Поводом Свјетског дана хране, одржана панел-конференција, 17. 10. 2022.

Поводом Свјетског дана хране, у Академији наука и умјетности Републике Српске одржана је панел-конференција којој учествују стручњаци и релевантне институције којима је производња и правилна употреба жита и производа од жита ужа специјалност. Ове године мото Свјетског дана хране је „Не заборавимо никога“, уз акценат на активности које су усмјерене на бољу производњу, бољу исхрану, боље животно окружење, бољи живот. Овај мото изабран је да укаже да је одрживи свијет, свијет у коме требамо да рачунамо на подршку свих и укључимо све - владе, приватни сектор, академска заједница и цивилно друштво морају да раде заједно и буду солидарни како би дали приоритет сигурности хране, миру и једнакости за све.

Национални координатор за храну и исхрану Републике Српске Драгана Стојисављевић истакла је у обраћању новинарима прије почетка конференције да данашња панел конференција укључује мултисекторски приступ у рјешавању проблема у вези са безбједношћу, доступности и једнакости у приступу хране, али исто тако потребно је обратити пажњу на производњу хране, али и на храну која остаје као отпад, а који може да утиче на нарушавање квалитета живота, на климатске промјене и здравље уопште. Здравље није одговорност само једног министарства здравља, већ треба да буде одговорност сваког пејдинца, односно цијеле друштвене заједнице, закључила је Стојисављевић.

Академик Ново Пржуљ рекао је да је потребно домаћински се односити према природним ресурсима - води, шуми и земљишту, како се не би ни од кога зависило и како би ти ресурси дуго трајали.
Република Српска и БиХ имају потенцијале за узгој домаће и органске хране, те је потребно у што већој мјери посветити се његовању и развоју домаћих ресурса и вратити се одрживом коришћењу природних ресурса како би се повећао квалитет исхране, истакао је Пржуљ и додао да је земљиште изузетно важан ресурс, јер од њега све потиче, те морамо да га његујемо и гајимо, а не само да га искориштавамо.

Он је напомено да је потребно вратити се аутохтоним сортама и генетичким ресурсима, односно његовању и оплемењивању земљишта, како би се сачувала здрава средина. Морамо се враћати одрживом коришћењу природних ресурса, те је потребно пронаћи компромис између квалитета и квантитета, нагласио је Пржуљ.

Представник Агенције за безбједност хране БиХ Драган Брењо рекао је да је неопходно што више развијати свијест о значају локалних произвођача и узгоју домаће хране. У Републици Српској је посљедњих година порасла свијест о овом значају, али има још простора за напредак. Треба што више да промовишемо своје, те да знамо да није све туђе што увеземо и квалитетније, него чак у већини случајева буде супротно, рекао је Брењо.

Према његовим ријечима, главни мото је "Не заборавимо никога", што значи да се мора водити рачуна и о количини, о производњи и животној средини, али и комшијама, као и имати у виду да се има један живот и једна планета.

Панел-конференцију су организовали Институт за јавно здравство и Академија наука и умјетности Републике Српске.