Антимикробна резистенција, конференција за новинаре


Поводом Свјетске седмице свјесности о антибиотицима, која се обиљежава од 14. до 20. новембра, те 18. новембра - Европског дана свјесности о антибиотицима, у Институту за јавно здравство РС одржана је конференција за новинаре на којој је истакнуто да је резистенција на антибиотике огроман свјетски проблем, јер њихово нерационално трошење наноси велику и дугорочну штету пацијенту, али и друштву јер финансијски оптерећује здравствени систем.


Руководилац Одсјека за међународне односе и европске интеграције у Министарству здравља и социјалне заштите РС Ален Шеранић изјавио је том приликом да се у Републици Српској ради на низу активности како бисмо одговорили на изазове које носи резистенција на антибиотике, а у складу са Политиком унапређивања здравља становништва до 2020. године основана је и Комисија за контролу резистенције на антимикробне лијекове РС, те сачињени водичи за љекаре о правилном прописивању антибиотика.

Начелница Службе за микробиологију у Институту за јавно здравство РС Пава Димитријевић, навела је да се Република Српска у праћење антимикробне резистенције активно укључила 2012. године са тенденцијом да се најприје сагледа стање у РС, односно да  да се види какве су могућности да дамо своје податке како бисмо  предузели даље мјере у борби са антимикробном резистенцијом. Димитријевић је истакла да се СЗО интензивно бави овим проблемом, а у прилог томе говори и чињеница да је ове године Генерална скупштина УН-а у Њујорку посветила дан антимикробној резистенцији чији је овогодишњи слоган „Антибиотици-руковати пажљиво“

Шеф катедре за клиничку фармакологију Медицинског факултета у Бањалуци и предсједник Комисије за контролу резистенције на антимикробне лијекове РС Свјетлана Стојисављевић Шатара истакла је да је откриће антибиотика било епохално, јер су спасили многе животе, али због развоја отпорности бактерија на антибиотике понекад нема антибиотика који би био дјелотворан код одређеног пацијента. 
До те ситуације смо се ми сами довели, љекари, здравствени радници, али и пацијенти који често узимају антибиотике без препоруке љекара, истакла је Шатара. 
Прецизирала је да се у САД више од 50 одсто антибиотика пропише непотребно или се дају у неадекватној дози или без поштивања временског рока дозирања, што је довело до растуће резистенције. 
Када се појавио први антибиотик – пеницилин спашено је много живота, јер је велики број бактерија био на њега осјетљив, али сада имамо ситуацију да баналне инфекције које смо лијечили одређеним антибиотицима не можемо више њима лијечити, јер је резистенција велика, додала је Шатара. 

Начелник Завода за клиничку микробиологију Универзитетског клиничког центра Републике Српске Маја Травар рекла је да ова установа врши надзор над резистенцијом на антибиотике, те има информациони систем у којем су наведени подаци о свим бактеријама које се изолују у њиховим лабораторијама. 
У поређењу са окружењем резистенција на антимикробне лијекове у Републици Српској је нешто мало нижа, али је ово прави тренутак да се реагује у складу са препорука Свјетске здравствене организације о рационалној примјени антибиотика и љекарској пракси, поручила је Травар.

Припремила: Милка Мрђа, ПР




Број отварања: 1908
Датум објаве: 16.11.2016.