Свјетска седмица свјесности о антибиотицима, 13-19. новембар; Eвропски дан свјесности о употреби антибиотика, 18. новембар


Антимикробна резистенција је једна од највећих пријетњи за глобално здравље, безбједности хране и развој уопште. Резистенција се јавља природно, али злоупотреба антибиотика, као и слаба превенција и контрола инфекција код људи и животиња, убрзава процес настанка и ширења резистенције на антибиотике.


Велики број инфекција (пнеумонија, туберкулоза, гонореја, салмонелоза и друге) се све теже лијече, јер антибиотици који се користе за њихов третман постају мање ефикасни. Када инфекције више не могу бити третиране антибиотиком прве линије, морају се користити скупљи лијекови. Продужено трајање болести и лијечења повећавају трошкове здравствене заштите, као и економски терет за породицу и друштво у цјелини. Такође, повећана резистенција доводи у питање и ефикасност великог броја достигнућа савремене медицине, као што су трансплантација органа, хемотерапија и разне операције, које постају много опасније и тешко изводиве без ефикасних антибиотика за превенцију и лијечење инфекција. Због свега наведеног, спрјечавање настанка и ширења антимикробне резистенције представља један од највећих приоритета за Свјетску здравствену организацију.

Глобални акциони план о антимикробној резистенцији, укључујући и резистенцију на антибиотике, усвојен је на Светској здравственој скупштини у мају 2015. године. Он има за циљ да обезбиједи превенцију и лијечење заразних болести безбједним и дјелотворним лијековима, а укључује сљедеће стратешке циљеве:

1. Побољшати свијест и разумијевање о антимикробној резистенцији

2. Јачати надзор и истраживања

3. Смањити инциденцу инфекција

4. Рационализовати употребу антимикробних лијекова

5. Обезбиједити одржива улагања у борби против антимикробне отпорности

У септембру 2016. године на Генералној скупштини Уједињених нација у Њујорку је одобрена Политичка декларација којом се препоручује свим земљама да предузму координисан приступ у рјешавању основних узрока антимикробне резистенције у свим секторима, укључујући људско здравље, здравље животиња и пољопривредни сектор. СЗО подржава земље чланице да развију националне акционе планове о антимикробној резистенцији, засноване на глобалном акционом плану. СЗО је покренула више иницијатива за рјешавање проблема антимикробне резистенције, као што су: обиљежавање Свјетске недјеље свјесности о антибиотицима са темом "Антибиотици: руковати пажљиво", формиран је Глобални систем за надзор над антимикробном резистенцијом (енгл. The Global Antimicrobial Resistance Surveillance System - GLASS), Глобално партнерство за истраживање и развој антибиотика (енгл. The Global Antibiotic Research and Development Partnership - GARDP), као и Мултисекторска координациона група за антимикробну резистенцију (енгл. Interagency Coordination Group on Antimicrobial Resistance - IACG) Такође, СЗО је покренула иницијативу „Јединствено здравље“ којим је омогућено дизајнирање и имплементација програма, политика, законодавства и истраживања у којима више сектора комуницира и ради заједно како би постигли што боље резултате у заштити јавног здравља. 

Подручје рада у којима је овакав приступ посебно значајан укључује област безбиједности хране, контроле зооноза и надзора и сузбијања антимикробне резситенције. С тим циљем СЗО блиско сарађује са Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација (FAO) и Свјетском организацијом за здравље животиња (OIE). Формирана је и Саветодавна група Светске здравствене организације за интегрисан надзор над антимикробном резистенцијом (Advisory Group on Integrated Surveillance of Antimicrobial Resistance - AGISAR) која сваке двије године прегледа и ажурира листу тзв. приоритетних „критички најзначајних антимикробних лијекова“ (енгл. Critically Important Antimicrobials – CIA листа). Ова листа намењена је јавним здравственим установама и органима за заштиту животиња, љекарима и ветеринарима, као и другим заинтересованим актерима који су укључени у управљање атимикробном резистенцијом, како би се осигурало да се сви антимикробни лијекови, посебно они најважнији, користе у разумној мјери и у људској и ветеринарској медицини. Намијењен је као референца за помоћ при дефинисању и одређивању приоритета код процјене ризика и дефинисања стратегије управљања ризиком за сузбијање антимикробне резистенције, углавном због не-хумане употребе антимикробних лијекова.

У најновијој верзији CIA листе (5. ревизија, публикована 2017. године), " приоритетних критички најзначајнијих антимикробних лијекова" наведени су: хинолони, цефалоспорини треће и виших генерација, макролиди и кетолиди, гликопептиди и полимиксини.

Од 8. до 9. јуна 2017. године група техничких стручњака из цијелог свијета састала се како би разговарала о индикаторима за праћење и процјену државних и глобалних напора за рјешавање антимикробне резистенције (АМР), као дио Глобалног акционог плана за надзор над АМР (ГАП). Састанак је сазвао СЗО у сарадњи са Светском организацијом за здравље животиња и Организацијом за храну и пољопривреду Уједињених нација. Примарна сврха састанка била је идентификација скупа индикатора који се могу користити за праћење и комуницирање напретка у постизању циљева ГАП-а на државном и глобалном нивоу. Намјера је била фокусирање индикатора на идентификацију мјера исхода и циљева, али су дефинисани и улазни и излазни показатељи, посебно у дијелу који се односи на здравље животиња. Овакав мултидисциплинарни приступ омогућава креирање ефикаснијег система за праћење и надзор над АМР.

 

Извор: http://www.who.int/antimicrobial-resistance/en/

Припремила: Љубица Бојанић, мр. фарм.




Број отварања: 1535
Датум објаве: 17.11.2017.