Мјесец борбе против алкохолизма и других зависности, 16. новембар


Мјесец борбе против алкохолизма и других зависности обиљежава се сваке године у периоду од 15. новембра до 15. децембра са циљем подизања свијести становништва о штетним ефектима алкохола, дрога и других психоактивних супстанци и мобилисања цјелокупног друштва за укључивање у активности на сузбијању њиховог коришћења.

Појам зависности дефинише се као опсесивна заокупљеност или прекомјерна физичка или психичка зависност о дрогама и другим супстанцама попут алкохола и пушења дувана, те данас све чешћим зависностима о компјутерским-игрицама, клађењу, коцкању, интернету и сл.


 

Злоупотреба психоактивних супстанци је не само здравствени проблем већ и значајан социо-економски проблем широм свијета. Под психоактивним супстанцама подразумјевамо све супстанце које мијењају стање свијести, однос према тијелу, опажање, мишљења, расположење и понашање. Млади људи који почну да користе ове супстанце у раном узрасту, у ризику су да постану хронични зависници.

Конзумирање алкохола повезано је са цијелим низом штетних посљедица по здравље и друштвени живот. Штетни ефекти алкохола доказани су код бројних обољења укључујући цирозу јетре, малигна обољења, панкреатитис, оштећења фетуса у трудноћи и ментална обољења. Утврђена је и повезаност конзумирања алкохола и настанка обољења као што су ХИВ/АИДС и туберкулоза. Употреба алкохола је повезана и са друштвеним проблемима као што су повреде и смрти проузроковане вожњом у пијаном стању, агресивно понашање, смањена продуктивност на послу, поремећаји у породичном животу.

Према резултатима Европског истраживања употребе дувана, дрога и алкохола (ЕСПАД), које је проведено током 2011. године у Републици Српској, близу 90% ученика је навело да су пили алкохол бар једном, око половине је пило алкохол у мјесецу које је претходило истраживању (47,2%). У поређењу са другим европским земљама чланицама ЕСПАД истраживачке мреже, употреба алкохола је уједначена са просјеком осталих европских земаља. Употреба опојних дрога је знатно нижа, тако да је 4,5% испитаника пробало марихуану бар једном у животу, инхаланте (5,3%) и средства за смирење (4,2%).

Свјетска здравствена организација (СЗО) истиче да је на глобалном нивоу, Европа регија са највећом конзумацијом алкохола по глави становника, при чему неке од земаља имају нарочито високе стопе потрошње. Анализа трендова показује да је ниво потрошње алкохола у европском региону стабилан током последњих пет година. Процјењује се да је на годишњем нивоу 3,3 милиона смрти повезано са употребом алкохола.

Према извјештају о стању дрога у Европи у 2015. Години, Европског мониторинг – центра за дроге и овисност о дрогама (EMCDDA) процјењује се да је преко 80 милиона људи користило неку од дрога бар једном током живота што представља четвртину европске популације. Најчешће кориштена дрога је канабис (78,9 милиона), док су мање заступљене друге дроге као што је кокаин (15,6 милиона), амфетамини (12 милиона) и MDMA (12,3 милиона). 

Регистар лијечених зависника је успостављен у Институту за јавно здравство Републике Српске током 2010. године. На основу пријава лијечених зависника у Републици Српској закључно са 31.12.2016. године, регистровано је укупно 486 лијечених зависника. Примарно средство зависности за већину лијечених зависника је хероин (363). Највећи број зависника чије примарно средство јесте хероин су старосне доби од 30 до 34 године. Хепатитис Ц је утврђен код 43,6% лијечених зависника који су се тестирали. Међу водећим етиолошким факторима за развој зависности истиче се утицај микросоцијалне околине на коју породица није утицала (друштво, партнер), незнање и крива процјена самоконтроле, те породична патологија (распад породице, алкохолизам, итд.).

Примарна превенција односно спречавање настанка болести зависности је најважнија. Злоупотреба дрога и зависност представљају глобални проблем који захтјева спровођење мултисекторских превентивних програма и систематичан рад са дјецом и омладином током предшколског периода, основне и средње школе који ће са истим циљем повезати родитеље, просвјетне и здравствене раднике, уз учешће широке јавности и медија.  Радећи заједно, користећи и надограђујући расположиве ресурсе постиже се синергија за ефикасну интервенцију у заједници и рјешавање овог јавноздравственог изазова.

Постављајући превенцију наркоманије у широке оквире промоције и очувања здрав­ља младих и ослањајући се на бројне истраживачке студије, потребно је да школ­ски про­гра­ми обухвате младе прије него што се одређени облици понашања ус­по­ставе. Најзначајнију улогу у процесу превенције имају родитељи и стабилна породица која треба да омогући правилно сазријевање личности дјетета. Родитељи треба да кроз свакодневни контакт утичу на то да дјеца развију свијест о штетности дроге и штетним посљедицама њеног конзумирања. Треба да поставе јасне и разумне границе у дјететовом понашању и науче дијете да каже не када дође у контакт са дрогом.

 

Припремила: Слађана др Врањеш, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите

 




Број отварања: 1346
Датум објаве: 14.11.2017.