1. децембар - Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а

Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а у свијету се обиљажава још од 1988. године.

Циљ обиљежавања овог дана је подизање свијести и скретање пажње јавности на важност и проблематику о ХИВ/АИДС-у као глобалном проблему и сјећање на особе које су умрле од посљедица ове болести, чему je највише допринијела присутност стигме и дискриминације.

Сваке године обиљежавање свjетског дана борбе против АИДС-а фокусира се на одређену тему, а ове године слоган је „Изједначити“ - “Equalize” што је позив на акцију. То је подстицај за све, да радимо на активностима потребним за рјешавање неједнакости као помоћи у окончању АИДС-а.

Ове активности укључују:

• Повећање доступности, квалитета и прикладности услуга за лијечење, тестирање и превенцију ХИВ-а, тако да сви добију потребне услуге.
• Реформу закона, политика и пракси како би се ухватили у коштац са стигмом и искљученошћу са којима се суочавају особе које живе с ХИВ-ом, као и кључне маргинализиране групе становништва, тако да се свима исказује поштовање, да су прихваћени и добродошли.

Према подацима Свјетске здравствене организације, у свијету тренутно са ХИВ-ом живи око 38,4 милиона особа, а од почетка епидемије до сада је умрло 40,1 милиона.

У 2021. години је регистрован 1,5 милион новоинфицираних, а од посљедица ове болести је умрло 650.000 обољелих. У последњем периоду број новоинфицираних у популацији одраслих се смањио за 54%, а у популацији дјеце за 52%. Иако се број новоинфицираних смањује, превенција ХИВ/АИДС-а је и даље један од значајнијих јавноздравствених приоритета.

Према подацима UNAIDS-a на глобалном одговору на ХИВ установљено је да је током посљедње двије године због COVID-19 и других глобалних криза напредак у борби против пандемије ХИВ-а успорен, ресурси су смањени, а као резултат тога милиони живота су опасности.

ХИВ инфекција се најчешће открива брзим дијагностичким тестовима, који откривају присуство или одсуство ХИВ антитјела, што је од есенцијалног значаја за рано откривање, а затим рани третман, његa и надзор. ХИВ инфекција се не може излијечити, међутим постоје ефикасни антиретровирусни лијекови (АРТ) који контролишу вирус и доприносе превенцији преношења инфекције, тако да особе са ХИВ-ом, могу живјети дуг и колико је могуће квалитетан живот. Према посљедњим подацима, 28,7 милиона (75%) инфицираних ХИВ-ом у свијету има доступну антиретровирусну терапију, с тим да се број обољелих којима је терапија доступна из године у годину повећава.

У Републици Српској на основу анализе достављених пријава и података до сада су регистроване укупно 173 обољеле особе од ХИВ/АИДС-а, а од посљедица ове болести до сада је умрло 30 обољелих особа.

Од укупног броја регистрованих, у 2022. години пријављена су 22 нова случаја обољелих, (18 HIV+, 4 AIDS), а двије обољеле особе су умрле од АДИС-са. Од укупног броја пријављених обољелих, највећи број припада хомосексуалној/бисексуалној (16) а мањи број хетеросексуалној и осталој популацији, односно другим путевима преношења инфекције. Највећи број припада узрасној групи 40 - 49 година.

У 2022. као и у 2021. години регистрован је већи број ХИВ позитивних случајева у односу на претходни период, а један од разлога је највјероватније појава пандемије COVID-19 у 2020. години, што је вјероватно допринијело ризичнијем понашању и отежаном јављању потенцијално инфицираних ХИВ-ом здравственом систему у циљу правовременог откривања болести, односно тестирања на ХИВ.

Тренутно на Клиници за инфективне болести УКЦ Републике Српске антиретровирусном терапијом (HAART) лијечи се 91 особа која живи са ХИВ/АИДС-ом.

У Републици Српској се у оквиру редовних активности у континуитету проводи епидемиолошки надзор, лијечење високоактивном антиретровирусном терапијом као и психосоцијална подршка особа са ХИВ/АИДС-ом. У циљу контроле појаве ове болести неопходно је посебну пажњу посветити превенцији односно раном откривању (тестирање) свих лица који имају одређено ризично понашање, а посебно оних који припадају популацијама које су изложене повећаном ризику за настанак ове болести.

Опширније о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској прочитајте овдје.

Припремила: мр сц. Љубица Јандрић, епидемиолог