Да ли су поливалентне вакцине, против више болести, сигурне?

Као родитељи, сви се понекад запитамо да ли је све што радимо у најбољем интересу нашег дјетета. Једно од најчешћих питања које се јавља у првој години живота јесте: да ли су поливалентне вакцине, попут петовалентне или оне против морбила, заушњака и рубеле (МРП), „превише“ за тако мали организам? Да ли дјеца добијају превише вакцина прерано — и да ли те вакцине могу оптеретити њихов имуни систем?

Колико вакцина дијете заиста прими?

У Републици Српској, према важећем календару имунизације, дијете до прве године живота прима три врсте вакцина: БЦГ (вакцина против туберкулозе), вакцину против хепатитиса Б, петовалентну вакцину (ДТаП-ИПВ-ХиБ) против дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечије парализе и Haemophilus influenzae тип B) а након што наврши годину дана живота још једну врсту вакцине - вакцину против морбила, заушњака и рубеоле (МРП).

Те четири вакцине распоређене су у неколико доза, па родитељима често дјелује као да је број вакцина већи него што заправо јесте. На примјер, до годину дана БЦГ се прима само једном, хепатитис Б и петовалентна вакцина дају се у три дозе, а након што дијете наврши годину дана даје се једна доза МРП вакцине. Укупно, то је за ову старосну доб осам доза вакцина — не осам различитих вакцина.

У неким земљама, календар имунизације укључује и додатне вакцине против ротавируса, пнеумокока или варичеле, док се користи и шестовалентна вакцина (Infanrix Hexa) која спаја све компоненте и додатно смањује број убода.

Шта су уопште поливалентне вакцине?

Поливалентне вакцине садрже антигене против више болести у једној ињекцији. Петовалентна вакцина штити дијете од чак пет болести — дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечије парализе и Haemophilus influenzae тип B. Шестовалентна вакцина додаје и заштиту од хепатитиса Б.

Ове вакцине нису „опасне мјешавине“, како се понекад погрешно мисли. Неке, попут петовалентне, не садрже живе узрочнике болести, него само инактивиране дијелове вируса или бактерија, токсине који су неутралисани или протеине произведене рекомбинантном технологијом. Управо ти дијелови — антигени — подстичу имунолошки систем да развије заштиту без изазивања саме болести.

Неке, попут тровалентне вакцине против морбила, рубеле и заушњака садрже живе, али јако ослабљене узрочнике који нису опасни по здравље вашег дјетета. Комбинације антигена су добро испитане и сигурне.

Да ли поливалентне вакцине „оптерећују“ имуни систем?

Родитељи често брину да мали организам не може поднијети толико антигена. Међутим, та брига није утемељена на доказима. Наука већ деценијама показује да дјеца свакодневно долазе у контакт са много већим бројем антигена него што их вакцине садрже.

Довољно је помислити на све оно што дијете дотакне, полиже или стави у уста током једног дана. Сваки залогај, свака честица прашине, свака играчка садржи стотине и хиљаде бактерија и вируса. У поређењу с тим, број антигена у вакцинама је минималан — и пажљиво одабран да буде безопасан, али довољно снажан да изазове имунолошки одговор.

Занимљиво је да су старије вакцине, које су некада биле „цјелоћелијскe“ (нпр. против великог кашља), садржавале много више антигена него данашње модерне, „ацелуларне“ верзије. Дакле, дјеца данас примају мање антигена него што су их примала дјеца прије 30 година. Другим ријечима — данашње вакцине су боље и сигурније него оне које су се давале прије.

Шта кажу истраживања?

Велика студија објављена 2010. године у часопису Pediatrics[1] пратила је дјецу 7–10 година након што су примила све вакцине по календару. Резултат: није нађен никакав негативан утицај на неуропсихолошки развој дјеце.

Сличне студије проведене у САД-у и Европи потврдиле су да не постоји никакав доказ да „велики број вакцина“ оптерећује имуни систем или утиче на развој мозга. Амерички Центар за контролу болести (CDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО) јасно наводе да је идеја о „имунoлошком преоптерећењу“ мит.

А што се тиче MMR вакцине, наука је више пута доказала да нема никакве везе између ове вакцине и аутизма — што је потврдило десетине озбиљних међународних студија.

Зашто су поливалентне вакцине предност?

Осим што су сигурне, поливалентне вакцине имају низ практичних предности. Дијете добија заштиту од више болести уз мање убода и мање одлазака педијатру. На примјер, да нема петовалентне вакцине, дијете би морало примити чак 15 ињекција умјесто три.

Ако бисмо одвојили компоненте MРП вакцине да се примају као засебне вакцине, то би значило да дијете са 12 мјесеци мора примити три мала убода — умјесто једног јединог.

Мање убода значи и мањи стрес за дијете, али и за родитеље. Осим тога, комбиноване вакцине помажу здравственом систему јер смањују број посјета и чувају ресурсе.

Закључак: наука је јасна, страх је сувишан

Снимци и илустрације које приказују лутке „избодене“ десетинама игала изгледају драматично, али су далеко од стварности. Оне не приказују оно што се заиста дешава у дјечијем организму.

Чак и када би се све те вакцине дале одједном — што се у пракси не ради јер би било превише убода одједном — имуни систем дјетета би се без проблема носио с тим. Људски организам, па чак и онај најмлађи, сваког дана успјешно се избори са хиљадама антигена из околине.

Зато нема потребе за бригом: поливалентне вакцине нису пријетња, него најбољи доказ напретка модерне медицине. Оне дјецу штите од болести које су некада односиле хиљаде живота — и чине то сигурније него икада прије.