Европска недјеља превенције карцинома грлића материце

Рак грлића материце је трећи по учесталости карцином код жена у репродуктивном периоду, одмах иза карцинома дојке и карцинома дебелог цријева. Годишње се у свијету региструје око 600.000 нових случајева обољења, од чега у Европском региону 10%, подаци су Свјетске здравствене организације. Према истом извору, годишње у свијету од карцинома грлића материце као основног узрока смрти умре преко 300.000 жена.

У Републици Српској у 2018. години регистрованa су 203 нова случаја рака грлића материце и 49 смртних исхода овог обољења. Стопа смртности од карцинома грлића материце (4,6/100 000) је нижа у поређењу са земљама централне и источне Европе (6,1/100 000) а виша у односу на земље јужне Европе (2,6/100 000), подаци су Међународне Агенције за истраживање канцера.

Ризици за развој рака грлића материце су незаштићени сексуални односи, са могућностима развоја инфекције, постојање других обољења која смањују имунолошку отпорност организма, насљедна предиспозиција, патолошке промјене на другим гениталним органима и пушење, конзумација алкохола, лоша исхрана и стресни догађаји. Једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција која се доводи у везу са настанком рака грлића материце је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ). Инфекција хуманим папилома вирусом најчешће настаје код сексуално активних младих жена, без карактеристичних симптома, постепено, након неколико мјесеци или година доводе до оштећења ћелија грлића материце и развоја преканцерозних лезија, посебно у стању смањене имунолошке отпорности организма.

Како бисмо спријечили настанак рака грлића материце неопходни су редовни гинеколошки прегледи жена, посебно у периоду раног ступања у полни однос када је неопходна и едукација адолесценткиња о начинима заштитe приликом сексуалног односа и ризицима за настанак полно преносивих инфекција. Вакцинација против ХПВ је најефективнија мјера примарне превенције а препоручује се младим дјевојкама узраста од 12. до 18. година. Поред вакцинације значајно је направити правилан избор контрацептивне заштите како би се заштитили од осталих сексуално преносивих инфекција и непланиране трудноће.

Ризик за настанак карцинома репродуктивних органа, међу којима је водећи карцином грлића материце се може значајно редуковати организованим прегледима жена у репродуктивном периоду. 

У склопу превентивног прегледа се врши узимање цервикалног бриса и папа тест (као најчешћа метода скрининга) а препоручује се женама старости од 25 и више година у интервалу једном годишње а контролни прегледи чешће, по препоруци гинеколога.

Само редовним прегледима се могу успјешно открити и правовремено излијечити упалне промјене репродуктивних органа које су ризик за настанак преканцерозних лезија.

Стратегијом за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља у Републици Српској у периоду од 2019. до 2029. године у оквиру циља 6. „Смањено обољевање и пријевремено умирање од карцинома женских и мушких репродуктивних органа“ су дефинисане мјере раног откривања рака грлића материце путем организованих скрининг програма и спровођење континуираног здравственог васпитања жена о факторима ризика и начинима превенције рака грлића материце.

На овај начин се Република Српска обавезује да као и друге европске земље ради на сталном подизању свијести нашег становништва о мјерама превенције малигних обољења и начинима заштите од ризика у животној и радној средини повезаних са настанком ових обољења.

У службама породичне медицине и гинеколошким амбулантама жене могу обавити превентивне прегледе и савјетовање о контрацепцији и начинима заштите репродуктивног здравља.

Такође, адолесценткиње могу добити корисне савјете о вакцинацији и начинима превенције ризичног понашања и заштити од сексуално преносивих инфекција и непланиране трудноће. Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске је у сарадњи са Институтом за јавно здравство Републике Српске током 2022. године реализовало све припремне активности ради увођења имунизације против ХПВ вируса, чиме се створила  основа за здраву репродуктивну популацију у Републици Српској. 

Одговорила: др Слађана Шиљак, специјалиста социјалне медицине у Институту за јавно здравство Републике Српске