Свјетски дан астме, 2. maј


Свјетски дан астме је годишња манифестација коју организује Глобална иницијатива за астму (Global Initiative for Asthma - GINA) у циљу побољшања свијести о астми и у циљу унапређења његе астме широм свијета.


Астма је једна од најчешћих хроничних болести. Према процјени Свјетске здравствене организације 235 милиона људи широм свијета има астму. Астма је најчешће хронично обољење код дјеце.

То је хронична упална болест дисајних путева коју карактерише појачана реактивност на различите стимулусе и смањење протока ваздуха усљед отока слузнице, накупљања слузи и спазма глатких мишића.

Одликује се периодичним нападима губитка даха  и звиждањем у грудима, који варирају у озбиљности и учесталости од особе до особе. Симптоми се могу јавити неколико пута у току дана или седмице, а код неких особа симптоми постају израженији током физичке активности или ноћу. Периодични симптоми астме често узрокују несаницу, умор преко дана, смањење нивоа активности и одсуствовање из школе и са посла. Фактори ризика за развој астме су генетска предиспозиција и излагање факторима околине који се удише и који могу изазвати алергијску реакцију или надражити дисајне путеве, као што су:

• алергени у затвореном простору (на примјер, гриње из кућне прашине)
• алергени отвореног простора (као што су полен и плијесан)
• дувански дим
• хемијски иританти на радном мјесту
• загађен ваздух

Други окидачи могу бити хладан ваздух, изражено емотивно узбуђење, физичке вјежбе.

Срећом, астма се може успјешно лијечити и већина пацијената може постићи добру контролу своје болести. Када је астма под контролом пацијент може

  • Избјећи проблематичне симптоме у току ноћи и у току дана
  • Имати продуктиван, физички активан живот
  • Имати (готово) нормалну функцију плућа 
  • Избјећи озбиљне нападе

Постизање и одржавање контроле астме захтјева развој партнерства између пацијента са астмом и његовог здравственог тима.

Циљ лијечења астме је да се постигне и одржи контрола клиничке манифестације болести током дужег временског периода. Кад је астма контролисана, пацијент може спријечити већину напада, избјећи проблематичне симптоме у току ноћи и у току дана, и бити физички активан.

Процјена контроле астме треба да обухвати процјену контроле клиничке манифестације болести и контролу очекиваних будућих ризика за пацијента, као што су настанак егзацербација (погоршања), убрзаног опадања плућне функције и споредне ефекте лијечења. Уопште, постизање добре контроле астме доводи до смањења ризика од погоршања.

Извор: http://www.ginasthma.org/

           http://www.who.int/

 

Припремила: mр сци. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић




Број отварања: 1713
Датум објаве: 28.04.2017.