Свјетски дан борбе против хепатитиса, 28. јули


Тема глобалне кампање овогодишњег обиљежавања Свјетског дана хепатитса  је елиминација ове болести, тако да је 2016. година кључна за вирусне хепатитисе. На Свјетској Скупштини здравља у мјесецу мају, државе чланице СЗО су поставиле и усвојиле као прву стратегију елиминације вирусних хепатитиса, са амбициозним циљевима да се елиминишу хепатитису као јавна здравствена опасност од 2030. То ће бити први пут да националне владе дјелују и говоре у циљу елиминисања вирусног хепатитиса.


Вирусни хепатитиси

Вирусни хепатитис је упална болест јетре узрокована вирусима који имају склоност да нападају ткиво јетре. Најчешћи проузроковачи су  вируси хепатитиса А,Б,Ц, Д, Е, али и други вируси, као што су висуси  паротитиса, рубеле, морбила, ЦМВ, Епштајн-Баров. Од посљедица вирусних хепатитиса годишње у свијету умре око милион људи, што чини 2,7% свих смртних исхода. Сматра се да је 57% цироза јетре и 78% примарних тумора јетре проузроковано вирусима хепатитиса Б и Ц, који су истовремено и најопаснији.

Вирусни хепатитис Б

Хепатитис Б је једна од најчешћих вирусних инфекција на свијету. Према процјенама вирусом хепатитиса Б заражено је око 2 милијарде људи у свијету. Више од 350 милиона људи има хронични хепатитис Б, а њих око 600.000 годишње умре од посљедица ове хроничне инфекције. Према процјенама СЗО, 13,3 милона људи у европском региону заражено је хепатитисом Б. Чак 66% инфицираних живи у Источној Европи и Централној Азији. Преваленца хепатитиса Б у општој популацији у европским земљама које не припадају Европској унији, креће се од 0,1% од 5,6%. Инфекција је знатно чешћа у вулнерабилним групама.

Према званичним подацима на основу пријава заразних болести за 2015. годину у Републици Српској, је пријављено 54 обољеле особе од хепатитиса Б са стопом инциденце 2,3/100 000 и 13 особа носиоца антигена хепатитиса Б са инциденцом од 1,5/100 000. У 2015. години пријављена је једна особа која је умрла са дијагнозом акутног вирусног хепатитиса Б. На графикону 1. приказано је кретање стопе инциденце од ХВБ и ХБсАг у последњих 5 година.

Графикон 1. Стопа инциденце ВХБ и ХБсАг у периоду 2011 - 2015. год.

Вирус хепатитиса Б је веома контагиозан, чак 50 – 100 пута је инфективнији од вируса ХИВ-а. Може се наћи у крви, зноју, сузама, мајчином млијеку и сперми и осталим тјелесним течностима.

Извор инфекције је човјек који не мора имати симптоме болести, нити знати да је заразан за околину. Вирус хепатитиса Б улази у организам кроз видљива или невидљива оштећања на кожи и слузокожама.

Путеви преноса хепатитиса Б су:

  • вертикални - са мајке на дијете (током трудноће или чешће у току порођаја)
  • сексуални контакт
  • коришћење нестерилних инструмената и прибора (шприце, игале) приликом интервенција на кожи и слузницама
  • случајне повреде здравствених радника оштрим предметима контаминираних зараженом крвљу
  • Употреба заједничких предмета опште употребе (бритвице, маказе, четкице)
  • Трансфузија крви и крвних деривата и трансплантација ткива и органа

Клиничка слика - Период инкубације износи 30 до 180 дана. Акутна фаза болести код већине пролази без симптома. Могу се јавити мучнина, слабост, повраћање, болови у стомаку, жутица на кожи и коњуктивама и тамна боја урина. Више од 95% одраслих, иначе здравих особа заражених овим вирусом ће се потпуно опоравити у року од 6 мјесеци. Код  80-90% особа заражених у првој години живота и 30-50% заражених до шесте године живота и мање од 5% одраслих развиће се хронични хепатитис. Хронични хепатитис може довести до цирозе јетре и хепатоцелуларног карцинома и смрти.

Дијагноза - Дијагноза  се поставља на основу клиничке слике, епидемиолошких података и неспецифичних и специфичних лабораторијских налаза и биопсије јетре. Неспецифични лабораторијски тестови (повећане трансаминазе и билирубин) говоре у прилог оштећења јетре, а специфичним тестовима се идентификују дијелови вируса (ХбсАг) или антитијела која организам ствара као одговор на присуство вируса.

Лијечење - Лијечење хепатитиса Б је веома скупо и није увијек успјешно. Подразумева давање одређених лијекова ради смањења нивоа вируса и симптоматска терапија.

Превенција -  Основна мјера превенције је вакцинација.  У Републици Српској од 2001. године, уведена је вакцинција против хепатитиса Б према обавезном календару имунизације. Вакцина се даје дјеци на рођењу, са мјесец дана и шест мјесеци старости. Обавезна вакцинација против хепатитиса Б проводи се код свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица у здравственим установама, укључујући ученике и студенте здравствено образовне струке, који у обављању својих послова долазе у контакт са инфективним материјалом.

Осим наведеног, вакцинација се проводи одређеним групама које су под повећаним ризиком од вируса хепатитиса Б, а то су:

  • болеснци на хемодијализи,
  • болеснциа који болују од хемофилије,
  • запослених и штићеника завода за заштиту лица са менталним поремећајима,
  • ињекционих корисника дрога,
  • полних партнера ХБсАг позитивних лица,
  • лица која раде на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима,
  • лица која врше тетоважу, пирсинг и друге захвате које нарушавају интегритет  коже и
  • лица која се налазе установама на издржавању кривичних санкција
  • пацијенти који се упућују на трансплантацију органа и ткива
  • друга лица која код којих се утврди епидемиолошка индикација

Код нас се крв, крвни деривати, ткива и органи за трансплантацију обавезно тестирају на вирус ХИВ-а и вирусе хепатитиса, те је овај пут преноса практично елиминисан.

