Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге, 26. јун

Тема обиљежавања Међународног дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге током 2025. године је „Прекинути зачарани круг, зауставити организовани криминал“.

Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал (UNODC) истиче да је кријумчарење и продаја психоактивних супстанци неизоставно повезана са другим облицима организованог криминала, укључујући насиље, трговину људима и нарушавање животне средине. Ове међусобно повезане криминалне активности су дио зачараног круга који одржава сиромаштво, експлоатацију и зависност.

Агенција Европске уније за дроге (EUDA) у свом извјештају о дрогама за 2025. годину наглашава да се европско тржиште дрога брзо мијења, те да се кријумчари дрога као и корисници врло брзо прилагођавају промјенама насталим услијед геополитичке нестабилности, глобализације и технолошког напретка. Наведено се одражава на све већу доступност разноврсних психоактивних супстанци које се често одликују изразитом чистоћом и потентношћу која представља ризик по јавно здравље. Посљедице трендова на тржишту кријумчарења дрога се ланчано одражавају на све карике обухваћене злоупотребом дрога, од кријумчара на тржишту до крајњих корисника психоактивних супстанци који се суочавају са здравственим посљедицама злоупотребе дрога. Директне посљедице осјећају они који се боре са зависношћу и којима је потребан третман или други вид психосоцијалне услуге, док се индиректне посљедице испољавају кроз регрутовање младих, вулнерабилних особа у ланац кријумчарења, оптерећењу буџета намијењених здравственој заштити, те кроз социјалне посљедице са којима се суочавају заједнице оптерећене насиљем и несигурношћу гдје је институционално и било које друго дјеловање отежано услијед присутних криминалних активности повезаних са кријумчарењем дрога. Посебно се истиче појава нових психоактивних супстанци чији састав је слабо познат, те често корисници нису свјесни шта конзумирају и на који начин наведене супстанце могу да утичу на њихово здравље, повећавајући здравствене ризике и  стављајући изазове у погледу дефинисања правног оквира за њихову контролу и сузбијање.  Све више је примјетна употреба онлајн платформи за кријумчарење и дистрибуцију психоактивних супстанци, те се различите интернет странице и друштвене мреже користе за продају дрога, лажних лијекова и слично. Одређена истраживања указују да продавци и корисници дрога све више преферирају друштвене мреже јер омогућавају брзу и приступачну трансакцију, док криминалне групе користе друштвене мреже за регрутовање и искориштавање младих  у различитим сегментима кријумчарења дрога.

Агенција Европске уније за дроге (EUDA) у својој анализи европског тржишта дрога истиче да мјере усмјерене на нове трендове присутне на тржишту кријумчарења дрога треба да буду фокусиране на јачање политика, јавно-здравствених и сигурносних мјера кроз:

• развијање политика заснованих на доказима које ће својим дјеловањем умањити негативне здравствене и сигурносне посљедице кријумчарења дрога,
• унапређење превентивних активности које ће бити усмјерене на сузбијање насиља у рањивим заједницама,
• подржавање улагања у усмјерене програме превенције, третмана и смањења штете како би се умањиле посљедице злоупотребе и зависности од опојних дрога,
• унапређење и развијање одговора на ризике у погледу угрожавања животне средине који су повезани са производњом, кријумчарењем и злоупотребом дрога.

Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал (UNODC) овогодишњом темом Међународног дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге истиче значај улагања у мултисекторску превенцију, укључујући правосудни систем, васпитно-образовне установе те здравствену заштиту са циљем јачања сегмената друштва који су од суштинске важности за развој и подстицање отпорности у погледу експериментисања са дрогама и посљедичног развоја зависности. Спречавање кријумчарења дрога захтјева дуготрајне и координисане активности усмјерене на редуковање доступности и потражње те спречавање искориштавања рањивих категорија становништва од стране организованих криминалних група.

Припремила: др сц. Јелена Нишкановић, Служба за социјалну медицину