Међународни дан физичке активности 10. мај 2025. године
Дан „Покрет за здравље“, који се обиљежава 10. маја, је међународни догађај који је 2002. године покренула Свјетска здравствена организација ради промоције редовне физичке активности. Представља дио развоја глобалних и националних стратегија о исхрани, физичкој активности и здрављу.
Главни циљеви су:
- олакшавање развоја одрживих националних и локалних иницијатива, политика и програма за физичку активност;
- повећање учешћа у физичкој активности кроз спортске организације, догађаје и друге друштвено-културне форуме;
- промоција здравих стилова живота и рјешавање здравствених питања кроз физичку активност и спорт, као што су неупотреба дувана, правилна исхрана, смањење насиља, стреса и социјалне изолације и
- подизање свијести о значају редовне физичке активности без обзира на садржај, мјесто и вријеме извођења.
Дан „Покрет за здравље“, као годишња глобална иницијатива за промоцију физичке активности коју подржава Свјетска здравствена организација (СЗО) званично је почела 10. маја 2003. године. На иницијативу су позвале државе чланице СЗО након успјеха који је остварио Свјетски дана здравља 2002. године на тему „Покрет за здравље“. Државе чланице су од 2003. године позване да сваке године прославе дан „Покрет за здравље“ како би промовисале физичку активност као неопходну за здравље и благостање. Вријеме одржавања догађаја препуштено је на дискрецију свакој појединачној земљи у складу са њеним ресурсима.
Глобални акциони план Свјетске здравствене организације који се односи на физичку активност и унапређење физичке активности даје земљама чланицама препоруке за промовисање физичке активности и осигурање да свако има више прилика за редовну физичку активност. Оне укључују охрабривање држава за израду политика које осигуравају приступ пјешачењу, бициклизму и немоторизираном превозу, као и повећање приступачности и доступности спортских активности у заједници. Доказана ефикасна политика за повећање нивоа физичких активности захтијева колективне напоре, координисане међу више владиних одјељења на свим нивоима, укључујући здравство, саобраћај, образовање, запошљавање, спорт и рекреацију, урбано планирање, али и укључење невладиних организација и различитих сектора, учесника и дисциплина, како би се подржала политика и рјешења која су примјерена културном и друштвеном окружењу земље. СЗО такође указује да приоритет треба дати мјерама политике које се баве разликама у нивоима физичке активности, промоцијом и омогућавањем физичке активности за све.
На Дан покрета за здравље (10. мај), Кнацеларија СЗО за Европу указује да:
- Једна од три особе у ЕУ нису довољно активне;
- Физичка неактивност представља главни фактор ризика за многе незаразне болести као што су кардиоваскуларне болести, дијабетес и рак;
- Физичка активност није само одличан начин да останете здрави - Она је охрабрујућа, побољшава благостање и чини људе срећнијим;
- Физичка активност може уштедјети осам милијарди евра годишње, односно када би сви у ЕУ постигли 150 минута умјерене физичке активности недјељно, како препоручује СЗО, то би могло значајно смањити број случајева рака, кардиоваскуларних болести и дијабетеса у региону, смањити трошкове здравствене заштите и уштедјети земљама ЕУ око осам милијарди евра сваке године, заједно.
Др Kremlin Wickramasinghe, регионални савјетник СЗО/Европа за исхрану, физичку активност и гојазност разматрајући значај физичке активности и предуслове за њено унапређење рекао је: „Када би свако од нас одлучио да постане појединачно активнији, то би било дивно. Али људи заслужују окружење у којем је физичка активност која побољшава здравље саставни део свакодневног живота. То се може створити само ако доносиоци одлука, здравствени радници и заједнице предузму јединствену акцију и развију ефикасне политике“.
ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске је у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и другим министарствима уз подршку међународних организација (УН организација) учествовао у изради више докумената, политика, стратегија, акционих планова који су били усмјерени на унапређење физичке активности становништва и повећању вјештина здравствених радника и сарадника у вези са савјетовањем становништва у погледу унапређења физичке активности.
За више информација погледати:
https://vladars.rs/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/Documents/26.%204.%20Fizicka%20aktivnost.pdf
https://vladars.rs/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/dokumenti/Pages/Javno_zdravstvo.aspx - Акциони план за превенцију и контролу незаразних болести у Републици Српској за период од 2019. до 2026. године
Од 2014. године уз подршку Канцеларије УНИЦЕФ-а у Бсони и Херцеговини и два ресорна министарства у Влади Републике Српске Министарства здравља и социјалне заштите и Министарства просвјете и културе, ЈЗУ Институт
за јавно здравство Републике Српске проводи интервенцију у оквиру програма „Предшколске установе/школе пријатељи правилне исхране“ по мoдeлу Свјетске здравствене органиазције који има за циљ унапређење исхране и физичке активности код дјеце предшколске и школске доби и стварање окружења које подржава правилну исхрану и унапређење физичке активности дјеце и адолесцената, као и њихових родитеља/старатеља, васпитно-образовних и образовних радника и шире заједнице.
За више информација погледати:
https://javnozdravstvors.org/index.php?view=kategorija&id=54
С циљем очувања и побољшања здравља и квалитета живота, Свjетска здравствена организација је за све узрасне/старосне групе издала смјернице које се односе на жељени ниво физичке активности. У складу са тим препорукама:
- Oсобе старије од 18 година требало би да седмично проведу минимално 150 – 300 минута аеробне физичке активности умјереног интензитета (нпр. шетња, прескакање конопца, играње кошарке, одбојке и бициклизам) или 75 – 150 минута интензитета аеробне активности високог интензитета (нпр. међусобно брзо трчање, умјерено умјерење активности) комбиновати. Опште је правило да 2 минута умјерене активности значе исто што и 1 минута интензивне физичке активности.
- Дjеца и адолесценти (од 5 – 17 година) би требало да свакодневно проводе физичку активност умjереног до високог интензитета минимално 60 минута дневно
- Дjеца млађа од 5 година требала би минимално да шроведу у активној игри 180 минута.
Избор врсте и интензитета физичке активности (шетња, пливање, трчање, вожња бицикла), њена учесталост и трајање зависе од пола, узраста/старости, здравственог стања појединца и увјежбавања.
Дакле, физичка активност мора бити у складу са здравственим стањем и функционалним способностима појединца, како би се проводила на сигуран и ефикасан начин.
За више информација погледати:
https://iris.who.int/bitstream/handle/10665/337001/9789240014886-eng.pdf?sequence=1&isAllowed=y
https://vladars.rs/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/Documents/26.%204.%20Fizicka%20aktivnost.pdf
https://vladars.rs/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/MZSZ/dokumenti/Pages/Javno_zdravstvo.aspx - Акциони план за превенцију и контролу незаразних болести у Републици Српској за период од 2019. до 2026. године
Припремила: Доц. др сц. мед. Драгана Стојисављевић
Број отварања: 867
Датум објаве: 12.05.2025.
