Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар

Ментално здравље и поремећаји менталног здравља код младих особа растући су проблем цјелокупног друштва. Ризици или проблеми, који воде ка поремећајима менталног здравља, постају све бројнији данас, у условима савременог начина живљења и детерминисани су тешкоћама и проблемима развоја савременог друштва, у свим његовим аспектима.

Ментално здравље је кључно за развој и одржавање добробити појединца, заједнице и друштва у цјелини.

Према подацима Свјетске здравствене организације, ментални проблеми су растући проблеми међу адолесцентима у европском региону СЗО. Више од 10 % адолесцената у европском региону има неку врсту проблема са менталним здрављем, од којих су најчешћи депресивни поремећаји. Европски регион укључује земље са највишим стопама самоубистава младих у свијету, самоубиство је међу водећим узроцима смрти младих са процентом од 17,6 у узрасној доби од 15 до 29 година. Малтретирање дјеце има далекосежне посљедице за дјецу, што је узрок скоро четвртине менталних поремећаја. Процјењује се да су 18 милиона дјеце жртве сексуалног злостављања и 44 милиона дјеце жртве физичких злоупотреба.

У Републици Српској, у 2017.години укупно је болнички лијечено 5.729 пацијената од болести из групе Душевни поремећаји и поремећаји понашања (Ф00-Ф99), од тога је лијечено 134 дјеце (узраст од 0-9 година), 213 адолесцената (узраст 10-18 година) и 169 младих (узраст 19-24 година).                               

Континуираним интердисциплинарним радом и превентивним програмима који подразумијевају усвајање нових знања, ставова и освијештености цијелог друштва истиче се важност развоја вјештина и оснаживања младих, развој добре комуникације, одговорности с циљем међусобног поштовања и спрјечавања насиља међу младима.

Зато мора постојати мултидисциплинарни приступ и програми превенције насиља међу дјецом и младима, програми раног препознавања менталних поремећаја дјеце и младих као и програми за рану стручну интервенцију код ризичне дјеце. Превенцијом и раном интервенцијом може се смањити стопа суицида код дјеце и адолесцената.

Јавноздравствени циљ и циљ образовног система је припремити дјецу за живот и створити околину у којој могу расти у пуном здрављу и развијати сопствене потенцијале.

Институт за јавно здравство Републике Српске, у претходној фази Пројекта менталног здравља у БиХ, успјешно је развио и први пут имплементирао превентивни програм "Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва" у девет локалних заједница у сарадњи са стручњацима у области менталног здравља у домовима здравља, а планира се даља имплементација у току 2018/2019. године. Програм је израђен од стране Института за јавно здравство, финансиран од стране Пројекта менталног здравља у БиХ, којег проводи Асоцијација XY у партнерству са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Федералним Министарством здравства Федерације Босне и Херцеговине, а којег подржава Влада Швајцарске, с циљем побољшања менталног, физичког социјалног здравља особа са повећаним ризиком за развој депресивних поремећаја.

Суштина менталног здравља је јасна у дефиницији менталног здравља СЗО: "Здравље представља комплетно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсутво болести и немоћ”. Ментално здравље представља интегрални дио ове дефиниције. Ментално здравље саставни је дио општег здравља појединца и заједнице, те чини предуслов за оптимално функционисање појединца, породице, заједнице и друштва.

Према савременом поимању ментално здравље се не дефинише више само као одсуство болести него као позитивна категорија која означава:“...стање благостања  у коме појединац реализује своје способности, може да се носи са нормалним стресовима живота, може да продуктивно ради и зарадјује и у стању је да  доприноси заједници у којој живи” (WHO 2001).

Проблеми менталног здравља, због релативно високе преваленце, као и почетка у адолесценцији и млађој доби, могућег хроничног тока, нарушавања квалитета живота обољелог и његове околине, представљају један од важнијих јавноздравствених проблема како у свијету, тако и код нас.

