Европска недјеља имунизације, конференција за новинаре


Посљедње седмице у априлу, у Европи и свијету, обиљежава се недјеља имунизације. Тим поводом Институт за јавно здравство РС, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске те канцеларија Свјетске здравствене организације у БиХ организовали су данас конференцију за новинаре на којој је истакнута важност имунизације прије свега у спречавању развоја озбиљних болести које изазивају вируси и бактерије.


Специјалиста епидемиолог у ИЗЈЗ РС Јела Аћимовић, нагласила је да се све активности проводе са циљем повећања броја оних који се вакцинишу, односно да се повећа обухват вакцинацијом и заштити становништво од заразних болести.

Вакцинација може да испуни свој потенцијал једино ако је велики обухват, тачније око 95 одсто. Ако је користимо спорадично, вакцина не може испунити свој ефекат, рекла је Јаћимовић.

До 1988. године, у свијету је било око 350.000 случајева дјечије парализе годишње, након чега је осмишљен програм за борбу против ове болести који се састојао од темељне вакцинације и чиме се смањио број оболијевања за 99 процената.

Обухват вакцинацијом против дјечије парализе и других болести мора бити висок и о томе морамо водити рачуна, рекла је Аћимовић.

Она је додала да се становништво не плаши заразних болести јер их не види око себе, али би требали знати да узрочници ових болести постоје око нас, да нису елиминисани, али да ми не оболијевамо јер смо вакцинисани.

Оног момента када престанемо да се вакцинишемо поново ћемо се сусрести са епидемијама ових болести. Примјер за то смо имали током ратних дешавања када није било вакцина и када дјеца нису била вакцинисана и гдје смо се неколико година после суочили са појавом епидемија које су кренуле управо од невакцинисане популације, појаснила је Аћимовић.

Помоћник министра здравља и социјалне заштите РС Амела Лолић истакла је да је основни циљ Европске/свјетске недјеље имунизације повећати свјесност становништва о значају имунизације нарочито осјетљивих популација, што би требало резултирати повећањем обухвата вакцинацијом.

Она је подсјетила да је Министарство у сарадњи са Институтом, УНИЦЕФ-ом и СЗО имало велики број активности почев од посјете консултанта за имунизацију који је вршио процјену нашег система имунизације, затим дводневни састанак са здравственим радницима гдје је разговарано о свим искушењима и добрим странама у програму имунизације за Републику Српску, па до серије предавања за здравствене професионалце везане за имунизацију.

Лолић је додала да се имунизација у Југоисточној Европи проводи дуже од 130 година те да је то један од најуспјешнијих јавноздравствених програма који су до сада спријечили хиљаде разболијевања, инвалидности и смрти.

Прије употребе вакцине против дифтерије, 15000 дјеце је умирало годишње, на шта смо заборавили јер се годинама вакцинишемо и имамо имунитет, истакла је Лолић.

Она је такође додала да се програми имунизације, у цијелом региону, суочавају са великим изазовима, а првенствено дезинформацијама које се шире од стране различитих интересних група, растућим трошковима имунизације, прекидима у снабдјевањау и новим захтјевима које поставља тржиште вакцина у Европској унији.

Ми смо у кровној Политици унапређења здравља становништва Републике Српске до 2020 дефинисали да ће се здравље унапређивати контролом заразних и незаразних болести, гдје ће се контрола незаразних болести првенствено интензивирати посредством достизања и одржавања препоручених стопа покривености имунизацијом, рекла је Лолић.

Шеф канцеларије Свјетске здравствене организације у БиХ Виктор Олшавски истакао је да је ова организација, уназад неколико година примјетила да је у европском региону дошло до смањења стопа процјепљености становништва.

Сваке године у овом региону се роди 11 милиона дјеце од чега 650.000 у току прве године живота не прими све три дозе против дифтерије, тетануса и пертусиса. Када сам био студент и када су нас учили о дифтерији, нисмо видјели ни један случај већ само слике у књигама. Нажалост, прије двије године доживјели смо први смртни случај у Шпанији који се појавио код једног дјетета обољелог од дифтерије, рекао је др Олшавски.

Он је појаснио да се то догађа када земља или регион не постигне обухват имунизације преко 95 процената, због промјена у повјерењу јавности према вакцинацији и зато што више нема случајева одређених болести које би јавност видјела.

Увидјели смо да се поред тога развијају и антивакцинални лобији који су дали допринос да становништво или одбија или заборавља да проведе вакцинацију. Због тога смо покренули иницијативу 2005. године коју смо назвали Европском недељом имунизације и која је постала међународни покрет. БиХ се укључила у ову иницијативу већ 2006. године, рекао је Олшавкси.

Он је додао да су упоређивањем података из европског региона, дошли до података да су поједине земље попут Француске, које се још увијек сматра једним од најбољих здравствених система, смањиле обухват имунизацијом, попут на примјер рубеоле гдје је стопа процјеплјености 89 одсто, док је у БиХ на примјер 94 одсто.

Управо због свега тога морамо додатно радити на достизању и одржавању стопе процијепљености изнад 95 одсто што је стабндард који је поставила Свјетска здравствена организација. Наш циљ је да становништво од нас буде тражи да се вакцинише, рекао је Олшавски.

Припремила: Милка Мрђа, портпарол ИЗЈЗ РС




Број отварања: 2389
Датум објаве: 26.04.2016.