Свјетски дан борбе против рака, 4. фебруар

Од 2000. године, сваког 4. фебруара широм свијета обиљежава се Свјетски дан борбе против рака. Иницијативу за обиљежавање покренула je Међународна унија за контролу рака (UICC - Union for International Cancer Control) с циљем  подизања свијести, боље информисаности и подстицања бројних активности из подручја контроле рака широм свијета.

Према процјенама глобалне здравствене статистике (GLOBOCAN) у 2022. било је процјењенo 20 милиона нових случајева рака са стопом инциденце 196,9 и 9,7 милиона смртних случајева узрокованих раком са стопом морталитета 91,7. Процјењени број људи који су били живи у року од пет година након постављања дијагнозе рака био је 53,5 милиона. Отприлике 1 од 5 особа током живота развије рак, а отприлике 1 од 9 мушкараца и 1 од 12 жена умре од те болести. Најчешћи новооткривени случајеви рака код мушкараца били су: рак плућа (15,2%), рак простате (14,2%), рак дебелог цријева  и ректума (10,4%). А најчешћи новооткривени случајеви рака код жена према подацима GLOBOCAN-а су рак дојке (23.6%), рак плућа (9,4%) и рак дебелог цријева и ректума (8,9%).

Према процјенама Свјетске здравствене организације очекује се да ће до 2040. године доћи до повећања броја обољелих од рака за око 40% у односу на 2020. годину, при чему се највећи пораст предвиђа у земљама са ниским и средњим приходима.

Око 70% свих пријевремених смрти од рака у свијету региструје се у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина пријевремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се због разлика у нивоу образовања, прихода, мјеста становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације, старости и других обиљежја.

Процјене су да је у свијету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са пет водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне тежине, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.

Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разноврсне и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле и сузбијања малигних болести. Препоруке за превенцију односе се на стварање навика које чине здрав начин живота и које могу имати утицај на смањење вјероватноће настанка не само рака већ и других незаразних болести. Процјене говоре да се чак 40% малигних болести може избјећи примјеном интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избјегавањем претјераног излагања сунцу, задржавањем просјечне тежине, конзумирањем здраве хране, физичком активношћу, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.

Добра информисаност и разумијевање фактора ризика утичу на подизање свијести о значају превенције и бриге о свом здрављу, те су значајни за побољшање здравствених исхода.  Раним откривањем и лијечењем може се смањити смртност од рака. Примјери дјелотворних интервенција и стратегија су контрола дувана и вакцинација против ХПВ-а.

Претходном кампањом борбе против рака (од 2022. до 2024. године под слоганом "Close the Care Gap") настојало се указати на неједнакости у приступу њези узроковану мјестом становања, социоекономским статусом, етничком припадношћу, старошћу и другим обиљежјима.

Ове године почиње нова кампања под слоганом „United by Unique“ (2025-2027)  и означава промјену у приступу који ставља људе у центар бриге о раку. Ова иницијатива наглашава разумијевање и дефинисање јединствених потреба појединаца, породица и заједница, при томе осигуравајући да лијечење и њега буду прилагођени различитим перспективама. Трогодишњи пут од подизања свијести до предузимања акције има циљ стварање колективног наратива који наглашава важност саосјећања и персонализоване његе.  Свако има јединствене потребе, јединствену перспективу и јединствену причу, а ипак људи погођени раком су уједињени у заједничкој амбицији да смање оптерећење раком и побољшају квалитет живота.

Брига фокусирана на људе прихвата свакога онаквим какав јесте и има циљ да продуби везу не само између пружалаца здравствених услуга и пацијената, већ и са цијелим заједницама. Због тога Свјетски дан борбе против рака наглашаваа да сви – пацијенти, породице, заједница имају важну улогу у кампањи. Свако искуство са раком је јединствено и кампања наглашава да будемо уједињени у томе да гледамо даље од болести и видимо особу прије пацијента, да створимо окружење у којем су потребе људи и заједница у центру здравственеих система. Ове године се ради о препознавању и потврђивању сваког јединственог искуства, његовању осјећаја заједнице и заједничке сврхе међу онима који су погођени раком.

Према подацима Регистра за малигне неоплазме Републике Српске, у 2021. години број новооткривених случајева рака износио је 5.214 (2.764  мушкараца, а 2.450 жена), а од рака је умрло 2.567 (1.519 мушкараца и 1.048 жена) особе. Стопа инциденце за мушкарце износила је 233,4/100000, а за жене 201,4/100 000. Стопа морталитета за мушкарце износила је 122,0/100 000, а за жене 69,3/100 000. Три најчешће локализације рака од којег су оболијевали мушкарци у Републици Српској су душник, бронх и плућа (456 случајева), колон и ректум (442 случаја) и простата (211 случајева). Три најчешће локализације рака код жена су: дојка (512 случајева), колон и ректум (256 случајева) и душник, бронх и плућа (208 случајева).

Припремила: др Слађана Врањеш, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите