Регионални центар Добој


ИСТОРИЈАТ

Године 1937, у Добоју, у постојећој згради Регионалног центра Добој ЈЗУ Институт за јавно здравство РС, формиран је Дом народног здравља. Сам објекат Дома саграђен је уз помоћ Рокфлерове фондације захваљујући залагању др. Андрије Штампара прегаоца развоја здравствене заштите становништва цијеле предратне Југославије.

Дом народног здравља није имао садржајна обиљежја данашњих домова здравља већ је у свом саставу обухватао:

  • хигијенко-епидемиолошку станицу,
  • лабораторију,
  • станицу за сузбијање венеричних болести,
  • општу амбуланту,
  • школску поликлинику и
  • антирабичну станицу.

Први управник Дома био је Тадија др. Пшерн (1896-1955), а један од љекара био је и Евгеније Ошпањски, епидемиолог ангажован на сузбијању ендемског сифилиса.

Дом народног здравља је била регионална здравствена установа која је покривала срезове: Добој, Теслић, Тешањ, Оџак, Дервенту, Градачац, Грачаницу и Маглај. У појединим од ових срезова биле су формиране здравствене станице (Тешањ, Маглај, Оџак) а у неким школске поликлинике (Тешањ, Дервента, Брод).

У извјештају Дома народног здравља за 1938.годину, поред осталог се наводи да Дом здравља има:

  1. Одјељења:
  1. школску поликлинику
  2. станицу за сузбијање венеричних болести
  3. општу амбуланту за сиромашно становништво
  4. антирабичну станицу
  1. Подређене установе:
  1. зддравствену станицу у Маглају
  2. здравствену станицу у Оџаку
  3. здравствену станицу у Тешњу
  4. школску поликлинику у Босанском Броду
  5. школску поликлинику у Дервенти
  6. школску поликлинику у Теслићу

У одјељењима Дома 1938. године обављени су:

  1. Школска поликлиника
    • систематски и контролни прегледи 1.143
    • амбулантни прегледи 2.969
    • савјетовања, школске и кућне посјете 5562
  2. Станица за сузбијање венеричних болести
    • прегледано крви 1.741
    • ињекције: салварзан, препарата 2.665
    • бизмута 2.756       

       3. Општа амбуланта за сиромашно становништво

  • преглед болесника 7.407
  • савјетовање и посјете 283    

      4. Антирабична станица

  • цијепљено особа 71

      5. Лабораторија 

  • Разни прегледи 329

Свих прегледа и интервенција 19.920

 Болесници прегледани у општој амбуланти најчешће су боловали од унутрашњих болести, хируршких обољења, осталих кожних болести.

Међу школском дјецом највише су биле раширене кожне болести, свраб, хируршка и унутрашња обољења, болести уха, грла и носа, цријевни, паразити акутне инфекције.

Вршени су систематски прегледи ученика њих 1.143, а њима су били обухваћени ученици свих школаДобоја, Миљковца и Костајнице.

Најчешћа обољења регистрована приликом систематских прегледа су: трошност зуба (68,8%), повећање вратне жлијезде (40%), анемија (28,9%), струма (26,9%), крајници (13,9%).

 

 

 

 

Из извјештаја Дома за 1939. годину поред осталог се наводи:

Дом народног здравља је своју дјелатност проширио са још три одјељења.

Бактериолошко одјељење

  • Стална хигијенска изложба
  • Савјетовалиште за мајке и трудне жене

У Дому и установама радило је сљедеће особље: 2 љекара,  6 сестара помоћница, 1 чиновник, 1 здравствени помоћник и 6 служитеља, укупно 16

У здравственим станицама љекарску службу вршили су и срески санитетски референти дотичних мјеста. Школске поликлинике ван сједишта Дома имале су своје сестре помоћнице у Дервенти и Теслићу. Службу љекара обављали су општински  љекари ових мјеста. Највећа тешкоћа у хигијенској служби  је у томе што нема довољног броја љекара. С обзиром на број становника (око 300.000) на једног љекара долази 12.000 становника.

Годишњи прираст у свим срезовима је био велик, упркос великој смртности беба и дјеце.

Здравствено стање: економска биједа, лоше стамбене прилике, лоша исхрана, непросвијећеност и културна заосталост, смањење имунитета, погодовали су  ширењу болести.

У оквиру амбулантног рада највише је регистровано унутрашњих обољења (болести пробавних органа, цријевни паразити). Такође су бројна реуматична и бубрежна обољења те хируршка обољења, гушавост, малокрвност, авитаминозна обољења.

