама (посебно оним који су у жалости), јер су у повећаном ризику да развију ПТСП
• телемедицина као подршка пацијентима се показала као корисна у превазилажењу кризе
• током раста COVID 19 епидемије забиљежен је пад броја пацијената у службама за ментално здравље (разлози су страх од заразе, као и активне мјере смањења контаката), али…

-…предвиђања за наредне мјесеце говоре у прилог драматичног пораста менталних поремећаја због посљедица епидемије по ментално здравље.

Искуства из Шпаније

Највећи изазови са којим су се суочиле службе за ментално здравље због епидемије:

• затварање опште болнице
• ограничење доступности услуга
• утицај ограничења кретања на пацијенте са поремећајима менталног здравља
• утицај на мрежу подршке пацијентима
• осигуравање континуитета третмана
• менаџмент комплексних неуропсихијатријских синдрома код тешких пацијената који су под медикаментозном терапијом са значајним интеракцијама са психотропним лијековима
• смањење броја особља због инфекције и наредби о премјештају у друге службе
• психолошки утицај на ментално здравље особља.

Главне активности које су подузете:

• став да су професионалци у менталном здрављу есенцијални
• заштита особља (едукација, опрема)
• оснажење консултативну liaison психијатрију
• оснажење и проширење покривености хитном психијатријом
• психолошки програм подршке
• успостављање новог модела заснованог на телемедицини, како из матичних установа тако и из куће професионалаца у менталном здрављу
• превентивна идентификација осјетљивих група пацијената и њихово проактивно праћење
• обезбјеђење приступа електронским здравственим картонима
• кућне процјене/посјете/интервенције само кад је неопходно
• прописивање лијекова преко електронских здравствених картона
• програм подршке професионалцима у менталном здрављу.

Генерално, научене лекције су:

• потребно је едуковати особље служби за ментално здравље на тему спремности на заразне болести -важно је централизовано доношење одлука и алокација ресурса (пуно им је помогао пријем пацијената у неке приватне болнице, дакле управљање свим расположивим ресурсима на централном нивоу)
• приоритет треба да је заштита пацијената и особља
• краткорочно планирање имајући у виду средњорочне ефекте
• хитна потреба за већим кориштењем телемедицине у заштити менталног здравља.

Због ограниченог времена модератор је груписао питања и издвојио само најважнија, уско везана за тему, а која нису покривена самим излагањем панелиста. Тако је одговор на питање да ли је дошло до пораста учесталости менталних поремећаја у Шпанији гласио да је још рано за то, и да се, на жалост тек очекује пораст у наредном периоду. Није било ни суцида повезаних са актуелном ситуацијом. Учеснике је занимало да ли су метадонски центри у Италији успјели одржати свој рад, на шта је одговор био позитиван.

Припремила: др Дијана Штркић, начелница Службе за социјалну медицине у ЈЗУ Институту за јавно здравство РС