Свјетски дан борбе против полиомијелитиса, 24. октобар


Свјетски дан борбе против полиомијелитиса обиљежава се 24. октобра сваке године у знак сјећања на рођење Јонаса Салка, који је водио први тим који је успио да развије вакцину против полиомијелитиса. Овај дан је прилика да се свијет подсјети на значај борбе против полиомијелитиса, као и на огроман напредак који је у тој борби до сада постигнут: више од 8 милиона дјеце је, помоћу вакцинације, до сада спашено од доживотне парализе или смрти.


 

Полиомијелитис или дјечија парализа је веома заразна болест која се најчешће јавља код дјеце до пет година старости. Болест је изазвана вирусом који улази у тијело кроз уста и размножава се у цријевима, одакле се шири и напада нервни систем, а може да изазове потпуну парализу у свега неколико сати.

Почетни симптоми болести су грозница, умор, главобоља, повраћање, укоченост у врату и бол у удовима. Једна од 200 инфекција доводи до трајне парализе, обично у ногама. Од укупног броја инфицираних особа код којих се развила парализа, 5% до 10% умире усљед парализе дисајне мускулатуре.

Не постоји лијек против полиомијелитиса, али постоји превенција у виду вакцине, која је веома ефикасна и може да заштити дијете до краја живота, ако се примијени у адекватном броју доза.

Свјетска здравствена организација је 1988. године покренула Програм ерадикације полиомијелитиса, чија стратегија се базира на адекватном надзору и превенцији инфекције имунизацијом сваког дјетета, све док се трансмисија вируса потпуно не заустави и свијет не буде ослобођен од вируса. Од покретања Програма ерадикације полиомијелитиса, број случајева ове болести у свијету је опао за 99% (са процијењених 350.000 случајева 1988. године, на око 74 случаја у 2015. години). Број земаља које су ендемичне за полиомијелитис је опао са 125 земаља, колико их је било 1988. године, на само двије, Пакистан и Афганистан.

Међутим, упркос огромном напретку у борби против полиомијелитиса оствареном од 1988. године, док год је и једно дијете на свијету инфицирано вирусом полиомијелитиса, дјеца у свим земљама су у ризику од добијања болести. Полиовирус може лако да се унесе у земљу која је ослобођена од полиа, и може се брзо ширити међу неимунизованим становништвом. Неуспјех у искорјењивању полија може довести, у периоду од 10 година, до чак 200.000 нових случајева сваке године широм свијета.

Имајући у виду како епидемиолошки прилику да се полиомијелитис у потпуности искоријени, тако и значајне ризике евентуалног неуспјеха, Свјетска здравствена организација је, у консултацији са земљама погођеним полиом, донаторима, партнерима и националним и међународним савјетодавним тијелима, 2013. године развила Стратешки план за искорјењивање полиомијелитиса за период 2013-2018. Стратегија се базира на постизању и очувању високог обухвата вакцинацијом против полиомијелитиса, постепеном повлачењу живе оралне вакцине против полиомијелитиса, јачању  комуникације и социјалне мобилизације, као и надзорa над акутном флакцидном парализом.

Искорјењивање полиомијелитиса ће бити огромна добробит за све људе у свијету, без обзира гдје живе. Оно ће значити да ниједно дијете више неће имати страшне посљедице доживотне парализе узроковане полиомијелитисом. Такође, оно ће имати и велики економски значај, с обзиром да је процијењено да ће, између 1988. и 2035. године, омогућити уштеду најмање 40-50 милијарди америчких долара, углавном у земљама са ниским приходима.

 

Припремила: мр сци. др Јела Аћимовић, спец. епидемиолог




Број отварања: 1210
Датум објаве: 24.10.2017.