Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, 28. април


Сваких 15 секунди један радник умре због несрећног случаја на радном мјесту или професионалног обољења. Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization) сваке године  28. априла обиљежава Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду (World Day for Safety and Health at Work). Обиљежавањем овог дана настоји се утицати на подизање нивоа свијести о потреби безбједности и заштите на раду. Сваки радник има право на безбједно радно мјесто и здраво окружење у организацији у којој ради.


Назив овогодишње теме је "Унапређење прикупљања и кориштења података о здрављу и безбједности на радном мјесту (OSH-Оccupational Safety and Health), као допринос имплементацији осмог циља одрживог развоја". Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization), је специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и међународно призната људска и радничка права. Основана је 1919. године Повељом из Версаја. ILO улаже напоре да постави здравље и безбједност свих радника на међународну агенду и подржи конкретне активности на свим нивоима. Према подацима Међународне организације рада, сваки дан умре 6.300 људи од посљедица несреће на радном мјесту или професионалне болести, што је годишње више од 2,3 милиона. Годишње се на послу догоди 317 милиона несрећа, а многе доводе до продуженог одсуствовања са посла. Процјењени економски терет је 4 процента глобалног бруто домаћег производа годишње. Према најновијим истраживањима, број несрећа на раду и професионалних обољења посебно расте због брзе индустријализације у неким земљама у развоју.

Обиљежавајући сваке године  28. aприл - Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, ILO широм свијета подиже свјесност о величини проблема, тј. о броју несрећа, повреда и обољења повезаних са послом и њиховим посљедицама, те промовише безбједно и здраво радно мјесто. Обиљежавање овог дана је саставни део Глобалне стратегије за безбједност и здравље на раду, која је проистекла из закључака Међународне конференције рада, одржане 2003. године. Сеулска декларација о безбједности и здрављу на раду је 2008. године потписана од стране представника 46 земаља, а препознаје право на безбједно и здраво радно окружење као основно људско право. И Свјетска здравствена организација је узела учешће у овој области усвојивши Глобални акциони план за здравље радника, за период 2008 – 2017. године, који је једногласно усвојен од стране 193 државе чланице Светске здравствене организације.

Тема кампање Свјетског дана безбједности и здравља на радном мјесту ове године је “Унапређење прикупљања и кориштења података о здрављу и безбједности на радном мјесту (OSH-Оccupational Safety and Health), као допринос имплементацији осмог циља одрживог развоја”. Кампања је фокусирана на критичну потребу земаља да побољшају свој капацитет за прикупљање и кориштење поузданих података o безбједности и здрављу на раду.

УН Агенда за одрживи развој до 2030. године, усвојена 2015. године, представља глобални план акције са специфичним циљевима усмјереним на глад, заштиту планете и просперитет за све. Њеним усвајањем, капацитет за прикупљање и кориштење поузданих података је постао неопходан услов уколико су државе посвећене  имплементацији и извјештавању о напретку остваривања 17 одрживих циљева. Циљ 8. одрживог развоја је усмјерен је на достизање „одрживог економског раста, пуног и продуктивног запошљавања и достојанственог рада за све“, док се подциљ 8.8 конкретно односи на „заштиту права на раду и промоције безбједног и сигурног радног окружења за све раднике, укључујући мигранте, посебно жене мигранте, те оне чије је запослење неизвјесно“. За подциљ 8.8 државе имају обавезу да извијесте сљедећи индикатор: Учесталост фаталних и нефаталних повреда на раду, према полу и мигрантском статусу“.

Државе које су ратификовале досадашње конвенције ILO OS обавезне су да успоставе механизам прикупљања и кориштења поузданих података о здрављу и безбједности на радном мјесту ради детекције нових хазарда и ризика који се појављују, идентификације хазардних сектора, развоја превентивних мјера, као и за имплементацију политика, система и програма на међународном, националном и нивоу предузећа. Подаци из ове области су и основа за издвајање приоритета и мјерење напретка у њиховом остваривању. За побољшање капацитета у прикупљању и кориштењу података, ILO је креирао Toolbox  са  релевантним ресурсима и чињеницама (fact sheets), те пружа подршку земљама чланицама, социјалним партнерима и осталим заинтересованим странама у суочавању са изазовима током имплементације циљева одрживог развоја до 2030. године te њиховим обавезама према ILO конвенцијама.


Више информација на:  http://www.ilo.org/safework/events/safeday/lang--en/index.htm

 

Припремила: др Дијана Штркић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите

 




Број отварања: 1783
Датум објаве: 27.04.2017.