Тетанус, невидљива пријетња из окружења: чињенице о тетанусу које не смијемо игнорисати

Шта је тетанус?

Тетанус је тешка болест изазвана бактеријом Clostridium tetani, чије споре се налазе у земљишту, прашини и измету животиња. Бактерија улази у организам кроз ране или повреде коже, посебно дубоке убоде или повреде које су контаминиране. У Београду је недавно због тетануса хоспитализовано шестогодишње невакцинисано дијете, којем су се љекари борили за живот. Нажалост, код тетануса не можемо говорити о стварању колективног имунитета – феномена да ако је већина популације вакцинисана, они који нису вакцинисани могу бити заштићени. Сви требамо бити вакцинисани како би смо избјегли оболијевање од тетануса и обнављати вакцине. Узрочник тетануса је скривен око нас.

Како долази до инфекције?

Када спора бактерије уђе у организам (често кроз рану, убод, посјекотину или чак кроз инфекцију зуба или хроничну рану), и када услови у рани дозволе развој бактерије (нпр. мало кисеоника), бактерија излучује токсин који напада нервни систем и доводи до карактеристичних грчева. Дешавало се и да се људи озлиједе приликом рада у врту, рецимо на трн од руже и да се заразе. Као дјеца смо често слушали да се клонимо зарђалих ексера и жичаних ограда, јер се ту такође може скривати узрочник тетануса.

Који су симптоми тетануса?

Симптоми обично почињу између 3. и 21. дана након инфекције (просјечно око 8 дана) — али могу бити и раније или нешто касније.

Главни симптоми:

• Први знак често је грч мишића вилице (закључавање вилице, тзв. „lockjaw” на енглеском или тризмис) који онемогућава отварање уста.
• Затезање и бол мишића на врату, леђима, стомаку, рукама или ногама; неконтролисани грчеви који могу бити изазвани звуком, светлом или другим подражајима.
• Могући су и симптоми автономног нервног система: превише знојење, промјене у крвном притиску, тахикардија, тешкоће с дисањем.

Болест је веома опасна и може довести до губитка живота ако се не третира. Смртност је висока.

Зашто тетанус не може бити искоријењен и зашто не функционише колективни имунитет?

Тетанус није заразна болест која се преноси са човјека на човјека — не преноси се са једне особе на другу.  Пошто се инфекција јавља из окружења (споре бактерије у тлу и прашини), а не од другог човјека, није могуће успоставити ‘колективни имунитет’ у класичном смислу, дa већина вакцинисаних ствара штит и за оне који нису могли бити вакцинисани.

Чак ако већи дио популације буде вакцинисан, то не спрјечава појаву појединачних случајева из окружења код невакцинисаних или недовољно вакцинисаних.  Осим тога, само заражавање тетанусом не ствара довољан имунитет — преживјели могу поново оболити.

Због тога вакцинација има за циљ индивидуалну заштиту, а не ослањање на то да „сви други” буду вакцинисани како би нас штитили.

Да ли имунизација штити и како?

Да. Вакцина против тетануса (често у комбинацији са дифтеријом и вакцином против великог кашља) је веома ефективна у стварању заштите.

Вакцинисани имају значајно мањи ризик од оболијевања.

Дјеца прву заштиту од тетануса примају када приме петовалентну вакцину (против дифтеирје, тетануса, великиког кашља, полиомијелитиса и хемофилуса тип Б). Ова вакцина се прима у три распоређене дозе у току прве године живота, а затим слиједе ревакцинације.

Управо је због имунизације тетанус данас у многим земљама ријетка болест.

Међутим, потребно је бити „у току” с вакцинацијом – јер имунитет може с временом да слаби, па су дозе које се понављају (бустери) препоручене, а јако је важно примити и заштиту против тетануса уколико је дошло до повреда.