Крпељи - препоруке

Крпељи угризом могу на људе пренијети неколико болести, које су углавном болести животиња (зоонозе), а само под одређеним условима се преносе и на људе. Крпељи се заразе сисањем крви заражене животиње или трансоваријалним преносом од мајке на потомство. Људи се заразе након угриза зараженог крпеља који слином пренесе узрочнике на човјека, али и гњечењем крпеља преко оштећене коже или слузница.

Крпељи преносе бројне болести, а неке од њих су: лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, туларемија, Krimska-Kongo hemoragijska грозница, рикециозе, ерлихиоза и др). Вакцинацијом се може спријечити појава крпељског менингоенцефалитиса. Треба нагласити да вакцина штити само од ове болести коју преносе крпељи, али не и од лајмске која је најчешћа на нашим просторима. Код нас ова вакцина није доступна.

Ако је дошло до убода, одстрањивање крпеља из коже треба да се уради без чупања и гњечења. Прије вађења крпеља, не треба стављати никаква хемијска средства (алкохол, бензин, уља и др), јер се он због тога грчи и појачано излучује веће количине секрета и, ако је крпељ заражен, узрочника болести у људско тијело, па се тако лакше пренесе инфекција. Препорука ја да се крпељ не окреће и не уврће и извуците га без трзаја. Крпеља треба одстранити пинцетом, хватањем што ближе кожи лаганим повлачењем, а послије одстрањивања мјесто убода дезинфиковати. Мјесто убода крпеља треба да се посматра до мјесец дана. Појава црвенила (erythema migrans) доказ је заразе узрочником лајмске болести који захтијева лијечење.

Препоруке становништву:

• избјегавање подручја са зараженим крпељима, ендемских подручја
• кошење таве и уређивање терена на којима људи најчешће бораве само уз ношење заштитних одијела 
• кориштење инсектицида за уништавање крпеља (на тијело и одјећу, посебно на дијеловима тијела који су откривени)
• адекватно облачење (дуги рукави и ногавице, одјећа уз тијело, хлаче увући у чарапе, ношење капа и шешира)
• послије доласка из природе прегледати одјећу и цијело тијело, првенствено код дјеце (треба имати на уму да се крпељ може донијети и на одјећи и др стварима, нпр. торбе). 

Припремила: проф. др Нина Родић Вукмир, нечелник Службе за епидемиологију