Аерозагађење - препоруке
Према процјени Свјетске здравствене организације, (СЗО) дугорочна изложеност амбијенталном аерозагађењу повезује се са 4.2 милиона пријевремених смрти годишње у свијету, услијед можданог удара, болести срца, карцинома плућа и хроничних респираторних болести. Сматра се да око 99 % становништва живи у условима неповољног квалитета ваздуха (2019. година).
Нежељени здравствени ефекти као посљедица изложености аерозагађењу могу настати усљед краткорочне или дугорочне изложености.
У првом реду, изложеност загађеном ваздуху повезана је са повећањем броја акутних респираторних инфекција, повећањем броја алергија (синергистичко дјеловање полена и аерозагађења), као и учесталих главобоља.
Дугорочне посљедице изложености загађеном ваздуху доприноси повећању броја обољелих од кардиоваскуларних болести, хроничне опструктивне болести плућа, малигних болести (првенствено карцином плућа- синергистичко дјеловање са пушењем).
Данас постоје јасни докази да је загађење ваздуха повезано и са репродуктивним здрављем, утиче на плодност, трудноћу и новорођенчад и дјецу. Аерозагађење испољава негативне ефекте на неурални и когнитивни развојни капацитет што може утицати на успјех у школи, као и на каснији развој, што у коначници доводи до ниже продуктивности и квалитета живота
Постоје докази да је изложеност загађењу ваздуха повезана са настанком типа 2 дијабетеса код одраслих и може бити повезана са гојазношћу, системским запаљењима, појавом Алзхеимерове болест и настанком деменције.
Према извјештајима УНИЦЕФ БиХ, земље југоисточне Европе, а посебно Босна и Херцеговина, највише пате од загађења ваздуха. Према новим статистикама СЗО, Босна и Херцеговина, Бугарска, Албанија и Украјина имају навеће стопе смртности у Европи које су посљедица загађења зрака. У Босни и Херцеговини се годишње губи 44.000 година живота због честица, азот-диоксида или загађења озоном, према Европској агенцији за животну средину (ЕЕА) (УНИЦЕФ Босна и Херцеговина,
https://www.unicef.org/bih/%C4%8Dist-vazduh).
Опште препоруке за становништво у случају повећаног загађења ваздуха:
- Избјегавати дуготрајне и интензивне физичке активности на отвореном, посебно уз саобраћајнице, посебно за сљедеће групе грађана: дјецу, труднице, особе старије животне доби, особе обољеле од хроничних респираторних и кардиоваскуларних болести, особе са ослабљеним имунитетом, те особе које конзумирају дуван и дувански сродне производе (пушачи и пасивни пушачи).
- Особама са акутним и хроничним болестима савјетује се редовно узимање терапије, те тражење савјета љекара у случају погоршања или продуженога трајања симптома респираторног и кардиоваскуларног система.
- Избјегавати непотребне додатне изложености загађујућим честицама из других извора, попут пушења, кориштења кемикалија, љепила, боја, лакова и сл.,
- Користити средстава јавног градског превоза како би се смањио број возила као потенцијалних загађивача у саобраћају.
- Избјегавање/смањивање гријања на чврста горива.
Припремила: проф. др Весна Рудић Грујић, начелник Службе за хигијену
Број отварања: 281
Датум објаве: 26.11.2024.