Надзор над инфлуенцом, 6. недјеља

У 6. недјељи 2016. године домови здравља Републике Српске су пријавили 2.115 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) регистровано 763. Од почетка сезоне, тачније од 40. недјеље претходне године укупно је регистровано 30.793 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) пријављено 9.412.

У болницама Републике Српске у 6. недјељи пријављено је 25 обољелих случаја тешке респираторне инфекције (SARI), који су захтијевали хоспитализацију и то из: УКЦ Републике Српске Бањалука 7 случаја, ОБ Приједор 10, ОБ Добој 1, ОБ Градишка 3, УБ Фоча 1, Болница Касиндо 1 случај, Болница за хроничну психијатрију Модрича 2 случаја. Особе су већином средње и старије животне доби. Од почетка сезоне укупно су регистрована 93 SARI случаја.

Вирусолошки подаци

У прошлој седмици укупно је тестирано 12 узорака на вирус инфлуенце: 9 узорака је било негативно на вирусе инфлуенце, а код 3 узрока утврђен вирус инфлуенце A (подтипизација је у току). Од досад укупно узетих узорака (81) њих 58% је негативно на вирусе инфлуенце, а 41 % их је било позитивно на вирус инфлуенце А (15 је позитивно на подтип А/H1pdm09, а 18 је тренутно у процесу подтипизације).

Подаци о морталитету

Што се тиче броја пријављених смртних случајева од тешких акутних респираторних инфекција, у 6. недјељи пријављено је укупно 9 и то: Универзитетски клинички центар Републике Српске је пријавиo 4 смртна исхода SARI случаја који су били позитивни на вирус инфлуенце A (подтипизација у току), док је ОБ Приједор пријавила 3 и Болница за хроничну психијатрију Модрича пријавила 2 смртна SARI случај који нису тестирана на вирусе инфлуенце. Сви су припадали високо ризичним групама за развој тешке клиничке слике са компликацијама (кардиохируршке интервенције, интернистичка обољења, тешка хронична психијатријска обољења). Ниједан од ових пацијената није био вакцинисан против грипе у овој сезони.

У сезони 2015/16 је у Републици Српској преминуло 18 особа са дијагнозом тешке акутне респираторне инфекције од којих је 9 било позитивно на вирус инфлуенце A и то: 5 је позитивно на подтип А/H1pdm09, а 4 позитивно на вирус инфлуенце А са подтипизацијом у току, затим 2 су била негативна на вирус инфлуенце, док 7 случајева није ни тестирано. Сви су припадали високо ризичним групама за развој компликација грипе и нису били вакцинисани.

У односу на претходну недјељу примјећујемо да је исти број обољелих SARI случајева, док је број ARI и ILI случајева већ почео да значајно осцилира, што се и очекује у овом периоду. С обзиром да је активност вируса грипе на нашем подручју тренутно још увијек значајног интензитета, можемо констатовати да се управо налазимо у периоду најинтензивније циркулације вируса грипе као и других респираторних узрочника, када се и очекује највећи број обољелих као и позитивних узорака. Осцилација броја обољелих најављује и постепени пад активности свих респираторних вируса који се очекује крајем фебруара.

Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести (ECDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО), већина земаља је пријављује углавном средњи интензитет активности грипе. Високу активност вируса инфлуенце су пријавиле Бјелорусија, Малта, Ирска и Грчка, док изразито висока активност регистрована је у Финској, Русији и Украјини. Досад су изолована сва 4 типа вируса инфлуенце; A(H1N1)pdm09, A(H3N2), B/Victoria и Yamagata. Тренутно је 57,1% од свих узетих узорака из сентинел надзора било позитивно на A(H1N1), 8% на A(H3N2), док је 32,2% узорака било позитивно на вирус инфлуенце Б, а 4,2% је било нетипизовано. Вирус инфлуенце A(H1N1)pdm09 је тип вируса грипе који је највише заступљен из групе А, а Victoria из групе Б. Пораст броја тешких акутних репираторних инфекцијама у земљама широм Европе је управо повезан са доминацијом вируса A(H1N1)pdm09.  

Свакако, велика предност је што су и ове године A(H1N1)pdm09 као и A(H3N2) садржани у вакцини против грипе, а сојеви који тренутно циркулишу у сјеверној хемисфери по досадашњој генетској карактеризацији управо одговарају сојевима садржаним у вакцини.

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.

Извјештај припремила: мр сц. мед. др Нина Родић Вукмир, специјалиста епидемиолог