Зашто је важно вакцинисати дијете? – Одговори на ваша најчешћа питања

1. Зашто је важно да дијете прими све вакцине према календару?

Вакцинација према календару штити дјецу од озбиљних болести које могу оставити трајне посљедице или чак завршити смртним исходом. Вакцине дјелују тако што уче дјететов имуни систем  или имуни систем одрасле особе како да препозна и одбрани се од одређених узрочника болести.

Правовременом вакцинацијом, дијете добија заштиту кад му је најпотребнија – док је још рањиво и испитује свијет.

Неке од болести од којих вакцине штите, попут тетануса, дјечје парализе и дифтерије, смртоносне су и за њих нема лијека. Постоје претпоставке да су дјеца чувеног пјесника Јована Јовановића Змаја, као и његова супруга, умрли од туберкулозе и дифтерије, болести које се могу спријечити вакцинама. Нажалост, Змај, иако је био љекар, није могао спасити своју породицу. Данас би он вјероватно био међу лицима која би заговарала вакцинацију.

Стручна лица, љекари стручњаци у области јавног здравља састављају календаре имунизације пажљиво и тако да се добије најбоља заштита на вријеме. Ово се ради на основу искустава, студија и доказа који показују шта је најбоље и најефикасније урадити и када дати коју вакцину.

2. Како заправо вакцине функционишу?

Вакцине „показују“ тијелу безопасну верзију вируса или бактерије – или само њен дио – како би имуни систем научио да препозна и уништи прави узрочник ако га једном сретне. То је попут тренинга за имунитет: без опасности, али са снажним ефектом.

3. Које врсте вакцина постоје?

Постоји неколико главних врста вакцина:

• Живе, атенуисане вакцине (нпр. МРП) садрже ослабљене вирусе који не могу изазвати болест код здраве дјеце.
• Инактивисане вакцине садрже мртве узрочнике болести. Један од примјера такве инактивне или „мртве“вакцине је вакцина против грипе.
• Вакцине базиране на дијеловима патогена, обично протеинима или некој супстанци коју вирус или бактерија излучују (нпр. пертусис компонента у петовалентној вакцини). И ове вакцине називамо „мртвим“ јер не садрже ослабљеног живог узрочника.
• РНК вакцине (тренутно се не користе у обавезном календару имунизације дјеце, али су нова и важна платформа, посебно код COVID-19).

4. Да ли су дјечије вакцине сигурне?

Да. Све вакцине које се користе код дјеце пролазе строге и вишегодишње клиничке студије како би се потврдила њихова сигурност и ефикасност. Пуштају се у промет само ако су прошле све фазе испитивања и добиле одобрење од релевантних здравствених тијела и агенција.

Већина нуспојава вакцина се своди на оток и бол, црвенило на мјесту примјене вакцине који брзо прођу. Након неких вакцина може да се јави повишена температура.

Код вакцине против туберкулозе може доћи до појаве гнојне ранице и красте која прође. Ваше дијете може бити раздражено и плакати након вакцинације, нарочито ако је беба, јер то је начин на који бебе желе рећи да им је неугодно, да их боли рукица или ногица или имају температуру. На те знакове треба обратити пажњу и уколико потрају више од пар дана, треба се обратити љекару-Вашем педијатру.

Могуће и важно је пријавити нежељене догађаје и нуспојаве након вакцине.

Не заборавите – сваки лијек и вакцина, укључујући и лијекове које често користимо попут аспирина, могу имати нежељене догађаје или нежељена дејства. Но, за вакцине су она углавном блага. Озбиљне нуспојаве наконв вакцинације су изузетно ријетке, догађају се у једном на милион доза и обично се ради о анафилактичким реакцијама – бурним реакцијама на неки од састојака вакцина. Неко ко је имао овакву рекацију на неку вакцину, више не смије примити другу дозу те вакцине.

5. Користе ли се неке вакцине већ дуго?

Да. Вакцине попут МРП (против малих богиња, рубеоле и заушака) и петовалентне вакцине (вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечије парализе и бактерије Haemophilus influenzae tip b) користе се већ деценијама и спасилe су милионе дјечијих живота широм свијета.

6. Зашто је важно примити све дозе и ревакцине?

Неке вакцине се дају у више доза јер једна доза не пружа довољно јаку и дуготрајну заштиту. Ако се нека доза прескочи или одгоди, дијете може остати незаштићено и рањиво. Ревакцине су ту да „подсјећају“ имуни систем и обнављају заштиту.

7. Шта ако се дијете не вакцинише на вријеме?

Одгода вакцинације отвара простор да дијете оболи – управо у периоду када је најосјетљивије. Болести попут великог кашља, малих богиња или тетануса и даље постоје и дјеца која нису вакцинисана имају највећи ризик да их добију.

8. Да ли је вакцинација и даље важна ако сви други вакцинишу своју дјецу?

Да! Имунитет заједнице (колективни имунитет) функционише само ако довољно људи прими вакцину. Ако превише родитеља одлучи да прескочи вакцинацију, болест се може поново појавити и угрозити не само њихову дјецу, већ и друге – посебно бебе и хронично болесне који не могу бити вакцинисани.

Тако контролишемо ширење болести и штитимо и оне који из неког разлога не могу примити вакцине, рецимо дјечицу која су још увијек премала за МРП вакцину која се даје с 12 мјесеци.

Драги родитељи, вакцине су једна од најснажнијих и најсигурнијих мјера које имамо да заштитимо нашу дјецу. Пратите календар, разговарајте са педијатром и не одгађајте – здравље нема репризу.