Свјетски дан здравља, 7. април, конференција за новинаре


Свјетски дан здравља, који се сваке године обиљежава 7. априла, ове године посвећен је борби против дијабетеса (шећерне болести).

Тим поводом организована је и прес конференција на којој је истакнуто да Свјетска здравствена организација и Међународна федерација за дијабетес процјењују да је 2013. године у свијету од дијабетеса боловало око 382 милиона људи, а да ће се број обољелих од дијабетеса до 2035. године повећати на 592 милиона.


  

У Републици Српској, према подацима Института за јавно здравство Републике Српске, пријављено око 47.000 обољелих, али, имајућу у виду тренд раста и податке из окружења, претпоставља се да је тај број и већи.

Процјене су да у Републици Српској има до 80.000 обољелих од дијабетеса. То је велики број особа које живе са дијабетесом и који не подразумијева само те особе већ и њихове породице.

Виши стручни сарадник за јавно здравство у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић истакао је да су провођењем Програма превенције и контроле незаразних болести, који је документ Владе Републике Српске одређени приоритетни правци дјеловања у области превенције и контроле дијабетеса.

То је документ који је усаглашен са Свјетском здравственом организицијом и другим организација попут УНИЦЕФ-а са којима се ради програм здраве исхране у предшколским и школским установама. Такође, све активности се координисано проводе са здравственим установама, Фондом здравственог осигурања и Институтом за јавно здравство. Тренутно се у Републици Српској проводе два пројекта и то су Јачање капацитета на одговор на масовне незаразне болести и Пројекат смањења фактора ризика у БиХ помоћу којих ћемо радити на контроли дијабетеса у Републици Српској, рекао је Шеранић.

Он је такође напоменуо да је у Републици Српској рађено неколико истраживања везаних за дијабетес те да је једно од посљедњих везано за процјена квалитета гликорегулације и присуства васкуларних компликација код особа са шећерном болешћу.

Резултатима истраживањама смо, између осталог, добили приказ особе обољеле од дијабетеса у Републици Српској. То су особе које су обољеље од дијабетеса типа два, пензионери или незапослене особе са лошим статусом масноћа у крви, са повишеним крвним притиском, недовољном физичком активности и лошим навикама у исхрани, појаснио је Шеранић.

Специјалиста здравствене хигијене и екологије и субспецијалиста исхране у Институту за јавно здравство Љиљана Станивук, истакла је да су проведена истраживања о дијабетесу у Републици Српској показала да је примјена оралне терапије инсулина код пацијената доста добра али да се још мора додатно радити на регулисању и примјени здраве исхране и провођењу физичке активности.

Пацијенти који живе са дијабетесом типа један су дисциплинованији када је у питању њихова исхрана и физичка активност, док се код пацијената са дијабетесом типа два промјене тешко уводе. Показало се да они више користе намирнице које не би требали, узимају веће оброке, те не проводе редовну физичку активност, појаснила је Станивук.

Говорећи о дијабетесу код дјеце у Републици Српској, шеф одјела за ендокринологију при Клиници за дјечије болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске Гордана Букара Радујковић истакла је да дијете које добије дијабетес прије свега здраво, односно само нема један хормон инсулин који регулише ниво шећера у крви.

Она је напоменула да су основни симптоми дијабетеса на које се треба обратити пажња повећана жеђ, повећано мокрење, смањење тјелесне тежине, ноћно мокрење, гојазност, болови у трбуху, убрзано дисање.

Код дијабетеса типа два дешава се да се симптоми могу игнорисати и до десет година, док су код дјеце те промјене доста израженије и дијабетес се може препознати у прве три недеље, нагласила је Букара Радујковић.

Не смијемо дозволити акутне компликације код дјеце, сувише висок или низак шећер у крви. Дјеца која живе са дијабетесом у Републици Српској уче да сами мјере ниво шећера у крви до осам пута дневно. Захваљујући донацији предсједника Републике Српске којим су обезбјеђене инсулинске пумпе, дјеци је омогућена још боља регулација шећера што су показала и најновија истраживања, рекла је др Букара Радујковић.

Она је истакла да већина дјеце која живе са дијабатесом могу одржати врло квалитетан начин живота управо уз успјешну регулацију шећера која ће спријечити настанак хроничних компликација.

Припремила: Милка Мрђа, портпарол ИЗЈЗ РС

 




Број отварања: 2459
Датум објаве: 06.04.2016.