Национални дан борбе против дуванског дима, 31. јануар


Национални дан борбе против дуванског дима - 31. јануар у Републици Српској се обиљежава од њеног постанка, а прије тога се као дан без цигарете обиљежавао у бившој Југославији. Пушење дувана и дуванских производа је глобални јавноздравствени проблем, а борба против дуванског дима мултисекторски задатак. Премда Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске има водећу улогу у борби против дуванског дима, без подршке других министарстава у Влади Републике Српске, здравствених институција, професионалних удружења, организација цивилног друштва и самих грађана ова борба не може бити успјешна и дати резултате.


Већ више од пола вијека постоје чврсти научни докази да пушење узрокује настанак различитих малигних обољења као што су карцином бронха, гркљана и ждријела, усне шупљине и једњака. Пушење је поред недостатка физичке активности и неправилне исхране водећи фактор ризика за развој различитих кардиоваскуларних обољења као што су инфаркт миокарда, болести крвних жила и периферне циркулације. Пушење је у великој мјери одговорно за обољевање органа за дисање и значајан је фактор ризика за мождани удар. Не треба занемарити ни негативне посљедице које пушење има на репродуктивно здравље мушкараца и жена. Код мушкараца пушење може изазвати импотенцију и неплодност. Такође, доказано је да мајке, које су пушиле у трудноћи, рађају дјецу мање порођајне тежине, која су под већим ризиком оболијевања од бронхитиса и астме.

Према подацима Свјетске здравствене организације од посљедица пушења у свијету годишње умире око шест милиона људи, при чему у свијету пуши више од три милијарде људи. Према подацима Истраживања здравственог стања становништва из 2011. године, које је у Републици Српској провео Институт за јавно здравство Републике Српске, учесталост пушења одраслог становништва била је 31,0%, при чему је постотак свакодневних пушача износио 28,7%, док су 2,3% чинили повремени пушачи. Највећи проценат свакодневних пушача припадао је узрасној групи од 25 до 34 године живота.

Мање је познато да поред активног пушења, штетне посљедице за здравље има и пасивно пушење односно изложеност дуванском диму.  У дуванском диму се налази преко 4000 штетних хемијских супстанци од којих су многе токсичне, а преко 50 је канцерогено. Непушачи који су свакодневно изложени дуванском диму имају готово исти ризик за обољевање као и пушачи.

Резултати већ поменутог истраживања указују да је у Републици Српској на радном мјесту дуванском диму било изложено више од половине одраслог становништва или 53,6%, а на јавном мјесту пушењу је било изложено 80,7% одраслог становништва Републике Српске.

Институт за јавно здравство Републике Српске је 2018. године спровео истраживање пушења у популацији школске дјеце и омладине од 13 до 15 година живота. Према резултатима овог истраживања, у Републици Српској 9,1% младих пуши цигарете а 10,9% младих конзумира било који облика дувана или дуванског производа, док је више од половине младих или 53,7% је изложено дуванском диму у затвореним јавним просторима. Посебно забрињавајући податак је да 17,4% младих који никада нису пушили вјерују да би могли почети пушити и периоду од наредних 12 мјесеци.

Најзначајније мјере борбе против дуванског дима су континуиран надзор над употребом дуванских производа, заштита од изложености пасивном пушењу, доступност програма за одвикавање од пушења, висока цијена дувана и дуванских производа и стално упозоравање на штетне посљедице пушења.

 

Припремила: др сц. мед. Стела Стојисављевић, спец. социјалне медицине у ИЈЗ РС




Број отварања: 269
Датум објаве: 28.01.2019.