Седмица борбе против карцинома грлића материце

Рак грлића материце је водећи узрок смртности жена у репродуктивном периоду. Према подацима Свјетске здравствене организације годишње се у свијету региструје 600.000 нових случајева овог обољења од чега у Европском региону 60.000, док 30.000 жена годишње умре од последица узрокованих овим малигнитетом.

У РС од посљедица карцинома грлица материце, годишње просјечно умре око 50 жена, док се у просјеку региструје око 200 нових случајева.

Ризици за развој рака грлића материце представљају незаштићени сексуални односи, са могућностима развоја инфекција, постојање других обољења које смањују имунолошку отпорност организма, позитивна породична анамнеза и патолошке промјене на другим гениталним органима. Једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција која се доводи у везу са настанком рака грлића материце је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ). Инфекције хуманим папилома вирусом најчешће настају код сексуално активних младих жена, без карактеристичних симптома, постепено, након неколико мјесеци или година доводе до оштећења ћелија грлића материце и развоја преканцерозних лезија, посебно у стању смањене имунолошке отпорности организма.

Како бисмо спријечили настанак рака грлића материце неопходни су редовни гинеколошки прегледи жена, посебно у периоду раног ступања у полни однос када је неопходна и едукација адолесценткиња о начинима заштитe приликом сексуалног односа и ризицима за настанак полно преносивих инфекција. Вакцинација против ХПВ је најефективнија мјера примарне превенције а препоручује се адолесценткињама од 16. до 18. година. Поред вакцинације значајно је направити правилан избор контрацептивне заштите како би се заштитили од осталих сексуално преносивих инфекција и непланиране трудноће, што додатно може утицати неповољно на здравље младих жена.

Ризик за настанак карцинома репродуктивних органа, међу којима је водећи карцином грлића материце се може значајно редуковати организованим скрининзима жена у репродуктивном периоду.  

У склопу превентивног прегледа се врши узимање цервикалног бриса и папа тест (као најчешћа метода скрининга) а препоручује се женама старости од 25 и више година у интервалу једном годишње а контролни прегледи чешће, по препоруци гинеколога.

Само редовним прегледима се могу успјешно открити и правовремено излијечити упалне промјене репродуктивних органа које су ризик за настанак преканцерозних лезија.

Стратегијом за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља у Републици Српској у периоду од 2019. до 2029. године у оквиру циља 6. „Смањено обољевање и пријевремено умирање од карцинома женских и мушких репродуктивних органа“ су дефинисане мјере раног откривања рака грлића материце путем организованих скрининг програма и спровођење континуираног здравственог васпитања жена о факторима ризика и начинима превенције рака грлића материце.

На овај начин се Република Српска обавезује да као и друге европске земље ради на сталном подизању свијести нашег становништва о мјерама превенције малигних обољења и начинима заштите од ризика у животној и радној средини повезаних са настанком ових обољења.

У службама породичне медицине и гинеколошким амбулантама жене могу остварити све неопходне здравствено превентивне мјере у сврху раног откривања рака грлића материце а адолесценткиње прије ступања у сексуалне односе могу добити корисне савјете о  начинима заштите репродуктивног здравља.

Припремила: проф. др Слађана Шиљак, специјалиста социјалне медицине у Институту за јавно здравство Републике Српске