Свјетски дан сексуалне и репродуктивне свијести - 12. фебруар

Свјетски дан сексуалног и репродуктивног здравља је начин да се подигне свјесност о питањима сексуалног и репродуктивног здравља и да се спријече сексуално преносива обољења.

У области здравствене заштите жена у ванболничким здравственим установама у Републици Српској у 2021. години регистровано је 98.525 посјета, од чега је трећина у савјетовалишту. У Републици Српској је у истом периоду регистровано 8.587 порођаја, од чега je у највећем проценту (48,01%) старост породиље од 19 до 29 година. Проценат малољетничких порођаја се последњих година креће испод 1% а у 2021. години је регистровано 0,9% малољетничких порођаја.

Највише регистрованих прекида трудноће је у старосној доби 29 до 38 година (52,1%), а код малољетница 1,2%. Међу обољењима, стањима и повредама регистрованим у гинеколошким службама у примарној здравственој заштити у Републици Српској су обољења мокраћно полног система (49,24%) и тумори (6,8%), док се више од трећине регистрованих случајева односи на испитивање здравственог стања жена, што пружа могућности за обављање превентивних посјета и откривање ризика по здравље жена у репродуктивном периоду.

У Републици Српској се више од 15 година у службама породичне медицине и гинеколошким службама домова здравља проводе промотивно превентивне активности у циљу раног откривању карцинома грлића материце, те се женама старости од 25 до 60 година савјетују превентивни гинеколошки прегледи уз узимање папа теста и рано откривање ризика за појаву карцинома грлића материце.

За адолесценткиње је поред прегледа значајно провести и савјетодавни рад о методама спречавања нежељене трудноће и сузбијања ризика за пренос полни заразних болести.

Према подацима Истраживања вишеструких показатеља (MICS) у Републици Српској које је спроведено 2011. године, жене у генеративном периоду које су тренутно у браку или у заједници користе неки метод контрацепције у 54% случајева. Од тога 37,3%  користи неки од традиционалних метода (32,6% користи метод прекинутог односа), а 16,8% користи било који модерни метод (8% користи спиралу, 6,7% користи мушки кондом) контрацепције.

Више жена у градским подручјима (64,4%) користи било који метод контрацепције од жена у осталим подручјима (49,1%) а учесталост кориштења контрацептивних средстава расте са нивоом образовања.

У области здравствене заштите жена у ванболничким здравственим установама у Републици Српској најучесталије сексуално преносиве инфекције су инфекције пренијете полним путем и узроковане хламидијом, трихомонасом и херпес вирусом. У 2021. години је регистровано укупно 164 случаја полно преносивих инфекција.

Стратегијом за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља у Републици Српској од 2019. до 2029. године дефинисани су циљеви за побољшање доступности и квалитета здравствене заштите у области сексуалног и репродуктивног здравља. Посебно су значајне мјере примарне и секундарне превенције од којих се истичу побољшање доступности услуга планирања породице, превенције нежељених трудноћа, унапређење доступности и квалитета здравствене заштите трудница, породиља и новорођенчади те смањење оболијевања од полно преносивих и малигних  болести.

Здравствени радници су у сталном процесу едукације да би на што ефективнији начин одговорили потребама посебно осјетљивих група становништва у специфичним условима, као што су ванредне ситуације. У периоду 2021. до 2022. године су уз подршку Популацијског Фонда Уједињених Нација у Босни и Херцеговини (UNFPA) реализоване обуке на тему „Минимални иницијални пакет услуга у области сексуалног и репродуктивног здравља у кризним ситуацијама“ а здравствени радници из домова здравља су заједно са радницима у сектору социјалне заштите, полиције, образовања и невладиних организација усвојили међународно засноване смјернице за заштиту права и побољшање доступности услуга из области сексуалног и репродуктивног здравља укључујући и спречавање родно заснованог насиља. На овај начин се осигурава провођење свеобухватности, доступности и континуираности у процесу пружања здравствених услуга а одговорност свих нас је да у истом процесу активно учествујемо, као даваоци али и као корисници здравствених услуга.    

Припремила: др сц. мед. Слађана Шиљак, начелник Службе за социјалну медицину