Свјетски дан борбе против дијабетеса, 14. новембар
Обиљежавање Свјетског дана борбе против дијабетеса спроводи се традиционално 14. новембра (дан рођења Фредерика Г. Бантинга – канадски хирург заслужан за откриће инзулина) сваке године, а први пут је обиљежен 1991. године на иницијативу Међународне федерације за дијабетес (ИДФ) и Свјетске здравствене организације (СЗО). Настао је као одговор на алармантни пораст оболијевања од ове болести, а за сврху има подизање свијести о стању са којим свакодневно живе милони људи широм свијета. То је уједно и највећа свјетска кампања подизања свијести о дијабетесу, а која досеже глобалну публику од преко милијарду људи у више од 160 земаља.
Дијабетес мелитус, познат и као шећерна болест, је хронична незаразна болест коју карактерише стање хроничне хипергликемије (стално прекомјерно повишен ниво шећера у крви), а које настаје због недовољног стварања инзулина, изостанка његовог дјеловања или усљед оба поремећаја. Глукоза представља главни извор енергије у људском тијелу, а да би ћелије користиле глукозу као извор енергије неопходно је дјеловање инзулина.
Разликујемо неколико типова дијабетеса, а најзаступљенији су Тип 1 (инзулин зависни дијабетес мелитус) и Тип 2 (инзулин независни дијабтес мелитус). Тип 1 представља стање потпуног или тешког дефицита инзулина у организму, а које захтијева свакодневну примјену инзулина или регулацију шећера у организму помоћу инзулинске пумпе. Обично се испољава у ранијим периодима живота (код дјеце и особа млађих од 30 година) те се још назива и јувенилни, мада то не мора увијек бити случај. Тип 2 или тзв. адултни дијабетес мелитус настаје усљед резистенције организма на дејство инзулина и посљедичним поремећајем у компензаторној секрецији инзулина. Већином се развија код одраслих, али је све више у порасту и код дјеце. Лијечи се различитим оралним антихипергликемијским лијековима и другим неинзулинским препаратима. Дијабетес мелитус настаје као посљедица међудјеловања различитих фактора као што су: генетски фактори, фактори спољашње средине и самог начина живота. Класични симптоми дијабетеса су: прекомјерно мокрење, прекомјерна жеђ, губитак тјелесне тежине чак и уз повећан унос хране, умор, мучнина, повраћање и учестало јављање инфекција. Без обзира на тип дијабетеса, врло је важно одржавати добру контролу над својим стањем како би се што више смањиле могућности настанка компликације као што су: инфаркт срца, мождани удар, губитак вида, отказивање бубрега, гангрена удова и оштећења живаца. Дијабетес мелитус, удружен са високим крвним притиском и дислипидемијама, чешће доводи до настанка компликација болести које проузрокују инвалидитет и прерано умирање.
Опширније прочитајте овдје.
Број отварања: 352
Датум објаве: 12.11.2024.