Свјетски дан здравља, 7. април


Свјетски дан здравља обиљежава се 7.  априла сваке године, и пружа нам прилику за покретање активности о одређеној здравственој теми која је важна за људе широм свијета.  Тема  кампање за Свјетски дан здравља  2017.  је „Депресија: хајде да причамо“.


Депресија је честа болест од које пати више од 300 милиона људи широм свијета. Депресија се разликује од уобичајене флуктуације расположења и кратких емоционалних одговора на изазове у свакодневном животу.  Без обзира да ли је умјереног, средњег или тешког интензитета, депресија је озбиљно здравствено стање. Обољела особа може да пати и слабо функционише на послу, у школи и у породици.  У најгорем случају, депресија може довести до самоубиства. Приближно 800.000 људи годишње изврши самоубиство, које је други водећи узрок смрти код особа узраста 15-29 година.

Иако постоје познате ефикасне терапије лијечења депресије,  мање од половине обољелих од депресије у свијету (у многим земљама мање од 10%) прима такве терапије. Препреке за ефикасну терапију укључују недостатак ресурса, недостатак обучених здравствених радника, те социјална стигма у вези са менталним поремећајима. Још једна препрека за ефикасну терапију  је нетачна процјена, што има за посљедицу да се  обољелима од депресије, а и другима који нису обољели, често постави  погрешна дијагноза и у терапију укључе антидепресиви.

Врсте и симптоми

У зависности од броја и тежине симптома, депресивна епизода се може сврстати у благу, умјерену или тешку епизоду. У току благе депресивне епизоде обољели ће имати потешкоће у обављању уобичајених и друштвених активности,  али вјероватно неће престати  да функционише у потпуности. У току тешке депресивне епизоде, обољели вјероватно неће моћи да обавља друштвене или уобичајене активности, осим у веома ограниченом обиму.

Кључна разлика међу обољелима од депресије јесте да ли имају или немају историју маничних епизода.  Обје врсте депресије могу бити хроничне (тј. током дужег временског периода) са рецидивима посебно ако се не лијече.

Рекурентни депресивни поремећај: овај поремећај карактеришу понављане депресивне епизоде.  У току тих епизода  особа доживљава депресивно расположење, губитак интереса и уживања и смањену енергију која води до смањених активности у трајању од најмање двије седмице. Многи обољели од депресије пате и од симптома анксиозности, поремећеног сна и апетита  и осјећања кривице или ниског самопоштовања, слабе концентрације и чак медицински необјашњивих симптома.

Биполарни афективни поремећај: ова врста депресије се обично састоји од маничних и депресивних епизода са периодима нормалног расположења. Маничне епизоде обухватају повишено или раздражљиво расположење, претјерану активност, брз говор, високо самопоштовање и смањену потребу за сном.

Фактори ризика и превенција

Депресија проистиче из сложене интеракције социјалних, психолошких и биолошких фактора. Људи који су искусили неповољне догађаје у животу (незапосленост, губитак вољене особе, психолошку трауму) чешће ће развити депресију. Депресија заузврат може довести до још више стреса и дисфункције, те погоршати живот особе и саму депресију.

Постоје међуодноси између депресије и физичког здравља. На примјер, кардиоваскуларна болест може довести до депресије .Показало се да превентивни програми смањују депресију. Приступи ефикасне заједнице за превенцију депресије се састоје од школских програма којима би се подстакло позитивно размишљање  дјеце и адолесцената. Интервенције за родитеље дјеце  са проблемима у понашању могу да смање родитељске депресивне симптоме и побољшају  резултате за своју дјецу. Програми вјежби за старије могу бити ефикасни у превенцији депресије. 

Дијагноза и лијечење

Постоји ефикасна терапија за лијечење  депресије. Здравствени радници могу да понуде психолошке терапије  (као што су бихејворална активација, когнитивно- бихејворална терапија [КБТ] и интерперсонална психотерапија [ИПТ]) или лијечење антидепресивима (као што су селективни инхибитори преузимања серотонина [СИПС] и трициклични антидепресиви [ТЦА]). Различити психолошки облици терапије за разматрање укључују индивидуалне и/или групне  психолошке терапије лицем у лице које обављају здравствени радници  и  надзиру обучени терапеути.

Психосоцијалне терапије су ефикасне за благу депресију.  Антидепресиви могу бити ефикасан облик лијечења за умјерено благу депресију  али нису прва линија лијечења случајева обољелих од благе депресије.

Одговор СЗО

Депресија је једно од приоритетних стања у оквиру  СЗО Акционог програма за ментално здравље (мхГАП). Циљ Програма је да повећа службе (услуге) за људе обољеле од менталних и неуролошких поремећаја, поремећаја кориштења супстанци преко његе коју пружају здравствени радници који нису специјалисти менталног здравља. У Програму се истиче да уз правилну његу, психосоцијалну помоћ и лијекове,  десетине милиона људи обољелих од менталних поремећаја, укључујући депресију, могу почети да живе нормалним животом – чак и кад су средства ограничена.

О КАМПАЊИ 

Овај водич је за вас!

Ако читате овај водич, вјероватно сте заинтересовани за укључење у кампању. То је сјајно, јер је постизање циљева кампање могуће само ако радимо заједно.