Како би се одговорило на захтјеве данашњице и утицало на детерминанте које су извор неједнакости и дискриминације, приступ менталном здрављу треба бити мултисекторски (Helsinki Statement on Health in All Policies, WHO, 2013) те укључивати бригу за квалитет живота свих грађана, тј. за позитивно ментално здравље.

Промоција менталног здравља, дакле захтијева мултисекторски приступ, а фокус би требао бити на унапријеђењу менталног здравља кроз превенцију одређених менталних поремећаја у периоду дјетињства са циљем очувања менталног здравља у старости. Ту треба ставити нагласак на осмишљавање и спровођење програма за унапријеђење менталног здравља младих, узраста 14-18 година, којима би се јачало њихово самопоуздање и здрави стилови живота, а посљедично смањили учесталост овисности о дрогама, пушењу и алкохолу.

Свјетски дан менталног здравља обиљежава се 10. октобра сваке године од 1992. године у организацији Свјетске федерације за ментално здравље (engl. World Federation for Mental Health -  WFMH) и у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом (engl. World Health Organization - WHO), како би се подигла свијест о проблемима менталног здравља широм свијета. На тај нацин жели се нагласити важност коју има промоција менталног здравља и стимулисати улагања у систем подршке менталном здрављу. Овогодишња тема Свјетског дана менталног здравље фокусирана је на ментално здравље младих у свијету који се мијења, са нагласком на насиље, самоубиство, главне менталне болести, трауме и родни идентитет.

Млади се суочавају са све сложенијим друштвеним, културним и економским окружењима с растућим изазовима, укључујући повећање присилног расељавања, миграције, нестабилне породице, пораст менталних здравствених проблема и насиља.

Адолесценција и рано одрасло доба су животно доба када се десавају многе промјене (мијењање школа, напуштање куће, почетак факултета, нови посао итд.) које код многих проузрокују страх и  представљају стрес. У неким случајевима ако их се не препозна на вријеме ова осјећања могу довести до менталних болести. Све већа употреба он-лине технологија, која несумњиво доноси многе предности, такође може донијети додатне притиске, пошто се повезују са виртуелним мрежама у свако доба дана и ноћи. Осим тога, многи адолесценти и млади људи живе у подручјима погођеним разним хуманитарним катастрофама као што су сукоби, природне катастрофе и епидемије. Млади људи који живе у таквим ситуацијама су нарочито подложни менталним проблемима и болестима.

Половина свих менталних болести почиње у доби од 14 година, али већина случајева се не открива и не лијечи. У погледу оптерећења болестима код адолесцената депресија је трећи водећи узрок.

Самоубиство је други водећи узрок смрти у узрасној доби од 15 до 29 година. Штетна употреба алкохола и недозвољених дрога код адолесцената је велики проблем у многим земљама и може довести до ризичних понашања, а забрињавајући су и поремећаји у исхрани.

Све више се придаје значај помоћи младима да изграде менталну отпорност од најранијег доба, како би се суочили са изазовима данашњег свијета, у прилог томе говори и овогодишња тема обиљежавања Свјетског дана менталног здравља. Промоција и заштита здравља адолесцената је од користи не само здрављу адолесцената, већ и економијама и друштву у цјелини.

Много тога се може урадити како би се помогло у изградњи менталне отпорности од раног узраста како би се спријечили ментални поремећаји међу адолесцентима и младим особама.

Стицање животних вјештина код дјеце и адолесцената и пружање психосоцијалне подршке у школама и другим установама у заједници може помоћи промовисању доброг менталног здравља. Такође, важни су програми који помажу у јачању веза између адолесцената и њихових породица.

Превенција почиње са упознавањем и разумјевањем знакова раног упозорења и симптома менталних болести. Родитељи и наставници могу помоћи у изградњи животних вјештина дјеце и адолесцената како би им се помогло да се носе са свакодневним изазовима код куће и у школи. 

Više na : http://www.who.int/mental_health/en/, https://wfmh.global/world-mental-health-day-2018/

Припремила: др Слађана Врањеш, специјалиста социјалне медицине у ИЈЗ РС