Надзор над инфлуенцом, 2. недјеља

У 2. недјељи 2016. године домови здравља Републике Српске су пријавили 1.876 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) регистровано 687. Од почетка сезоне, тачније од 40. недјеље претходне године укупно је регистровано 22.885 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) пријављено 6.622.

У болницама Републике Српске пријављенo је 5 случајева тешке респираторне инфекције (SARI), који су захтијевали хоспитализацију и то из УКЦ Бања Лука.

Од досад узетих узорака од обољелих од ILI и SARI инфекција у Републици Српској, само 3 случаја обољења сличних грипи (ILI) су била позитивна на вирус инфлуенце A/H1(2009).

Као што је и очекивано, примјећујемо пораст броја обољелих од све три врсте инфекција у Републици Српској, а епидемиолошки је најважнији пораст управо ILI и SARI случајева. С обзиром да активност вируса грипе на нашем подручју почиње да расте у овом периоду, седмице са најинтензивнијом циркулацијом вируса грипе су сада испред нас.

Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести (ECDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО), већина земаља је пријавила релативно низак интензитет активности грипе; 35 земаља је пријавило ниску активност вируса инфлуенце док је осам земаља пријавило средњи ниво интензитета. Досад су изолована сва 4 типа вируса инфлуенце; A(H1N1)pdm09, A(H3N2), B/Victoria и Yamagata и 37% од свих узетих узорака је било позитивно на неки од горе наведених вируса (од тога 74% су инфлуенца А и 26% инфлуенца тип Б). Вирус инфлуенце A(H1N1)pdm09 је засад тип вируса грипе који је више заступљен из групе А, а Victoria из групе Б. Смртни исходи тешких респираторних инфекција у Арменији, Израелу, Турској и Украјини су повезани са инфекцијом A(H1N1)pdm09, а узорци од обољелих су били позитивни на овај вирус.

Свакако, велика предност је што су и ове године A(H1N1)pdm09 као и A(H3N2) садржани у вакцини против грипе, а сојеви који тренутно циркулишу у сјеверној хемисфери по досадашњој генетској карактеризацији управо одговарају сојевима садржаним у вакцини.

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.

Извјештај припремила:

Мр сц. мед. др Нина Родић Вукмир

Специјалиста епидемиолог