Дан борбе против малигних меланома коже, 15. мај


Малигни меланом је најмалигнији облик рака коже. То је тумор који се може развити унутар већ постојећег младежа у 30% случајева или „de novo“ на нормалној кожи. Најчешћа мјеста настанка меланома су труп код мушкараца те ноге и труп код жена. Меланом се углавном јавља у облику мрље или чвора мјешовите боје и недефинисаних рубова.


Kампања за превенцију рака коже (Еуромеланома) покренута је у Белгији 1999. године. Еуромеланома има за циљ подизање свијести о раку коже, како би пацијенти на вријеме и у што ранијем стадију препознали сумњиве промјене на кожи. Ова кампања се проширила на 33 земље широм Европе.

Већина меланома настаје због акутног, интермитентног и претјераног излагања сунцу, углавном у детињству, али излагање сунцу и у одраслој доби такође доприноси ризику.

Осјетљив тип коже (типови I, II), велики број младежа или атипични младежи и породична историја рака коже су најважнији фактори ризика за настанак меланома.

Посебан ризик имају особе које су у дјетињству имале опекотине од сунца те оне које повремено интензивно бораве на сунцу или се излажу умјетним изворима УВ зрачења.

Меланоми који се јављају код млађих од 55 година повезани су са излагањем УВ зрачењу у детињству. Ови меланоми су често локализовани на тијелу трупа (мушкарци) и на ногама (жене). Меланоми код старијих особа се јављају на сунцу изложеним дијеловима тијела, што указује да је хронична изложеност УВ зрачењу важнија за настанак меланома код старијих особа.

Ризик настанка меланома постоји и код тзв. обичних младежа ако су на мјестима на којима су стално изложени трењу (подручје грудњака, опасача, итд.).

Меланом често није видљив голим оком и у почетку изгледа готово исто као и обичан младеж.

А-Б-Ц-Д-Е правило је корисно у раној дијагнози меланома: уколико је младеж асиметричан (А), нема јасне рубове (Б), мијења боју (Ц), већи је од 6 мм у промјеру (Д). Еволуција (Е), као што је промјена боје, облика, величине, уздигнутости изнад површине коже и симптоми као што су свраб и крварење су знаци малигнитета. Појава сваке нове лезије на претходно нормалној кожи код пацијената, старијих од 40 година, сматра се сумњивом и требао би је хитно прегледати дерматолог.

Кад се дијагностикује у раној фази, лијечење је могуће и то хируршком ексцизијом, док касна дијагноза може довести до ширења меланома на унутрашње органе и далеко лошије прогнозе.

Једини ефикасан начин борбе против малигног меланома је превенција.

Примарна превенција подразумијева спречавање развоја обољења прије него што оно настане и у случају карцинома коже углавном се састоји од ограничавања излагања УВ зрацима.

Главни начин да се спријечи меланом је да се савјетује људима да ограниче своју изложеност сунцу тако што ће избјегавати изложеност током сати када је УВ зрачење најинтензивније (приближно два сата прије и два сата послије поднева) и да носе одговарајућу одјећу, капе и наочаре за сунце. Посебну пажњу треба посветити дјеци.

Циљ секундарне превенције је откривање карцинома коже у најранијем стадијуму што нуди могућност благовременог лијечења. Секундарна превенција се проводи самопрегледом коже, познавањем сопствених фактора ризика и посјетама дерматологу у регуларним временским интервалима.

Прегледа се цијела површина тијела у потрази за сумњивим промјенама. Дерматолог неће прегледати сумњиве младеже само голим оком, већ и дерматоскопом, ручним апаратом који се поставља на кожу и увећава младеже који се прегледају, што омогућава тачнију и рану дијагнозу меланома.

Особе с многобројним младежима на тијелу носе већи ризик и било би корисно фотографисати младеже.

Извори:

http://www.euromelanoma.org/

http://www.euro.who.int

Припремила: мр сц. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић, Служба за социјалну медицину са организацијом економиком у здравству




Број отварања: 2484
Датум објаве: 28.04.2016.