Свјетски дан борбе против малигних меланома коже


Малигни меланом је најмалигнији облик рака коже. То је тумор који се може развити унутар већ постојећег младежа у 30% случајева или „de novo“ на нормалној кожи.

Најчешће настаје усљед претјераног и незаштићеног излагања сунчевим УВ зрацима, који пролазе кроз кожу и изазивају њена оштећења током времена.

Промјене на кожи се најчешће јављају на мјестима изложеним сунцу (УВА и УВБ зрацима), као што су лице, врат, леђа и екстремитети. Најчешће се јавља код особа старијих од 50 година, али може се јавити и у било ком другом узрасту.


Осјетљив тип коже (типови I, II), велики број младежа или атипични младежи и породична историја рака коже су најважнији фактори ризика за настанак меланома.

Особе са плавим очима, риђом или плавом косом, као и свијетлом кожом која лако изгори и тешко поцрни и на којој се јављају пјеге након излагања сунцу су под највећим ризиком од развоја рака коже.

Посебан ризик имају особе које су у дјетињству имале опекотине од сунца те оне које повремено интензивно бораве на сунцу или се излажу умјетним изворима УВ зрачења.

Ризик настанка меланома постоји и код тзв. обичних младежа ако су на мјестима на којима су стално изложени трењу (подручје грудњака, опасача, итд.).

Превенција рака коже

Једини ефикасан начин борбе против малигног меланома је превенција.

Ове године покренута је кампања на европском нивоу "Имате само једну кожу" како би се повећала свијест људи о могућим ризицима који могу да настану због претјераног излагања сунцу.

Примарна превенција подразумијева спречавање развоја обољења прије него што оно настане и у случају карцинома коже углавном се састоји од ограничавања излагања УВ зрацима.

Заштита од сунца подразумјева:

  • ношење заштитне одјеће, 
  • избјегавање директног сунца између 11:00 и 15:00 у љетном периоду, (када је УВ зрачење најаче),
  • боравак у хладу и редовно кориштење производа за заштиту од сунца.

Посебну пажњу треба посветити заштити дjеце, јер претjерано излагање сунцу током дjетињства повећава шансу за развој рака коже касније током живота.

Циљ секундарне превенције је откривање карцинома коже у најранијем стадијуму што нуди могућност благовременог лијечења. Секундарна превенција се проводи самопрегледом коже, познавањем сопствених фактора ризика и посјетама дерматологу у регуларним временским интервалима!

Да би се обезбједило рано лијечење, од виталног је значаја познавање знакова карцинома коже. Рак коже се може видјети, па би требало да особа прегледа своју кожу у редовним  временским интервалима да би примјетила промјене.

Сви би требало да познају површину своје коже и да спроводе редовне самопрегледе. Уколико особа има било који фактор ризика за развој рака коже, требало би да прегледа своју кожу једном мјесечно, поред годишњих прегледа код дерматолога.

Потребно је провјерити кожу на мрље које:


• Мијењају величину, боју и / или облик
• Изгледају другачије у односу на остали дио

• Које су асиметричне или имају неравне границе
• Грубе или љуспичасте (понекад можете осјетити лезије прије него што можете да их видите)
• Вишебојне

• Сврбе
• Крваре или имају исцједак

• Изгледају бисерно

• Изгледају као рана, али не зарастају
Ако видите два или више ових упозоравајућих знакова, не одлажите. одмах посјетите свог љекара!

Кад се дијагностикује у раној фази, лијечење је могуће и то хируршком ексцизијом, док касна дијагноза може довести до ширења меланома на унутрашње органе и далеко лошије прогнозе.

Извори: http://www.euromelanoma.org/

             http://www.euro.who.int

 

Припремила: мр сци. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић




Број отварања: 1943
Датум објаве: 28.04.2017.