Надзор над инфлуенцом, 5. недјеља


У 5. недјељи 2016. године домови здравља Републике Српске су пријавили 1.699 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) регистровано 481. Од почетка сезоне, тачније од 40. недјеље претходне године укупно је регистровано 28.678 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) пријављено 8649.


У болницама Републике Српске у 5. недјељи пријављена су 24 случајева тешке респираторне инфекције (SARI), који су захтијевали хоспитализацију и то из: УКЦ Републике Српске у Бањалуци 16 случаја, ОБ Приједор 6, ОБ Градишка 1 и УБ Фоча 1 случај. Особе су већином средње и старије животне доби. Од почетка сезоне укупно су регистрована 68 SARI случаја.

Вирусолошки подаци

У прошлој седмици укупно је тестирано 20 узорака на вирус инфлуенце: 1 узорак ILI инфекције из Дома здравља Бања Лука који је био позитиван на вирус инфлуенце А (подтипизација у току) и 19 узорака SARI случајева, гдје је код њих 15 утврђен вирус инфлуенце A (подтипизација је у току) и 1 узорак позитиван на вирус инфлуенце Б. Од досад укупно узетих узорака (69) њих 14 је позитивно на вирус инфлуенце A/H1pdm09 и 15 на вирус инфлуенце А (чека се подтипизација), 1 узорак позитиван на вирус инфлуенце Б, док је 39 узорака било негативно тј узрок инфекције је из неки други респираторни узрочник.

Подаци о морталитету

Што се тиче броја пријављених смртних случајева од тешких акутних респираторних инфекција, Универзитетски клинички центар Републике Српске је у овој седмици пријавиo 2 смртна исхода SARI случаја, од којих је један позитиван на вирус инфлуенце A (подтипизација у току) док је други случај негативан на вирусе инфлуенце. Оба су припадала високо ризичним групама за развој тешке клиничке слике са компликацијама (прогресивно хронично бубрежно обољење и имунолошки поремећај). Ниједан од ових пацијената није био вакцинисан против грипе у овој сезони. ОБ Приједор је такође пријавила 2 смртна случаја САРИ инфекције, узраста средње и старије животне доби али узорци нису упућени на тестирање у PCR лабораторију ИЗЈЗ РС. Досад је у Републици Српској преминуло 9 особа са дијагнозом тешке акутне респираторне инфекције од којих је 5 било позитивно на вирус A/H1pdm09, 2 су била негативна на вирус инфлуенце, док два случаја нису била ни тестирана. Сви су припадали високо ризичним групама за развој компликација грипе и нису били вакцинисани.

Као што је и очекивано, примјећујемо пораст броја обољелих SARI случајева, док је поредећи са претходном семдицом број АРИ и ИЛИ случајева у значајном опадању. С обзиром да је активност вируса грипе на нашем подручју тренутно високог интензитета, можемо констатовати да се управо налазимо у периоду најинтензивније циркулације вируса грипе као и других респираторних узрочника, када се и очекује највећи број обољелих као и позитивних узорака.

Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести (ECDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО), већина земаља је пријављује пораст интензитета активности грипе. Високу активност вируса инфлуенце су пријавиле Бјелорусија, Малта, Ирска и Грчка, док изразито висока активност регистрована је у Финској, Русији и Украјини. Досад су изолована сва 4 типа вируса инфлуенце; A(H1N1)pdm09, A(H3N2), B/Victoria и Yamagata. Тренутно је 60% од свих узетих узорака из сентинел надзора било позитивно на A(H1N1), 8% на A(H3N2), док је 27% узорака било позитивно на вирус инфлуенце Б, а 5% је било нетипизовано. Вирус инфлуенце A(H1N1)pdm09 је тип вируса грипе који је највише заступљен из групе А, а Victoria из групе Б. Пораст броја тешких акутних репираторних инфекцијама у земљама широм Европе је управо повезан са доминацијом вируса A(H1N1)pdm09.  

Свакако, велика предност је што су и ове године A(H1N1)pdm09 као и A(H3N2) садржани у вакцини против грипе, а сојеви који тренутно циркулишу у сјеверној хемисфери по досадашњој генетској карактеризацији управо одговарају сојевима садржаним у вакцини.

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.

Извјештај припремила: мр сц. мед. др Нина Родић Вукмир




Број отварања: 2810
Датум објаве: 11.02.2016.