Без обзира да ли радите у владиној или невладиној организацији или средствима јавног информисања, те без обзира да ли сте доктор, наставник, новинар, блогер, родитељ  или једноставно неко ко је чуо за ову кампању и желио би да се укључи, овај водич је за вас.

Шта покушавамо да постигнемо?

Свеобухватни циљ ове једногодишње кампање, која је почела  10. октобра  2016., Свјетски дан менталног здравља, је да што више људи обољелих од депресије, у свим земљама, потражи и добије помоћ.

Прецизније, циљ нам је да постигнемо сљедеће:

да се јавност боље упозна са депресијом, њеним узроцима и могућим посљедицама, укључујући самоубиство,  те у чему се састоји помоћ или која се може примијенити за превенцију и терапију;

да људи обољели од депресије потраже помоћ; и

да пријатељи, породица и колеге људи обољелих од депресије могу да им пруже подршку.

Шта је депресија?

Депресија је болест коју карактерише упорна туга и губитак интереса за активности у којима се иначе ужива, те  немогућност обављања свакодневних активности, у трајању од најмање двије седмице. Осим тога, обољели од депресије  обично имају неколико сљедећих симптома: губитак енергије, промјену апетита, дуже или краће спавање, анксиозност, смањену концентрацију,  неодлучност,  немир,  осјећај безвриједности, кривице или безнађа и мисли о самоповређивању или самоубиству.

Срж кампање

Срж кампање је значај разговора о депресији  као виталној компоненти за опоравак.  Стигма менталне болести, укључујући депресију,  остаје препрека за људе који траже помоћ широм свијета. Разговор о депресији  са чланом породице, пријатељем или здравственим радником; у већим групама, на примјер у школама, на радном мјесту или у социјалним установама; или у јавном домену,  у медијима, на блоговима или друштвеним мрежама, помаже у разбијању ове стигме, те на крају доводи до већег броја људи који траже помоћ.

Слоган кампање је: Депресија: хајде да причамо.

На кога циљамо?

Депресија може да утиче на свакога. Дакле, ова кампања је за свакога, без обзира на узраст, пол или друштвени статус. Свјетскa здравственa организацијa je посебну пажњу усмјерила на три групе које су несразмјерно погођене: адолесценти  и младе одрасле особе, жене у репродуктивном добу (нарочито након порођаја) и старе одрасле особе (преко 60 година). Материјали за ове три групе су доступни у материјалима за кампању.

Свеобухватне поруке

Депресија је чест ментални поремећај који погађа људе свих узраста, свих сфера живота, у свим земљама.

Ризик од оболијевања од депресије се повећава са сиромаштвом, незапосленошћу,  догађајима у животу као што су губитак вољене особе или  раскид везе, физичка болест и проблеми  узроковани  употребом алкохола и дроге.

Депресија узрокује менталну патњу и може да утиче на способност људи у обављању чак најједноставнијих свакодневних задатака , са понекад разарајућим посљедицама у односима са породицом и пријатељима.

Нелијечена депресија може спријечити људе да раде и учествују у породичном животу и животу заједнице.

У најгорем случају, депресија може довести до самоубиства.

Депресија се ефикасно може спријечити и лијечити. Лијечење обично укључује терапију разговором или  лијечење антидепресивима  или обоје.

Превазилажењем стигме која је обично повезана са депресијом ће више људи добити помоћ.

Разговор са људима којима вјерујете може бити први корак ка опоравку од депресије.

Имплементација превентивног програма "Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва"

Тренутно се у Републици Српској имплементира превентивни програм "Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва" у девет одабраних локалних заједница, односно у центрима за ментално здравље домова здравља: Бања Лука, Челинац, Пале, Дервента, Прњавор, Србац, Угљевик, Вишеград и Лакташи. Наведени програм је израдио Институт за јавно здравство, финансирао Пројекат менталног здравља у БиХ, којег проводи Асоцијација XY у партнерству са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Федералним Министарством здравства Федерације Босне и Херцеговине, а којег подржава Влада Швајцарске.

Циљ Програма јесте да се кроз сарадњу стручног тима центара за ментално здравље и одабраних тима породичне медицине изврши скрининг и благовремени третман депресије у одраслој популацији (18 и више година живота), са посебним освртом на групе под ризиком које су у периоду трајања програма посјетиле доктора породичне медицине. У провођење овог промотивно-превентивног програма укључено је укупно 30 тимова породичне медицине. Предвиђено је да се током двомјесечног скрининга обухвати 1.200 особа. Особе код којих се, на основу граничних вриједности скрининг инструмента на нивоу тимова породичне медицине, утврди присуство депресивних симптома биће упућене у центар за ментално здравље у циљу пружања адекватног третмана и праћења њиховог здравственог стања. Стручни тим центара за ментално здравље ће примјеном стандардизованог мјерног инструмента извршити процјену депресивности пацијента, а особе код којих се потврди присуство депресије ће бити укључене у одговарајући третман.

За потребе Програма израђен је промотивни материјал намијењен општој популацији и здравственим професионалцима. У прилогу овога текста можете погледати летак за становништво са основним информацијама о депресији и кратком листом провјере симптома депресије.

 

Припремила: проф. др Јања Бојанић, помоћник директора за медицинска питања




Број отварања: 1687
Датум објаве: 28.03.2017.