Године 1940. У Дому народног здравља Добој и подручним станицама радили су:

Ред. бр.

Име и презиме

Звање

Године  службе

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

Др Тадија Пшорн

Др Евгеније Ошмајански

Бероња Милан

Хераковић Зора

Мирјана Азањац

Ема Космач

Љубица Јовановић

Стјепан Милотић

Бајрудин Хаџић

Ибро Мућић

Станојка Цвијовић

Милка Глумац

Љупша Фрањо

Управник

Здрав. пристав

Архив. чиновник

Сестра

Сестра

Сестра

Сестра приправ.

Служитељ вратар

Служитељ вратар

Дневничар

Сестра чин. прип.

Сестра

Здрав. помоћник

18

6

8

12

6

6

2

2

2

2

3

6

5

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Према расположивим историјским документима, здравствене установе добојске регије формиране су:

1

Апотека Дервента

1885.

2

Болница Дервента

1885.

3

Апотека Тешањ

1889.

4

Здравствена станица Тешањ

1894.

5

Апотека Босански Брод

1900.

6

Општински амбулаториј Босански Брод

1900.

7

Апотека Добој

1903.

8

Апотека Маглај

1921.

9

Бања Врућиа Теслић- лијечилиште

1925.

10

Здравствена станица Маглај

1930.

11

Здравствена станица Оџак

1930.

12

Здравствена станица Теслић

1930.

13

Здравствена сатница Тешањ

1930.

14

Завод за здравствену заштиту Добој

1937.

15

Здравствена станица Добој

1937.

16

Завод за лијечење хронич. душ. бол. Јакеш Модрича

1946.

17

Болница Добој

1952.

18

Дом здравља Теслић

1952.

19

Дом здравља Босански Брод

1954.

20

Дом здравља Добој

1954.

21

Дом здравља Тешањ

1954.

22

Дом здравља Модрича (до тада здрав. станица)

1973.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Кроз своју историју развоја Регионални центар Добој је мијењао садржаје дјелатности, а и називе:

САНИТАРНО ЕПИДЕМИОЛОШКА СТАНИЦА (ДОМ ЗДРАВЉА)

1937-1955.

ХИГИЈЕНСКИ ЗАВОД

1955-1961.

ЗАВОД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

1961-1975.

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРВСТВО

1975-1980.

ЗАВОД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

1980-1984.

РЕГИОНАЛНИ ЗАВОД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

1984-1985.

РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА РГИОНАЛНИ ЗАВОД ЗА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

1985-1995.

РЕГИОНАЛНИ ЗАВОД ДОБОЈ

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1995-2004.

РЕГИОНАЛНИ ЗАВОД ДОБОЈ, ИНСТИТУТ ЗА ЗАШТИТУ ЗДРАВЉА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2004-2012.

РЕГИОНАЛНИ ЦЕНТАР ДОБОЈ, ЈЗУ ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВСТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

2012-

 
Захваљујући статистичком праћењу болести и директном утицају на здравствено стање стновништва, Регионални центар има могућност представити епидемиолошку слику најзаступљенијих заразних болести некада и сада:
 

ЗАРАЗНА БОЛЕСТ

1936.

1986.

2016.

Бр. обољелих на 100000 ст.

Ранг

Бр. обољелих на 100000 ст.

Ранг

Бр. обољелих на 100000 ст.

Ранг

Трбушни тифус

395

I

 

 

 

 

Пјегави тифус

109

II

 

 

 

 

Дизентерија

108

III

 

 

 

 

Дифтерија

61

IV

 

 

 

 

Шарлах

32

V

45

VIII

23

VI

Грипа

 

 

427

II

 

 

Шуга

 

 

367

II

22

VII

Варичела

 

 

290

III

442

I

Хепатитис А

 

 

100

IV

 

 

Enterocolitis acuta

 

 

188

V

197

II

Туберкулоза

 

 

71

VI

34

IV

Toxiinfetio aliment

 

 

54

VII

 

 

Морбили

 

 

40

IX

 

 

Hepatiti non spec.

 

 

34

X

5,6

IX

Херпес зостер

 

 

 

 

39

III

Pharyngitis et tons. Strept

 

 

 

 

29

V

Mononucleosis inf.

 

 

 

 

12

VIII

Salmonelloses aliae

 

 

 

 

5,6

IX

 

До сада Регионалним центром су руководили:

 

   1.

