Извјештај о надзору над инфлуенцом у 3. недјељи 2019. године (14 - 20.01.2019) у Републици Српској


У 3. недјељи 2019. године, домови здравља Републике Српске пријавили су 3.351 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) регистровано 1.500. У болницама у Републици Српској у овој седмици пријављено је 48 случајева тешке акутне респираторне инфекције (SARI) који су захтијевали хоспитализацију и то 37 случајева у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 6 случаја у ОБ Приједор, 3 случаја у Универзитетској болници Фоча, 1 случај у ОБ Невесиње и 1 случај у ОБ Требиње.  Од почетка сезоне укупно је пријављено 35.183 АRI инфекција, ILI инфекција 8.930, док је SARI инфекција од почетка укупно регистровано 107. Највећа учесталост пријављивања обољења сличних грипи (ILI) су имале регије Требиње и Источно Сарајево, а најмање Фоча, док је највише SARI случајева пријављено у ОБ Приједор и у Универзитетском клиничком центру Републике Српске. Највећи број обољелих је у узрасним групама 30-64 и 65< година, док је полна дистрибуција углавном уједначена.


Тренд ILI и ARI инфекција показује пораст оболијевања, док SARI инфекције показују наставак пораста кретања у 3. седмици 2019. године, посебно у Универзитетском клиничком центру Републике Српске као највећем референтном центру у Републици Српској. Поредећи ове податке са претходном сезоном, све три групе инфекција показују веће вриједности у односу на претходне сезоне у истом периоду.

У 3. недјељи тестиран је 31 узорак, од којих је позитивно било 25 узорака и то: 24 SARI случаја и 1 узорак ILI случаја, а код свих је утврђен вирус инфлуенце A(H1)pdm09. Oво је друга недјеља у сезони у којој су регистровани позитивни узорци на вирусе инфлуенце, што представља 43% од досад укупно узетих узорака од почетка сезоне.

Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је да су три пацијента преминула од посљедица тешке акутне респираторне инфекције (SARI). Од тога је Универзитетски клинички центар Републике Српске пријавио да су преминула два пацијента која су била позитивна на вирус инфлуенце A(H1)pdm09. ОБ Невесиње је пријавила да је SARI случај који је лијечен у њиховој установи, због погоршања стања пребачен у СКБ Мостар гдје је и преминуо, а код којег лабораторијски није утврђен узрочник болести. Сва три пацијента су лица средње до старије животне доби, која су поред респираторне инфекције имала више коморбидитета хроничних незаразних болести. Ниједан од преминулих пацијената није био вакцинисан против грипе.

Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести (ECDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО), активност вируса инфлуенце је у порасту у већини земаља у сјевернoј хемисфери и регистрована је циркулација вируса инфлуенце А и Б. Неколико земаља је пријавило локалну или регионалну активост вируса инфлуенце. Подаци из 104 земље које су званично пријавиле податке, показују да од тестираних узорака који су били позитивни на инфлуенцу, највише је оних позитивних на тип А (98,3%), а од тога 79,4% је подтип A(H1N1)pdm09, доk је подтипа A(H3N2) било 20,6%. Од узорака који су били позитивни на инфлуенцу Б (1,7%), B-Yamagata сој је заступљен у 38,1% узорака , а B-Victoria сој 61,9%.

Сојеви вируса инфлуенце који су засад доминантни и који тренутно циркулишу у сјеверној хемисфери по досадашњој генетској карактеризацији управо одговарају сојевима садржаним у вакцини. То је веома значајан податак у погледу превенције ове болести и користи које имају сви који су се вакцинисали ове године.

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.

 

Извјештај припремила: др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију ИЈЗ РС




Број отварања: 449
Датум објаве: 22.01.2019.