Дан здравих градова, 20. мај

Градови широм свијета суочени су с вишеструким изазовима у суочавању с високом густоћом насељености, неформалним насељима, прометним гужвама, загађењем ваздуха, ограниченим приступом основним услугама попут сигурне воде за пиће, санитарних услова и објеката за управљање отпадом итд. Пандемија Covid-19 додатно је открила неке рањивости градова, попут неуспјеха здравствених система да брзо реагују на кризу, неадекватне припремљености за хитне случајеве, постојања неједнакости у друштвима итд.

Будући да су градови у првом плану друштвеног, културног, економског, здравственог и еколошког развоја, то наглашава потребу да градови усвоје нове мјере за заштиту својих људи, вриједности и имовине рјешавањем њихових рањивости. Једна таква мјера која има потенцијал да подстакне дјеловање више дионика и омогући изградњу отпорног и одрживог града који ће бити глобално препознат и кориштен је приступ Здрави градови. Заснован на свеобухватним принципима доброг управљања, мултисекторске сарадње и ангажмана заједнице, приступ Здравих градова промовише „здравље и добробит“ људи стављајући „здравље и развој“ у средиште политика, планова и програма заједница. То је програм заснован на партнерству и на више нивоа који помаже заједницама да заштите и осигурају своје јавно здравље; утичу на инклузивно урбано планирање; повећају улагања у чист ваздух, сигурну воду за пиће и пријатељски изграђено окружење, али и побољшају јавне услуге.

На самиту Партнерство за здраве градове 2025. одржаном од 18. до 21. марта у Паризу, у Француској, окупљено је више од 60 градова како би разговарали о доказаним интервенцијама за превенцију незаразних болести и повреда, те најбољим праксама које спашавају животе и стварају здравије градове. Незаразне болести – укључујући болести срца, рак, дијабетес и хроничне респираторне болести – и повреде су одговорне за више од 80% свих смртних случајева у свијету. С обзиром да већина свјетске популације сада живи у урбаним срединама (68% до 2050.), градови и њихови челници су у јединственој позицији да трансформишу борбу против незаразних болести и повреда и смање смртност која се може спријечити провођењем политика за које је доказано да спречавају излагање факторима ризика. Домаћини самита били су Bloomberg Philanthropies, Свјетска здравствена организација, глобална здравствена организација Vital Strategies и Град Париз. Партнерство редовно окупља градове у мрежи како би подржало изградњу капацитета и размјену стратегија, те подстакло могућности умрежавања. Коришћењем података, градови идентификују здравствене изазове и стварају рјешења која осигуравају да сви могу живјети здравијим животом.Три града награђена су за достигнућа у јавном здравству на самиту Партнерство за здраве градове 2025. године. Добитници награде Партнерство за здраве градове су Kордоба (Аргентина), за политику хране; Форталеза (Бразил), за надзор квалитета ваздуха и Велики Манчестер (Уједињено Краљевство), за просторе без дима. Европска мрежа здравих градова СЗО одржат ће свој годишњи пословни састанак и техничку конференцију за 2025. годину у Бурси, Турска, од 17. до 19. јуна 2025. године. С обзиром на то да се Мрежа тренутно налази у 7. фази (2019–2025), догађај ће се осврнути на напредак и достигнућа из протеклих 6 година и поставити темеље за прелазак на 8. фазу, која ће званично почети у јануару 2026. године.

Прослава Свјетског дана здравих градова Свјетске здравствене организације одржаће се 31. октобра 2025. године обиљежавајући крај Урбаног октобра који води UN-HABITAT.

Припремила: др Душанка Данојевић, спец хигијене и здравствене екологије