01.11.1937-09.01.1955.

Др ТАДИЈА ПШОРН

   2.

01.02.1953-30.04.1955.

Др ЈОСА РАПП

   3.

01.05.1955-30.09.1958.

Др ФЕДОР ОРШИЋ

   4.

01.10.1958-31.12.1958.

Др МЛАДЕН ТЕДЕТСКИ

   5.

01.01.1959-30.06.1967.

Др ТОМИСЛАВ ВЕЉАНОВИЋ

   6.

01.07.1967-30.11.1969.

Др СЛАВКО МАКСИМОВИЋ

   7.

01.12.1969-30.11.1970.

Др МИХАИЛ КОНСТАНТИНОВ

   8.

01.12.1970-31.12.1974.

Др РЕУР ХУСКИЋ

   9.

01.01.1975-30.04.1978.

Др МИХАИЛ КОНСТАТИНОВ

  10.

01.05.1978-01.03.1985.

Др ЗИЈАД БЕШЛАГИЋ

  11.

01.04.1985-31.05.1989.

Др МИХАИЛ КОНСТАНТИНОВ

  12.

01.06.1989-30.04.1992.

Др ЗИЈАД БЕШЛАГИЋ

  13.

01.05.1992-01.09.1997.

Др МИЛОРАД БОЖИЧКОВИЋ

  14.

01.09.1997-31.12.2002.

Др МАРИН КВАТЕРНИК

  15.

01.01.2003-30.04.2005.

ДРАГАН СТЈЕПАНОВИЋ, ДИПЛ. ЕЦЦ

  16.

01.05.3205-19.05.2017.

Др МАРИН КВАТЕРНИК

  17.

20.05.2017-

ВЛАДО ЂУРЂЕВИЋ, ДИПЛ. ПРАВНИК

 

НОВА ЕРА

Са пуним правом се може рећи да нова ера за Регионални центар настаје његовим организовањем у оквиру Института за јавно здравство Републике Српске. Захваљујући добрим просторним, техничким и кадровским потенцијалима, Регионални центар Добој је друга установа у Републици Српској по могућностима, а и по оствареним регистрованим услугама јавног здравства.

Услуге епидемиологије, хигијене, санитарне хемије и санитарне микробиологије, услуге социјалне медицине на региону од 8 општина, од пресудне су важности за ниво здравствене заштите 200.000 становника и за планирање и провођење здравствене државне политике на истом региону.

У Центру је запослено 27 радника, 6 са завршеном високом стручном спремом, од тога 3 љекара специјалиста.

Центар у Добоју данас је високоспецијализована здравствена установа која прати стање здравља становништва, епидемиолошку ситуацију и хигијенске прилике и предузима мјере за спречавање извора ширења заразних болести, за отклањање штетних фактора у животној средини и за унапређење здравља становништва.

Реформа здравственог система која се већ неколико година проводи у Републици Српској, одвија се и на територији добојске регије, а уз стручну подршку и помоћ Центра. Центар је био иницијатор промјена, едукатор, али и субјект који је давао оцјену успјешности  реформи, уз препоруке за уњапређење већ постигнутог. Посебан допринос је дат на унапредјењу рада примарне здравствене заштите на регији Добоја.

Захваљујући:

  • Усвојеној и проведеној Политици квалитета управљања, и
  • Усвојеној и проведеној Политици квалитета испитних лабораторија

Регионални центар Добој ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске, од 2011. је сертификована, а од 2014. и акредитована установа која:

  1. Испуњава захтјеве стандарда БАС ЕН ИСО/ИЕЦ 17025 у погледу оспособљености за обављање физичко-хемијских и микробиолошких испитивања (вода, намирница, предмета опште употребе, хемикалија, хемијских производа), мјерења температуре и узорковање воде, испитивања специфичне активности радионуклида у земљишту и води и електрична испитивања и токсиколошка испитивања резидуа и контаминанат у храни
  2. У сагласности са БАС ЕН ИСО 9001.

Регионални центар организује: праћење, процјену и анализе здравственог стања становништва у Републици Српској у областима: епидемиологије, микробиологије, хигијене, санитарне хемије, социјалне медицине, организације и економике здравства, заштите од зрачења.

Дана 01.11.2017. године, као сертификована и акредитована установа, Регионални центар Добој ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске обиљежио је 80 година постојања.

 
 



Број отварања: 48236
Датум објаве: 18.12.2019.