Све о грипи, сезона 2017/2018 и вакцинација


Сезона јесени је период када почиње појачана циркулација узрочника респираторних инфекција који могу проузоковати разне врсте респираторних обољења међу којима је и грипа.

Сваке године од сезонске грипе у свијету оболи од три до пет милиона особа са тежим клиничким симптомима док од посљедица ове болести умре до 500 000 лица. У циљу смањења броја обољелих и посљедица од ове болести неопходна је примјена општих мјера превенције, а најбоља мјера за спречавање појаве и ширења ове болести је вакцинација која се препоручује за категорије становништва које су у највећем ризику од оболијевања и настанка озбиљних комликација.


Вакцина против грипе се примјењује већ више од 50 година, а садржи мртве вирусе, који не могу изазвати болест, али стимулишу настанак отпорности. Вируси грипе који циркулишу у популацији имају способност да је се мијењају (мутирају) из године у годину.

 

У складу са препорукама Свјетске здравствене организације сваке године се производи нова вакцина која садржи циркулишуће варијанте вируса грипа А и Б са одређеним сојевима.

За ову, 2017/2018 сезону грипа, према истим препорукама за сјеверну хемисферу, припремљена је тровалентна вакцина која садржи следеће типове/сојеве:

 

  • A/Michigan/45/2015 (H1N1)pdm09-like virus
  • A/Hong Kong/4801/2014 (H3N2)-like virus и
  • B/Brisbane/60/2008-like virus (Victoria lineage).

 

Као и претходних година, тако и ове године Институт за јавно здравство Републике Српске набавио је 1 600 доза комерцијалних вакцина против грипа.

Дана 26. 10. 2017. године у Институту за јавно здравство Републике Српске почиње вакцинација против грипе за категорије становништва које се желе вакцинисати према личном избору. Сви заинтересовани се могу вакцинисати сваким радним даном у термину од 8.00 до 14.00 часова, а цијена једне дозе вакцине је 18  КМ.

 

У циљу заштите оболијевања од грипе неопходно је вакцинисати се што прије, јер је потребно најмање 2 седмице након вакцинације да се развије заштита. Вакцинација се препоручује свим особама које желе смањити ризик оболијевања од грипе, развој компликација, активацију постојеће хроничне болести, посјете љекару, потрошњу лијекова и изостанке с посла. Посебно се препоручује хроничним болесницима (укључујући и дјецу), од свих органа и органских система (срце и крвни судови, плућа, бубрези, метаболизма-дијабетес, периферни и централни нервни систем и др.), старијим особама, особама које су професионално или приватно у контакту с особама које припадају ризичним групама, здравственим радницима,  запосленим у секторима и службама од јавног значаја (полиција, просвјета, банке, поште, комунална и транспотртна предузећа, итд), као и особама које његују малу дјецу и старије особе. Особе које имају било коју акутну инфекцију и повишену температуру, требају сачекати са вакцинацијом до оздрављења.

Исто тако, Иститут је у сарадњи са Фондом здравственог осигурања и Министарством здравља и социјалне заштите је обезбиједио 15.000 доза вакцина за оне категорије грађана које су ослобођене од плаћања. У те категорије спадају: пацијенти на хемодијализи, инсулин зависни дијабетичари, пацијенти који су имали операције на срцу (стент, балон дилатација, бајпас, песмејкер, вјештачке валвуле), обољели од реуматске грознице, цистичне фиброзе, мишићне дистрофије, мултипле склерозе, пацијенти који су завршили хемиотерапију, ХИВ позитивне особе и обољели од АИДС-а, као и лица са посебним потребамау у колективном смјештају, као и здравствени радници на Инфективним клиникама/одјелима и Јединицама интензивне медицине (ЈИМ).

Наведене количине вакцина, су дистрибуисане према свим Домовима здравља у  амбуланте породичне медицине, гдје ће се моћи вакцинисати сви из наведених категорија који имају право на бесплатну вакцинацију.

Шта треба знати о грипу!

Грипа је вирусно респираторно обољење које се јавља сезонски, а тежина болести се креће  од благих симптома до тешке клиничке слике који могу завршити и смртним исходом. Постоје три типа вируса инфлуенце, а то су вирус инфлуенце тип А, Б и Ц.

