Вакцина против хепатитиса Б – најчешћа питања родитеља

Зашто се вакцина против хепатитиса Б даје одмах по рођењу?
Прва доза вакцине против хепатитиса Б препоручује се у првих 24 сата након рођења. Разлог је тај што се вирус може пренијети са мајке на новорођенче током порођаја, као и касније у дјетињству контактом са крвљу или другим тјелесним течностима. Ако дијете добије инфекцију у најранијим годинама, много је већи ризик да ће развити хронични хепатитис, цироза или чак рак јетре.

Зашто се вакцина даје у три дозе у првој години живота?
Имунитет против хепатитиса Б се најбоље развија постепено. Зато се вакцина даје у три дозе: прва доза по рођењу, друга са мјесец дана а трећа доза са шест мјесеци.

Неке професије захтијевају да као одрасла особа примите ову вакцину, ако нисте прије. То су професије форензичара, патолога, медицинских радника. И у овом случају се примају три дозе вакцине против хепатитиса Б.

Да ли је вакцина безбједна за новорођенче?
Да. Вакцина против хепатитиса Б је деценијама у употреби широм свијета. Темељно је испитана и показала се као безбједна и ефикасна.

Најчешће нуспојаве су благе: црвенило или бол на мјесту убода, пролазна температура или раздражљивост. Озбиљне нуспојаве су изузетно ријетке.

Али зар се хепатитис Б не преноси само сексуалним путем или дијељењем игле? Зашто онда вакцинисати дјецу?
Ово је једна од најчешћих заблуда. Иако је сексуални пренос чест код одраслих, вирус се преноси и на друге начине: преко крви, слине, сперме и других тјелесних течности. Може се добити:

• током порођаја од заражене мајке,
• посјекотином или повредом у контакту са зараженом крвљу, чак и у игри,
• дијељењем четкица за зубе, прибора за нокте или бријањем,
• тетовирањем или пирсингом нестерилним прибором, као и у салонима за маникир и педикир гдје се не ради редовна стерилизација прибора након сваког клијента, приликом резања заноктица ако дође до крварења.

Некада је постојао ризик заразе и при трансфузији крви, али данас су контроле крви за трансфузију веома строге како би се избјегао овај ризик.

Важно је заштитити дјецу од самог почетка живота.

Да ли постоји ризик да се добије хепатитис од ове вакцине?

Вакцина против хепатитиса Б није „жива“ вакцина – она не садржи живи вирус, па се од ње не може добити сама болест.

Ова вакцина не садржи ДНК вируса, нити било шта што би могло изазвати хепатитис. Она садржи само један протеин који је довољан да имуни систем „научи“ како да препозна и уништи вирус ако дође у контакт са њим.

Шта садржи ова вакцина и да ли су то сигурни састојци?

Састав вакцине против хепатитиса Б укључује HBsAg (површински антиген вируса хепатитиса Б). То је мали дио вируса (протеин) који се добија савременим биотехнолошким методама. Он је безопасан, али подстиче имуни систем да створи заштитна антитијела.

Ове вакцине садрже и адјуванс (алуминијумове соли, најчешће алуминијум-хидроксид или алуминијум-фосфат).  Ове супстанце појачавају имунолошки одговор организма на вакцину, пошто се ради о мртвим вакцинама.

Немојте се бојати једињења алуминијума у вакцинама – она су савршено сигурна. Недавна студија из Данске која је пратила преко милион дјеце показала је како једињења алуминијума нису повезана с било каквим поремећајима и алергијама. Заправо више алуминијума унесемо кроз храну него што га унесемо примајући вакцине.

Ове вакцине садрже и помоћне супстанце – у траговима могу бити аминокиселине, неки протеини, мала количина натријум-хлорида (кухињска со) и вода за ињекције.

Сви састојци ове и других вакцина су испитани и сигурни.

Каква је веза између хепатитиса Б и рака?
Хронична инфекција вирусом хепатитиса Б један је од најзначајнијих узрока рака јетре у свијету. Вакцинацијом штитимо дјецу од инфекције и на тај начин директно смањујемо ризик од појаве цирозе и рака јетре у каснијем животу.

Ово је, уз вакцину против хуманог папилома вируса (ХПВ), једна од вакцина која доказано смањује ризик од развоја појединих карцинома.

Како се вакцине дају?
Дају се интрамускуларно, у мишић бутине или надлактице, у складу са календаром имунизације.

Како вакцинација помаже заједници?
Редовним вакцинисањем ствара се колективни имунитет. То значи да што је више људи заштићено, вирус има мање могућности да се шири, па је и цијела заједница сигурнија.

Закључак:
Вакцина против хепатитиса Б је сигурна, ефикасна и штити дјецу од једне од најопаснијих вирусних инфекција јетре. Њена примјена у најранијем добу живота кључна је мјера јавног здравља, која не само да спријечава инфекције, већ и смањује ризик од цирозе и рака јетре у одраслом добу.