Европска/свјетска недјеља имунизације, 24-30. април


У европском региону се сваке године, у посљедњој седмици априла, обиљежава Европска недјеља имунизације. Ову иницијативу води и координише канцеларија Свјетске здравствене организације (СЗО) за Европу, а спроводе је државе чланице европског региона. У овој недјељи, земље широм европског региона се уједине под слоганом Европске недјеље имунизације „Спријечити, заштитити, вакцинисати“, спроводећи активности за промовисање значаја вакцинације и добробити коју она представља за јавно здравље.


Обиљежавање недјеље имунизације представља прилику да се подсјетимо колику улогу имунизација има у заштити становништва од заразних болести које угрожавају животе. Вaкцинe су дaлe oгрoмaн дoпринoс у очувању здрaвља становништва, укључуjући искoрјeњивaњe вeликих бoгињa и приближaвaњe искoрjeњивaњу дјечије парализе. Према подацима СЗО, вакцинација сваке године спријечи између два и три милиона смртних исхода. Вакцинација штити дјецу од настанака заразних болести као што су морбили, полиомијелитис, дифтерија, пертусис, тетанус итд. и даје шансу да дјеца одрастају здрава, да се школују и достигну свој пуни потенцијал.

У комбинацији са другим регионалним иницијативама и Свјетском недјељом имунизације, европски регион ће искористити Европску недјељу имунизације 2017. као прилику за подизање свијести о значају имунизације у свакој фази живота. Тема овогодишње кампање је „Вакцине дјелују“ („Vaccines work“), уз поруку да вакцинација чува здравље у свакој животној доби.

Компликације заразних болести се најчешће јављају код дјеце млађе од пет година. Због тога је правовремена вакцинација, у складу са препорученим календаром вакцинације, најбоља заштита за дјецу у периоду када су најосјетљивија. Свако дијете заслужује једнаке шансе да има здрав живот. Међутим, 19,4 милиона дјеце у свијету и даље не добија ни основне вакцине, због чега око 1,5 милиона дјеце још увијек годишње умире од болести које су могле бити спријечене вакцинама.

Вакцинација је врло значајна и у адолесценцији, јер је то период за ревакцинацију против дифтерије, тетануса и полиомијелитиса, али и за провјеру вакциналног статуса и надокнађивање пропуштених доза за остале вакцине.

Не треба заборавити ни чињеницу да су многе одрасле особе осјетљиве на болести које се могу спријечити вакцинама, а да тога нису свјесне. У одраслој доби постоји потреба за ревакцинацијом против дифтерије и тетануса, као и потреба за вакцинацијом особа које су у посебном ризику од неких болести због своје старосне доби, професије, животног стила или здравственог стања.

Као посебно значајна се издваја вакцинација здравствених радника. Здравствени радници су у посебном ризику од добијања неких заразних болести, које могу пренијети на своје пацијенте и тиме угрозити њихову сигурност у здравственим установама. Став здравствених радника према вакцинацији, о чему говори и њихов вакцинални статус, има снажан утицај на доношење одлуке о вакцинацији код пацијената и родитеља/старатеља.

У Републици Српској, имунизација се обавља у складу са Политиком унапређивања здравља становништва у Републици Српској до 2020.године, Законом о заштити становништва од заразних болести и Правилником о имунизацији и хемопрофилакси против заразних болести.

Годишњим Програмом мјера за спречавање и сузбијање, елиминацију и ерадикацију заразних болести за подручје Републике Српске за 2017. годину дефинисан је календар обавезне вакцинације дјеце и омладине. Наведеним календаром наводи се обавеза бесплатне вакцинације против десет заразних болести: туберкулоза, хепатитис Б, дифтерија, тетанус, пертусис (велики кашаљ), полиомијелитис (дјечија парализа), инфекције бактеријом Haemophylus influenzae tip б, морбили (крзамак, мале богиње), рубеола (црвенка) и заушњаци. Све су то заразне болести које се или јављају масовно или могу имати тешку клиничку слику, и имати за посљедицу инвалидитет (нпр. полиомијелитис може узроковати парализу, морбили могу довести до упале мозга, плућа или сљепоће, рубеола код трудница може довести до урођених деформација плода итд.) или чак смртни исход. У Републици Српској је омогућена и вакцинација против инфекција изазваних пнеумококом и менингококом, особа којима je то препоручиено од стране надлежног доктора медицине, у складу са клиничким индикацијама.

Поред систематске вакцинације дјеце и омладине, у Републици Српској је обавезна и вакцинација лица која су изложена повећаном ризику од настанка неких заразних болести. Тако је обавезна вакцинација против хепатитиса Б код здравствених радника, затим код лица која раде на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима, те лица која врше тетоважу, пирсинг и друге захвате који нарушавају интегритет коже.

Република Српска већ неколико година учествује у обиљежавању Европске/Свјетске недјеље имунизације. Централна манифестација обиљежавања ове године је радионица која ће бити одржана 25. априла 2017. године у Бањалуци, а коју ће водити Katrine Habersaat, представник Регионалне канцеларије СЗО за Европу. Организатор манифестације је Институт за јавно здравство Републике Српске, уз подршку Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, Канцеларије СЗО за БиХ и УНИЦЕФ-а. Након централне манифестације, услиједиће серија промотивних активности, које укључују обуке здравствених радника, предавања за студенте здравствене струке, конференцију за медије, промоцију имунизације кроз сарадњу са медијима, дистрибуцију здравствено-васпитног материјала и бројне друге активности.

Циљ кампање овогодишње седмице имунизације је да се повећа обухват вакцинацијом, подизањем свијести о значају имунизације међу родитељима и старатељима, здравственим радницима, доносиоцима одлука и политика и медијима.

Више информација о Европској недјељи имунизације може се добити на:

http://www.euro.who.int/en/health-topics/disease-prevention/vaccines-and-immunization/european-immunization-week

 

Текст припремила: мр сц. др Јела Аћимовић, спец. епидемиологије

 




Број отварања: 1253
Датум објаве: 21.04.2017.