Национални дан борбе против пушења, 31. јануар

Контрола дувана у Републици Српској je актуелно јавноздравствено питање од 2004. године када су донесени први закони из области контроле дувана. Поред систематских активности које се у Републици Срској проводе у области контроле дувана, традиционалано, 31. јануара у оквиру Националног дана без дуванског дима, указује се на опасности и посљедице пушења дувана и дуванских производа.

У Републици Срској мјере контроле дувана се проводе у складу са глобалним смјерницама контроле дувана и Оквирном конвенцијом контроле дувана Свјетске здравствене организације, а односе се на мјере ограничавања употребе и смањење доступности дувана и дуванских производа.

Пушење дувана и дуванских производа има бројне здравствене посљедице: пушење је један од четири фактора ризика за настанак и развој кардиоваскуларних болести, настанак разних малигних обољења је чешћи код пушача, пушачи чешће болују од хроничне опструктивне болeсти плућа, пушење има негативне посљедице на репродуктивно здравље жена и мушкараца. Поред активног пушења, изложеност дуванском диму, тзв. пасивно пушење носи ризик за оболијевање.

Свјетска здравствена организација поред здравствених посљедица пушења дувана и дуванских производа све чешће указује на економске посљедице пушења. Глобални економски терет употребе дувана и дуванских производа је огроман и њаjвећи дио тог терета сносе неразвијене земље и земље у развоју.  Према постојећим предвиђањима годишње ће умирати око 6 милиона људи од посљедица пушења од чега 80% у земљама у развоју и неразвијеним земљама. Трошкови лијечења болести повезаних са пушењем нису познати у већини земаља, али истовремено у већини земаља у свијету, као и у Републици Српској падају на терет цијелог друштва, а не само на терет оних који конзумирају дуван и дуванске производе. Политике и програми контроле дувана који се односе на повећање свих врста пореза на дуван и дуванске производе, обавезна сликовна упозорења на паковањима, свеобухватну забрану маркетинга дуванској индустрији, програми одвикавања од пушења и сл. су дугорочно врло исплативи. Најисплативија од свих мјера је континуирано повећање цијена дувана и дуванских производа. Иако је глобална зарада од пореза на дуван и дуванске производе у 2013-2014. години износила 269 милијарди америчких долара, мање од једне милијарде уложено је за потребе контроле дувана. У многим земљама се погрешно сматра да контрола дувана штети привредном развоју. Број радних мјеста у дуванској индустрији највише опада захваљујући техничком напретку и информатизацији, помаку дуванске индустрије из државног у приватно власништво и глобализацији која олакшава производњу и промет дувана и дуванских производа, док мјере контроле дувана имају скроман учинак на запошљавање. Мјере контроле дувана, посебно мјера потпуне забране пушења на јавним мјестима, такође доказано, доводе до смањена учесталости пушења и посљедичног обољевања, а не утичу негативно на угоститељски сектор.

Пушење дувана и дуванских производа има највеће финансијске посљедице на оне који су већ сиромашни. Учесталост пушења је већа међу сиромашнима и другим угроженим скупинама, а употреба дувана знатно утиче на стварање здравствених неједнакости између богатих и сиромашних. Пушење има за посљедицу повећане трошкове домаћинства, односно, врло често преусмјеравање потрошње са хране, одјеће, смјештаја, образовања на куповину дувана и дуванских производа. Кориштење дувана и дуванских производа доприноси смањењу дохотка, настанку болести, а самим тим и повећању потрошње за лијечење.

Иако је до сада у Републици Српској направљен значајан напредак у контроли дувана, учесталост пушења је и даље већа од глобалног просјека. Према подацима истраживања које је 2015. године провео ЈЗУ Институт за јавно здравство, учесталост пушења у популацији становништва од 15 до 65 година је 24,6% при чему мушкарци (26,7%) чешће пуше од жена (22,6%). Пушење је у Републици Српској широко распрострањено и у полуацији младих 13 до 15 година старости. Према резултатима Глобалног истраживања пушења код младих које је спроведено 2013. године 7,9% младих (8,6% дјечака и 7,1% дјевојчица) су свакодневни пушачи, док је 33,7% дјечака и 28,0% дјевојчица пробало пушити дуван или неки други дувански производ.

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, у сарадњи са ЈЗУ Институтом за јавно здравство, опредјељено је да се настави активно бавити овим важним јавноздравственим питањем, да подиже интерес других мултисекторских партнера за провођењем мјера контроле дувана и ради на подизању свијести јавности о штетним посљедицама употребе дувана и дуванских производа.

Припремила: др Стела Стојисављевић, спец.социјалне медицине