 Остале мере превенције:

  • едукација становништва, а нарочито ризичних група, о хепатитису Б, начинима преношења и методама заштите
  • коришћење кондома при сексуалним односима
  • коришћење једнократних шприца и игала и осталог прибора и инструмената, те њихово безбедно одлагање
  • коришћење заштитних маски, рукавица, кецеља, наочала и остале заштитне опреме
  • коришћење стерилног материјала за бушење ушију, пирсинг, тетовирање
  • правилна дезинфекција и стерилизација прибора и инструмената у здравственим установама
  • индивидуална употреба сретстава за личну хигијену (бријачи, четкице, маказе, грицкалице

Вирусни хепатитис Ц

Према подацима Свјетске здравствене организације процјењује да преко 170 милиона људи у свијету живи са ХЦВ инфекцијом, а око 12 милиона људи је коинфицирано са ХИВ/ХЦВ. Међутим, око 80% инфицираних током времена развија хронично оштећење јетре, које ако се не лијечи на вријеме може да прогредира у цирозу или примарни рак јетре. Од хепатитиса Ц годишње оболи 3-4 милиона људи у свијету, а око 350.000 људи годишње умре од цирозе и карцинома јетре који настају као посљедица инфекције овим вирусом.

Када је у питању европски регион, процјењује се да је око 15 милиона људи инфицирано је хепатитисом Ц, а највећи број њих живи у источној Европи. Према подацима СЗО у европским замљама ван Европске Уније и ЕФТА стопа преваленце у општој популацији се креће од 0,5%  до 13%, највећа је у вулнерабилним групама.

Вирус хепатитиса Ц се преноси путем крви, ријеђе сексуалним контактом, и са мајке на дијете у току трудноће. ХИВ инфекција повећава степен ризика за трансмисију ХЦВ сексуалним контактом и са мајке на дијете у току трудноће. Трансмисија путем крви подразумијева трансфузију заражене крви и крвних продуката као и кориштење нестрилног прибора и опреме приликом интервенција на кожи и слузницама.

Хепатитис Ц се често назива „тихом болешћу“, јер мање од 5% пацијената се јавља непосредно по стицању инфекције. Код мањег броја пацијената (око 15-30%) вирус ће се „елиминисати“, а у око 70 до 85% пацијената развиће се хронични хепатитис. Ток хроничне болести је различит, али трећина пацијената са хроничним хепатитисом ће развити озбиљно обољење јетре 15 до 25 година након инфекције.

Према званичним подацима на основу пријава за 2014. годину у Републици Српској регистровано је 27 обољелих од ВХЦ са стопом инцидене 1,9/100 000. На графикону 2. приказана је стопа инциденце хепатитиса Ц у последњих пет година, са најмањом учесталошћу у 2015. години.

Графикон 2. Стопа инциденце ХВЦ у периоду 2011 - 2015. год.

Вирус се налази у крви и телесним течностима инфицираног, а на собној температури можепреживјети до четири дана.

Путеви преноса - До увођења обавезног тестирања крви добровољних давалаца, главни пут преношења инфекције била је трансфузија крви и крвних деривата, а сада су то :

  • употреба нестерилног прибора од стране ињекционих корисника дрога
  • случајне  повреде медицинског особља на контаминиран прибор
  • сексуални контакт
  • вертикални пут - са мајке на дијете
  • кориштење нестерилних инструмената за пирсинг и тетоважу
  • кориштење заједничког прибора за личну хигијену

Клиничка слика - Период инкубације је 2 недеље до 6 мјесеци. Клиничка слика је неспецифична, а у почетној фази јавља се умор, повишена температура, губитак апетита, болови у мишићима и тетивама, мучнина, болови у стомаку, ријетко и жутица. Код око 80% заражених развија се хронична форма болести, а она код 20% обољелих доводи до цирозе јетре и код 1- 5 % завршава смрћу због цирозе или карцинома јетре.

Дијагноза - Дијагноза се често постави касно кад се већ развије хронична форма са тешким оштећењима јетре. Користе се лабораторијски – серолошки  тестови за доказивање антитела која се јављају у организаме као реакцију на присуство вируса и тестови за детекцију генетског материјала  самог вируса. Важно је да се дијагноза постави што раније и да се започне терапија прије већих оштећења јетре јер се тако повећавају шансе за успјешно лијечење и потпуни опоравак.

Лијечење - Лијечење подразумијева комбиновану примјену одређених лијекова. Ова терапија се често тешко подноси и не дјелује једнако на све генотипове вируса.

Превенција – За хепатитис Ц не постоји специфична превенција, односно вакцинација. Ради се на проналажењу вакцине. За хепатитс Ц користе се неспецифичне мјере превенције усмјерене ка свим болестима које се преносе путем крви а то су:

  • тестирање крви добровољних давалаца
  • употреба стерилног прибора од стране ињекционих корисника  дрога
  • употреба једнократних стерилних шприца, игала и осталог прибора у здравственим установама и његово безбедно одлагање након употребе
  • коришћење заштитних рукавица, маски, кецеља и друге заштитне опреме
  • употреба стерилног прибора за тетоважу, пирсинг, бушење ушију
  • дезинфекција и стерилизација прибора и инструмената у здравственим установама
  • правилна употреба кондома
  • едукација о хепатитису Ц
  • тестирање ризичних група ради раног откривања и лијечења

Припремила: др Љубица Јандрић, епидемиолог

 




Број отварања: 2237
Датум објаве: 28.07.2016.