Вирус инфлуенце типа А изазива најтежи облик грипе и тај се најчешће мијења тј. највише је подложан промјенама своје структуре, због чега може изазвати велике епидемије, односно пандемије које захватају више континената у свијету. Грипа изазвана вирусом типа Б има блажу клиничку слику (углавном се јавља у виду епидемије у колективима), а грипа изазвана вирусом типа Ц још блажу (често буде и непрепозната). Када особа преболи грипу узроковану једним типом вируса, тај имунитет му не пружа заштиту од другог типа вируса.

Грипа се се најчешће јавља у јесењим и зимским мјесецима, а код нас је то период од новембра до априла. Узрок појаве грипе је појава циркулације вируса грипе у популацији на осјетљиве, односно невакцинисане особе. Вируси грипе су респираторни вируси, чијем ширењу погодују затворени и непровјетрени простори, боравак већег броја особа на једном мјесту (школе, вртићи, колективи/предузећа, јавни превоз, јавни скупови), хладан ваздух као и пад отпорности организма. Појава епидемије у сезони грипе је непредвидива, а зависи од тога да ли ће се појавити нови сојеви вируса, какав је њихов потенцијал, који проценат особа у популацији ће се вакцинисати и др. Након излагања вирусу грипа, имунитет се стиче против тог/актуелног типа вируса грипа у текућој сезони, што значи да од једног типа грипе не можемо обољети два пута у истој сезони, али можемо неколико пута током живота.

Грипа се преноси респораторним/капљичним путем – директан контакт и индиректно преко предмета и површина. Код обољелог приликом говора, кашља и кихања из  усне и носне шупљине излазе ситне невидјљиве капљице слузи и пљувачке које садрже вирус грипе. Особе из контакта, удишу те капљице и заразе се, односно, кад неко незаштићено кише, кашље или када рукама додирујемо уста или нос и преносимо вирус са заражених различитих предмета и површина као што су кваке, тастатуре, телефони и сл.

Грипа је болест с кратким периодом инкубације, а то је вријеме од уласка вируса у организам до појаве првих симптома болести које обично траје од 1 до 3 дана.

Извор заразе је болестан човјек, који је нарочито заразан кад су симптоми болести најизразитији (сузење из очију, кихање и кашаљ). Симптоми настају нагло уз  грозницу, повишену температуру, кашаљ, кијавицу, болове у мишићима и зглобовима. екстремни умор, главобољу, бол у грлу, што може бити праћено повраћањем и прољевом. Компликације грипе се могу наставити на ове симптоме, најчешће на респираторном систему (упале бронхија и плућа), затим упале уха и синуса,  али могу бити захваћени и сви други органски системи.

У популацији се веома често поиствјећује да су прехлада и грип исто обољење, што није тачно јер је грип тежа болест. Прехладу, која се јавља током цијеле године, узрокује преко 200 различитих врста вируса. Одрасла особа током године оболи просјечно 3 пута, а дјеца некад и дупло чешће. Прехлада је зато најучесталија заразна болест код човјека, најчешћи разлог одласка љекару и узимања лијекова, као и најчешћи разлог изостанка из школе, односно посла.

Основно лијечење грипе је симптоматско. Оно укључује мировање као прву и најважнију мјеру, затим надокнаду течности (чајеви, сокови), узимање лијекова за снижавање температуре и смиривање кашља, узимање лако пробављиве хране са што више воћа и поврћа. С обзиром да је грипа узрокована вирусима, антибиотици се не примјењују, јер се њима могу лијечити само бактеријске компликације, односно упала уха, упала синуса и плућа, али само након прописивања од стране ординирајућег љекара.

Опште мјере превенције

У циљу заштите од преношења вируса грипа потребно је предузимати следеће мјере:

  • Покривање уста приликом кашља и кихања, најбоље са папирном марамицом
  • Хигијенско одлагање папирних марамица након сваке употребе
  • Редовно прање руку топлом водом и сапуном
  • Провјетравање просторија више пута дневно
  • Избјегавање боравка у затвореном простору, већих скупова и блиских контаката са другим особама
  • Избјегавање кућних или болничких посјета код респиратоних  инфекција
  • У исхрани користити више топлих напитака, воћа и поврћа (витамин Ц)
  • У случају болести, остати код куће односно не одлазити у школу и посао до потпуног опоравка

 

Припремила: мр сц. др Љубица Јандрић, специјалиста епидемиолог




Број отварања: 1839
Датум објаве: 18.10.2017.