Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дрога, 26. јун


Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дрога, 26. јун

Сваке године 26. јуна се обиљежава Mеђународни дан борбе против  кријумчарења и злоупотребе дрога који је успостављен 1987. године од стране Канцеларије Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) са циљем промовисања свијести о проблему зависности и злоупотреби дрога у свијету. Генерална скупштина Уједињених нација истиче да и поред континуираног напора интернационалне заједнице, проблеми у вези са злоупотребом дрога и даље представљају велику пријетњу за јавно здравље, сигурност и благостање сваког друштва.


Према посљедњим процјенама Европског центра за праћење дрога и зависности о дрогама (EMCDDA) више од 80 милиона одраслих људи је користило неку недопуштено дрогу у неком тренутку у животу (око четвртине одрасле популације у Европи).  Највише је кориштен канабис (75,1 милиона) док је процјењена употреба осталих дрога током живота нижа: 14,9 милиона за кокаин, 11,7 милиона за амфетамин и 11,5 милиона за МДМА (3,4-метилендиокси-метамфетамин). 

На основу пријава лијечених зависника у Републици Српској, закључно са 31.12.2015. године,  регистровано је укупно 455 лијечених зависника. Међу лијеченим зависницима у Републици Српској, најзаступљенији су хероински зависници (89,9%), те је након хероина канабис најчешћа кориштена примарна дрога за кориснике који су ушли у специјализовани третман лијечења. Хероински зависници су у просјеку почели са конзумирањем било којег опојног средства са 16 година, а прво узимање хероина са јавило у просјеку са 19 година старости. Међу водећим етиолошким факторима за развој зависности  истиче се  утицај микросоцијалне околине на коју породица није утицала (друштво, партнер), незнање и крива процјена самоконтроле, те породична патологија (распад породице, алкохолизам итд.).

Уједињене нације су у априлу 2016. године усвојиле нови оквир за израду глобалних политика у подручју контроле дрога који људе и појединце ставља у центар пажње, истичући да би одговарајуће мјере требале бити усмјерене према појединцима, породицама,  заједницама и цјелокупном друштву, са циљем промоције и заштите здравља, сигурности и благостања цјелокупног човјечанства.

 

Припремила: Јелена Нишкановић, дипл.психолог

 

 




Број отварања: 2160
Датум објаве: 10.06.2016.