Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар
Свјетски дан менталног здравља се ове године обиљежава мотом „Вријеме је да истакнемо значај менталног здравља на радном мјесту“. Према подацима Свјетске здравствене организације током 2022. године, 60% свјетске популације је било радно активно. Радне активности могу да представљају значајан протективни фактор, али исто тако посао може да представља фактор ризика за развој менталних поремећаја. У свом пуном потенцијалу, рад нам пружа осјећај испуњености, сврсисходности и задовољства, али за неке људе посао може да умањи личне потенцијале, не успијевајући да им побољша квалитет живота, утичући негативно на ментално здравље и благостање и, у коначници, резултирајући прекомјерним стресом и менталним потешкоћама.
На глобалном нивоу, 15% радно активне популације живи са менталним поремећајима, који се испољавају на различите начине са варирајућим интензитетом потешкоћа и дистреса. За особе са менталним поремећајима, без обзира на жељу и вољу да буду радно активне, мањак подршке и разумијевања средине може утицати на самопоуздање, умањити степен задовољства на радном мјесту, утичући на радне капацитете те исходујући повећаним апсентизмом и смањеном способности да се задржи постојећи и нађе нови посао. Брига о члану породице са менталним потешкоћама може на сличан начин да утиче на радну динамику старатеља и ужих чланова породице. Ментално здравље је често потцијењено и занемарено у поређењу са физичким здрављем, а особе са менталним поремећајима су изложене стигми, дискриминирани и у стању социјалне искључености. Свеприсутна стигма често ствара отпор међу послодавцима да запосле особе са менталним поремећајима, а поједини радници ће избјегавати да отворено говоре о својим потешкоћама или да траже помоћ због страха од негативних посљедица. С друге стране, незапосленост и несигурно радно мјесто, дискриминација и лоши радни услови могу представљати значајан извор стреса који повећава ризик за негативни утицај на ментално здравље.
Ефикасне политике и активности усмјерене ка унапређењу менталног здравља на радном мјесту могу допринијети бољем менталном и физичком здрављу те побољшати благостање како појединаца тако и породица, повећавајући њихову економску сигурност. Побољшање менталног здравља на радном мјести захтјева подузимање низа активности са циљем превенције менталних потешкоћа, промоције позитивног менталног здравља на радном мјесту, те подстицање свих запослених да у потпуности остваре своје радне потенцијале на равномјеран и уједначен начин. У приручнику Свјетске здравствене организације о менталном здрављу на радном мјесту (2022) истиче се да заштита и промоција менталног здравља на радном мјесту обухвата јачање капацитета, подизање свијести и пружање прилика у погледу ране детекције и интервенције са циљем превенције менталних потешкоћа везаних за радно мјести. Свјетска здравствена организација управо препоручује три типа интервенција, заснованих на доказима:
1) тренинг менаџера/руководилаца о питањима у области менталног здравља са циљем препознавања симптома менталних потешкоћа и адекватног реаговања у ситуацијама испољеног емоционалног дистреса код радника, са циљем развоја подржавајуће радне средине,
2) тренинг запослених у области менталне писмености и свјесности како би се подстакло разумијевање менталног здравља и благостања на радном мјесту, те утицало на ставове везане за ментално здравље са циљем смањења стигме и подстакла спремност за тражење стручне помоћи и подршке,
3) индивидуалне интервенције усмјерене на саме запослене са циљем развијања вјештина за ефикасно превладавања стреса и смањење симптома менталних потешкоћа.
Наведени типови интервенција засебно имају ограничене могућности те дају најефикасније резултате када се реализују истовремено као саставни дио структурираних и свеобухватних мјера. Доносиоци одлука у области рада могу подстаћи позитивне промјене кроз посвећен рад и пружање подршке приликом реализације интервентних мјера и активности који ће редуковати стигму и дискриминацију према менталним поремећајима, координирајући мултисекторски и партиципативни приступ како би се подржале активности заштите и промоције менталног здравља засноване на доказима.
Текст припремила: др сц. Јелена Нишкановић, психолог
Број отварања: 458
Датум објаве: 10.10.2024.